Priče ljudi izbeglih iz Ukrajine u Srbiju
Aleksandra ima 27 godina, a sa četvorogodišnjim detetom otišla je iz svog grada odmah po početku rata, 24. februara.
"Rat je nažalost pokazao da rođake nemamo, jer su bliski ljudi posali tuđi, a neki tuđi s druge strane veoma bliski", reči su Aleksandre koja se doselila u Srbiju. Naime, 2014. je u Lugansku upoznala Srbina koji je tamo studirao, a sa kojim osam godina nije bila u kontaktu.
"Kad je počeo rat on mi se javio i rekao da nas očekuje u Srbiji i da uvek možemo da računamo na njega", rekla je Aleksandra.
Marija koja je došla iz Kijeva, istakla je da je zbog rata u Ukrajini njen život počeo ispočetka drugi put.
Naime, ona je sa mužem 2020. otišla iz Belorusije zbog protivvladinih protesta u kojima su zajedno učestvovali. Kako je istakla, nakon protesta bili su primorani da napuste Belorusiju. Tada su se preselili u Kijev, gde su živeli dve godine.
Prilika da dođu u Srbiju nakon početka rata u Ukrajini ukazala se kada je njen suprug dobio poziv za posao.
Oleksej je pre 24. februara sa svojom suprugom i detetom živeo u Dnjipru.
Kada je počeo rat, oni su neko vreme ostali u Ukrajini, ali su na kraju odlučili da dođu u Srbiju, gde imaju rođake.
Putovali su pet-šest dana, prošavši kroz Gruziju, Tursku i Bugarsku.
Rođak mu je pomogao da pronađe stan i posao. U ovom trenutku Oleksej se bavi ispostavom robe u Ukrajinu i iz Ukrajine.
Jana je u Srbiju došla iz Buče, koju je napustila 24. februara.
"Imali smo prijatelje koji su već imali iskustva sa bežanjem od Rusa, i oni su insistirali na tome da što pre napustimo našu kuću u Buči i da idemo dalje", objasnila je Jana.
Ona je istakla da su imali sreće, jer već 25. februara nije bilo moguće izaći iz ovog grada.
"Moji rođaci koji su se tu našli 25. i hteli su da napuste takođe taj dan, nisu uspeli, i oni su se susreli sa svim strahotama i užasima koje je donela ruska vojska koja je došla da nas spasi", rekla je Jana.
Buča je privukla pažnju sveta početkom aprila kada su tamo pronađene desetine tela u civilnoj odeći, od kojih su neka bila vezanih ruku, nakon što su se ruske trupe povukle iz tog područja.
Od tada je otkriveno mnogo više leševa u i oko tog područja, što je postalo sinonim za navode o ruskim ratnim zločinima.
Elina je celog života živela u Dnjipru, odakle nije često odlazila.
Ipak, 24. februara dobila je poziv od svoje ćerke koja živi u inostranstvu, i koja joj je saopštila da je krenuo rat.
Elina je neko vreme ostala u svom gradu, sve dok nije ocenila da više nije bezbedno. Tada je krenula vozom u kome su ljudi sedeli na podu zbog nedostatka mesta.
"Voz je išao sa isključenim svetlom. Na stanicama su nam govorili da ne uključujemo čak ni mobilne telefone kako se ne bi videli", prepričava Elina.
Ona je u Srbiju došla jer je saznala da postoji mogućnost da dobije mesto za stanovanje.
"Tako da sam se jednog jutra probudila u tuđem stanu, u tuđoj državi, ne znam jezik, nemam prijatelje - osećaj je jako čudan", istakla je Elina.
Ambasador Ukrajine u Srbiji Volodimir Tolkač rekao je da je od početka ruske invazije na Ukrajinu, tu zemlju napustilo pet miliona građana, a da je 12 miliona raseljeno unutar zemlje.
Predstavnica republičkog Komesarijata za izbeglice Jelena Šurlan rekla je da je Srbija pokrenula Instituciju privremene zaštite kojoj mogu da pristupe izbeglice ukoliko to žele, a što im omogućava da imaju pristup zdravstvenoj zaštiti, tržištu rada i sistemu obrazovanja.
"Oko 2.800 lica (iz Ukrajine) ima privremeni boravak na privatnim adresama. Pripremili smo još tri centra za prihvat ukrajinskih državljana, ako žele da promene mesto boravka", istakla je Šurlan.
Ambasadorka Rumunije u Srbiji Silvija Davidoju rekla je da je granicu ove zemlje prešlo 1,7 miliona Ukrajinaca. Kako je istakla, oko 300.000 njih ostalo je u Rumuniji, dok su ostali samo prošli kroz tu državu.
U prostoru gde se održao susret ljudi iz Ukrajine, trenutno je izložena izložba fotografija "Pozdrav iz Ukrajine", koja će trajati do 25. avgusta.