U susret raspisivanju predsedničkih izbora u Srbiji, koji će biti održani na proleće, zahuktavaju se predsedničke kandidature.
- Aleksandar Vučić
kandidat Srpske napredne stranke (SNS)
Mnogo voli posao predsednika Vlade i obavlja ga sa najvećim ponosom, ali je prihvatio kandidaturu kako bi obezbedio "stabilnost i kontinuitet za Srbiju".
"Svi oni koji su uništavali zemlju i doveli je do ivice bankrotstva odjednom bi želeli da se vrate na vlast", kaže aktuelni premijer Aleksandar Vučić.
Aleksandar Vučić
Na vlasti je od 2012 godine, premijer postaje nakon vanrednih parlamentarnih izbora 2014. godine, da bi svoj mandat potvrdio i dve godine kasnije na još jednim vanrednim izborima iako za njih nije bilo valjanih razloga. Obećava da ako izgubi predsedničke izbore više neće biti premijer.
- Saša Janković
kandidat građana
Hoće da vrati smisao instituciji predsednika i da bude garant da će ona biti u službi svih građana, a ne jednog čoveka. Podneo je ostavku na funkciju Zaštitnika građana, na kojoj mu je drugi petogodišnji mandat isticao 4. avgusta. Našao se na udaru vlasti zbog ukazivanja na kršenje zakona u nekoliko slučajeva, poput rušenja u Savamali.
Saša Janković
"Želim da se kandidujem da bi građanima Srbije vratio osmeh, dostojanstvo i budućnost i da u ime svih građana budem predsednik, kao zaštitnik Srbije svih nas", rekao je Janković. Njegovu kandidaturu podržala je Demokratska stranka.
- Vuk Jeremić
Kandidovao se jer "voli Srbiju" i ne pristaje na njeno propadanje. U kampanju za predsedničke izbore ušao je nakon izgubljene trke za generalnog sekretara Ujedinjenih nacija (UN).
Vuk Jeremić
"Ja sam spreman da svoje znanje, iskustvo i međunarodne kontakte stavim na raspolaganje svom narodu", rekao je Jeremić koji je obavljao funkciju predsednika Generalne skupštine UN. Prethodno je u vreme vlasti Demokratske stranke i Borisa Tadića bio šef diplomatije Srbije.
- Vojislav Šešelj
kandidat Srpske radikalne stranke (SRS)
Pet puta bio u ulozi kandidata za predsednika Srbije. Ubeđen je da njegovu pobedu na ovim izborima ne može niko da ugrozi osim Aleksandra Vučića, koga je politički podigao u devedesetim godinama prošlog veka.
Vojislav Šešelj
Po povratku iz Haškog tribunala, gde je prvostepenom presudom oslobođen optužbi da je govorom mržnje podsticao i podržavao ratne zločine u Hrvatskoj i BiH i proterivanje Hrvata iz Vojvodine, vraća svoju Srpsku radikalnu stranku u parlament. Poručuje da se nikada neće dobrovoljno vratiti u Haški tribunal, ni na izricanje žalbene presude.
- Boško Obradović
kandidat Pokreta Dveri
Ponudio opoziciji da bude zajednički kandidat. "Hoću da budem predsednički kandidat svih onih koji su otišli ili razmišljaju da odu iz Srbije", poručio je Obradović.
Boško Obradović
Na prošlogodišnjim vanrednim parlamentarnim izborima Pokret Dveri koji predvodi, kao krajnje desno orijentisan i sa anti-EU i anti-NATO programom, ulazi u parlament Srbije.
- Aleksandar Popović
kandidat Demokratske stranke Srbije (DSS)
"Predsednik mora biti neprikosnoveni arbitar, koji neće iskazivati svoje političke simpatije i antipatije prema bilo kojoj stranci", poručio je Popović. Bio je u dva navrata ministar u vladi Srbije.
Aleksandar Popović
Kaže da će se kandidatovati sa politikom Demokratske stranke Srbije koja je prošla put od one čiji je tadašnji lider Vojislav Koštunica pobedio na izborima Slobodana Miloševića do one koja svoj program bazira na protivljenju ulaska u EU i NATO.
- Milan Stamatović
Najviše mu imponuje podrška običnog sveta. Na mestu je predsednika opštine Čajetina u četvrtom mandatu.
Milan Stamatović
"Ja sam pokazao u ovom periodu od 15 godina da pošteni, mirni i skromni ljudi mogu da zabeleže uspešne rezultate", kaže Stamatović, koji je, čini se, najveća opozicija republičkoj vladi na lokalu. Još nije poznato da li će ga podržati njegova Srpska narodna partija.
- Danijela Sremac
nezavisna predsednička kandidatkinja
Kao svoju prednost navodi to što je i državljanka Sjedinjenih Američkih Država i što kao članica Republikanske partije ima mogućnost da kod nove američke administracije lobira za srpske interese. Predsednica je Srpskog instituta u Vašingtonu.
Danijela Sremac
U medijima se navodi da se od 1992. godine bavi srpskim pitanjem, najpre kao direktorka Srpske kancelarije u Vašingtonu, koju je tada otvorio Kongres srpskog ujedinjenja, a da je potom bila predstavnica Republike Srpske u Vašingtonu. Uzda se pre svega u glasova dijaspore, a građanima Srbije obećava ostvarivanje američkog sna u Srbiji.