Neizvesnost i zebnja vladaju u agencijama koje je proteklih godina formirala Vlada Srbije. Odložena je rasprava o njihovom gašenju, ali samo za sedam dana, potvrđeno nam je u vladinoj informativnoj službi. Na hiljade zaposlenih mogu predahnuti, ali se ne i opustiti.
Nova vlast ostaje rešena da ukine institucionalne mutante, oličene u raznim agencijama, fondovima i sličnim telima, među kojima je dobar deo formiran u vreme Vlade Mirka Cvetkovića.
Njegov kabinet i on sam, nikada se nije posebno branio od kritika da je ta tela formirao kako bi zaposlio kadrove partija koje su Vladu podržavale, ali i kako bi se našli zaobilazni putevi za isisavanje državnog novca.
Bez ranije najave ili upozorenja, pomoćnik direktora „Plovputa“ Ljubiša Mihajlović ugledao je ime firme na listi onih o čijem ukidanju Vlada raspravlja. Kaže kako mu je prvi utisak bio da se radi o gruboj grešci.
No, greška nije. „Plovput“ koji se bavi održavanjem i razvojem unutrašnjih plovnih puteva u Srbiji na kojima važe međunarodni i međudržavni režimi plovidbe, našao se na nepopularnoj listi. Tokom svog poluvekovnog postajanja ova firma menjala je statuse, ali o zatvaranju nikada nije bilo reči.
Mihajlović kaže da među 101 zaposlenim vlada neizvesnot, pogotovu što nikakvog zvaničnog obaveštenja o onome šta država planira sa njima. Danas strahuju da će ostati bez posla i ne samo to:
„Da smo mi sami na tom spisku verovatno bi čitava ta gužva bila veća. Ovako smo mi ubačeni u jedan spisak kome realno ne pripadamo. Mi nemamo finansijskih tarnsakcija koje se obavljaju izvan trezora, plate su nam u skladu sa Zakonom o državnim službenicima. Znači nismo agencija koja ima tu vrstu etikete da su plate ovakve ili onakve, da se udomljavaju partijski službenic. Sve ono što je praktično nekakvo obrazloženje za ostale agencije.“
Nezavisno od toga da li će ova kuća zaista biti kolateralna šteta, u Srbiji je poslednjih godina formirano na desetine agencija sa poprilično nejasnom svrhom postojanja. Kao najapsurdniji primer pominjana je Agencija za istraživanje pomorskih nesreća, formirana u državi koja ne izlazi na more.
Nekadašnji član Saveta guvernera Narodne banke Srbije Milojko Arsić navodi da bi najvljeni potez Vlade mogao potvrditi njenu rešenost da ide putem štednje. Ali, napominje on, u tom poslu se mora biti posebno obazriv:
„Prvo, tu se često sabiraju babe i žabe. Odnosno, na tom spisku se nalaze klasične državne institucije kao što su bezbednosne agencije, civilna, vojna i druga. Kao i neke nove agencije koje predsatvljaju regulatorna tela. Ali osnovni razlog zbog kog je rastao broj vanbudžetskih institucija, znači agencija, fondova i slično, jeste namera vlasti da se proces prikupljanja i trošenja javnih sredstava stavi van parlamentarne kontrole. To je verovatno pokriveno nekim propisima, ali sa stanovišta demokartske procedure i sa stanovišta demokratske kontrole javnih finansija to nije dobro.“
Ubuduće bi trebalo stvoriti uslove, nastavlja naš sagovornik, da se svi prihodi i rashodi uvode zakononom i da idu kroz državni budžet. No, ne sme se zaboraviti da je prošlo tek tri meseca od izbora na kojima je tadašnja opozicija često povlačila adut nagomilanih agencija.
Šta čeka zaposlene
Zanos dolaska na vlast mogao bi ih odvesti u nagle poteze pa i zanemarivanje toga da su neke agencije formirane u okviru evrointegracijskog procesa, ta da su bile zamišljene kao kontrolna tela.
Milojko Arsić upozorava da sada treba voditi računa, šta je imalo svrhu za osnivanja, a šta ne:
„Treba voditi računa gde se preteralo. Da li trebaju dve agencije za energetiku, da li treba odvojena za telekomunikacije i pošte, da li trebaju agencije za pomorstvo ... Ja mislim nesrazmera nije tolika kolikom se u javnosti predstavlja. Verovatno ima nekoliko desetina suvišnih agencija ili agencija koje je moguće spojiti. Možda su neke i nepotrebne. Ali je dimenzija problema preuveličana. Možda je to urađeno i namerno da bi se predstavilo narodu da je moguće značajno smanjiti javnu potrošnju, a da to ne pogodi narod već neke anonimne birokrate.“
Šta građani zapravo mogu očekivati? Po procenama ukoliko bi se po predlogu ministarstva ukinulo oko 160 trenutnih agencija, mogla bi se ostvariti ušteda od oko 850 miliona evra. Time se svakako ne popunjava budžetska praznina od 2,8 milijarde evra, ali bi se ipak radilo o primetnom fiskalnom olakšanju.
Ako su ovi podaci zaista takvi, napominje profesor ekonomije Miodrag Zec, mora se reći da se ne radi o beznačajnoj cifri. S druge strane, dodaje naš sagovornik posebna korist bi bila u distanciranju od ekonomske filofije koja se u Srbiji dugo razvijala, a što je bio i razlog eksplozije broja agencija:
„Zato što je celi sistem i cela filozofija našeg ekonomskog koncepta, ne od juče, ne od 2000. godine, zapravo koncept preraspodele. Koncpt oporezivanja. Koncept preraspodele postojećeg. I jednostavno evrpska mantra je bila zgodna da se uspostavi stotinu potrebnih i nepotrebnih tela i da zaposlete niz svojih istomišljenika, sledbenika, promotera. Njihov posao je možda sasvim drugi. Prosto oni primaju platu u javnim preduzećima i agencijama, a angažovani su na proizvodnji političkog proizvoda.“
Međutim, zbunjuje to što reč otkazi ili otpuštanja, barem za sada, niko nije izgovorio. Naprotiv. Najavljuje se razmeštanje zaposlenih (a govori se da njih na raznim mestima ima oko 36 000) u resore koji će se baviti istim poslovima, za šta će ponovo dobijati više, niže ili iste plate. Znaju li oni šta ih čeka?
Naš sagovornik iz „Plovputa“ kaže da zaposleni nisu dobili nikakvu informaciju o onome šta ih čeka. Ukoliko otkaza ne bude, pitali smo profesora Zeca, gde je onda korist:
"Pre svega da se ukinu nepotrebne administrativne procedure i uopšte nepotrebni saobraćaj privrede sa državom koji mnogo više košta nego što koštaju plate tih ljudi. Naime, postoji čitav niz procedura koje bi bilo mnogo bolje ukinuti. Ne zato što se tamo plaća deset – petnaest ljudi koji vas potpuno bezrazložno maltretiraju da nosite papire na deset mesta umestno na jedno i tako dalje. Nego i zato što na taj način, ako biste ukinuli te procedure, suzbija se i gubljenje vremena i trošak, a i korupcija.“
Ako bi to bio efekat niko ne bi rekao reč protiv, pa možda čak ni podsetio na to da reformu sprovodi Vlada na čijem je čelu Ivica Dačić, koji je bio visoko rangiran i u ranijoj Vladi a da se nije pobunio dok su sprone agencije uvećavale.
Slično bi se moglo reći i za vicepremijera Mlađana Dinkića koji je u istom kabinetu sedeo skoro tri godine. Detalje poslednjih dana nije iznosio, osim što je saopštio da će ukidanje agencija uslediti kao rezultat „analiza njihove svrsishodnosti“.
Onih analiza koje ranije nije tražio, a koje sada lako mogu biti i preoštre, pa zahvatiti i one koje možda ne bi trebalo. Ljubiša Mihajlović zaključuje:
„Prosto je teško prihvatiti kao činjenicu da ovo preduzeće ne postoji, jer radi se o signalima koji su na vodi, o upravljanju vodnim saobraćajem, o bezbednosti ljudi. Teško da bilo kakva racionalizacija može da bude opravdanje za ugrožavanje bezbednosti učesnika u plovidbi.“
Nova vlast ostaje rešena da ukine institucionalne mutante, oličene u raznim agencijama, fondovima i sličnim telima, među kojima je dobar deo formiran u vreme Vlade Mirka Cvetkovića.
Njegov kabinet i on sam, nikada se nije posebno branio od kritika da je ta tela formirao kako bi zaposlio kadrove partija koje su Vladu podržavale, ali i kako bi se našli zaobilazni putevi za isisavanje državnog novca.
Bez ranije najave ili upozorenja, pomoćnik direktora „Plovputa“ Ljubiša Mihajlović ugledao je ime firme na listi onih o čijem ukidanju Vlada raspravlja. Kaže kako mu je prvi utisak bio da se radi o gruboj grešci.
No, greška nije. „Plovput“ koji se bavi održavanjem i razvojem unutrašnjih plovnih puteva u Srbiji na kojima važe međunarodni i međudržavni režimi plovidbe, našao se na nepopularnoj listi. Tokom svog poluvekovnog postajanja ova firma menjala je statuse, ali o zatvaranju nikada nije bilo reči.
Mihajlović kaže da među 101 zaposlenim vlada neizvesnot, pogotovu što nikakvog zvaničnog obaveštenja o onome šta država planira sa njima. Danas strahuju da će ostati bez posla i ne samo to:
„Da smo mi sami na tom spisku verovatno bi čitava ta gužva bila veća. Ovako smo mi ubačeni u jedan spisak kome realno ne pripadamo. Mi nemamo finansijskih tarnsakcija koje se obavljaju izvan trezora, plate su nam u skladu sa Zakonom o državnim službenicima. Znači nismo agencija koja ima tu vrstu etikete da su plate ovakve ili onakve, da se udomljavaju partijski službenic. Sve ono što je praktično nekakvo obrazloženje za ostale agencije.“
Nezavisno od toga da li će ova kuća zaista biti kolateralna šteta, u Srbiji je poslednjih godina formirano na desetine agencija sa poprilično nejasnom svrhom postojanja. Kao najapsurdniji primer pominjana je Agencija za istraživanje pomorskih nesreća, formirana u državi koja ne izlazi na more.
Nekadašnji član Saveta guvernera Narodne banke Srbije Milojko Arsić navodi da bi najvljeni potez Vlade mogao potvrditi njenu rešenost da ide putem štednje. Ali, napominje on, u tom poslu se mora biti posebno obazriv:
„Prvo, tu se često sabiraju babe i žabe. Odnosno, na tom spisku se nalaze klasične državne institucije kao što su bezbednosne agencije, civilna, vojna i druga. Kao i neke nove agencije koje predsatvljaju regulatorna tela. Ali osnovni razlog zbog kog je rastao broj vanbudžetskih institucija, znači agencija, fondova i slično, jeste namera vlasti da se proces prikupljanja i trošenja javnih sredstava stavi van parlamentarne kontrole. To je verovatno pokriveno nekim propisima, ali sa stanovišta demokartske procedure i sa stanovišta demokratske kontrole javnih finansija to nije dobro.“
Ubuduće bi trebalo stvoriti uslove, nastavlja naš sagovornik, da se svi prihodi i rashodi uvode zakononom i da idu kroz državni budžet. No, ne sme se zaboraviti da je prošlo tek tri meseca od izbora na kojima je tadašnja opozicija često povlačila adut nagomilanih agencija.
Šta čeka zaposlene
Zanos dolaska na vlast mogao bi ih odvesti u nagle poteze pa i zanemarivanje toga da su neke agencije formirane u okviru evrointegracijskog procesa, ta da su bile zamišljene kao kontrolna tela.
Milojko Arsić upozorava da sada treba voditi računa, šta je imalo svrhu za osnivanja, a šta ne:
„Treba voditi računa gde se preteralo. Da li trebaju dve agencije za energetiku, da li treba odvojena za telekomunikacije i pošte, da li trebaju agencije za pomorstvo ... Ja mislim nesrazmera nije tolika kolikom se u javnosti predstavlja. Verovatno ima nekoliko desetina suvišnih agencija ili agencija koje je moguće spojiti. Možda su neke i nepotrebne. Ali je dimenzija problema preuveličana. Možda je to urađeno i namerno da bi se predstavilo narodu da je moguće značajno smanjiti javnu potrošnju, a da to ne pogodi narod već neke anonimne birokrate.“
Šta građani zapravo mogu očekivati? Po procenama ukoliko bi se po predlogu ministarstva ukinulo oko 160 trenutnih agencija, mogla bi se ostvariti ušteda od oko 850 miliona evra. Time se svakako ne popunjava budžetska praznina od 2,8 milijarde evra, ali bi se ipak radilo o primetnom fiskalnom olakšanju.
Ako su ovi podaci zaista takvi, napominje profesor ekonomije Miodrag Zec, mora se reći da se ne radi o beznačajnoj cifri. S druge strane, dodaje naš sagovornik posebna korist bi bila u distanciranju od ekonomske filofije koja se u Srbiji dugo razvijala, a što je bio i razlog eksplozije broja agencija:
„Zato što je celi sistem i cela filozofija našeg ekonomskog koncepta, ne od juče, ne od 2000. godine, zapravo koncept preraspodele. Koncpt oporezivanja. Koncept preraspodele postojećeg. I jednostavno evrpska mantra je bila zgodna da se uspostavi stotinu potrebnih i nepotrebnih tela i da zaposlete niz svojih istomišljenika, sledbenika, promotera. Njihov posao je možda sasvim drugi. Prosto oni primaju platu u javnim preduzećima i agencijama, a angažovani su na proizvodnji političkog proizvoda.“
Međutim, zbunjuje to što reč otkazi ili otpuštanja, barem za sada, niko nije izgovorio. Naprotiv. Najavljuje se razmeštanje zaposlenih (a govori se da njih na raznim mestima ima oko 36 000) u resore koji će se baviti istim poslovima, za šta će ponovo dobijati više, niže ili iste plate. Znaju li oni šta ih čeka?
Naš sagovornik iz „Plovputa“ kaže da zaposleni nisu dobili nikakvu informaciju o onome šta ih čeka. Ukoliko otkaza ne bude, pitali smo profesora Zeca, gde je onda korist:
"Pre svega da se ukinu nepotrebne administrativne procedure i uopšte nepotrebni saobraćaj privrede sa državom koji mnogo više košta nego što koštaju plate tih ljudi. Naime, postoji čitav niz procedura koje bi bilo mnogo bolje ukinuti. Ne zato što se tamo plaća deset – petnaest ljudi koji vas potpuno bezrazložno maltretiraju da nosite papire na deset mesta umestno na jedno i tako dalje. Nego i zato što na taj način, ako biste ukinuli te procedure, suzbija se i gubljenje vremena i trošak, a i korupcija.“
Ako bi to bio efekat niko ne bi rekao reč protiv, pa možda čak ni podsetio na to da reformu sprovodi Vlada na čijem je čelu Ivica Dačić, koji je bio visoko rangiran i u ranijoj Vladi a da se nije pobunio dok su sprone agencije uvećavale.
Slično bi se moglo reći i za vicepremijera Mlađana Dinkića koji je u istom kabinetu sedeo skoro tri godine. Detalje poslednjih dana nije iznosio, osim što je saopštio da će ukidanje agencija uslediti kao rezultat „analiza njihove svrsishodnosti“.
Onih analiza koje ranije nije tražio, a koje sada lako mogu biti i preoštre, pa zahvatiti i one koje možda ne bi trebalo. Ljubiša Mihajlović zaključuje:
„Prosto je teško prihvatiti kao činjenicu da ovo preduzeće ne postoji, jer radi se o signalima koji su na vodi, o upravljanju vodnim saobraćajem, o bezbednosti ljudi. Teško da bilo kakva racionalizacija može da bude opravdanje za ugrožavanje bezbednosti učesnika u plovidbi.“