Hiljadama kilometara daleko od kuće, oduzetih pasoša, bez novca, sa jednim obrokom u toku dana, primorane pod pretnjom smrću da pružaju seksualne usluge muškarcima.
To su uslovi u kojima su, prema svom svedočenju, živele dve žene u gradu na istoku Srbije, opisani u optužnici protiv kineskog državljanina, koji se, nakon hapšenja u martu u Boru, na istoku Srbije, tereti za trgovinu ljudima.
U optužnici u koju je Radio Slobodna Evropa (RSE) dobio na uvid od Višeg suda u Zaječaru po zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja, navodi se da postoji opravdana sumnja da su žrtve "dovedene u zabludu" da će im okrivljeni u Srbiji "naći posao maserki" i "obezbediti stan i hranu".
"Nakon par sati po dolasku… organizovao je njihovu seksualnu eksploataciju od strane muškaraca, državljana Narodne Republike Kine uz pretnju da su mu … dužnici za kupljene karte i da treba da zarade novac za radne dozvole", deo je navoda iz optužnice.
Pripremno ročište pred početak suđenja, tokom kojeg treba da se utvrdi da li je kineski državljanin počinio krivično delo trgovine ljudima ili ne, zakazano je za 12. septembar u Višem sudu u Zaječaru, nadležnom za Bor.
Kako su naveli za RSE, to je trenutno jedini postupak za trgovinu ljudima, koji se vodi pred tim sudom, bilo da uključuje državljane Kine, bilo druge nacije.
Dve žene iz Kine su identifikovane kao žrtve trgovine ljudima, za šta je nadležan Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima, ustanova socijalne zaštite koju je Vlada Srbije osnovala 2012.
Prema podacima Centra, reč je o prvim žrtvama trgovine ljudima poreklom iz Kine identifikovanim u Srbiji od 2015, od kada postoje podaci, do danas.
"Centar je odmah po dobijanju prijava pokrenuo postupke identifikacije i koordinacije zaštite i obavestio nadležne policijske uprave i tužilaštva. Ovim organima smo poslali detaljne izveštaje za svaku identifikovanu žrtvu", navode u Centru u odgovoru na upit RSE.
Dodali su da detaljnije informacije ne mogu da daju "u cilju zaštite podataka o žrtvama i sprečavanja ugrožavanja istrage".
Trgovina ženama iz Kine u Srbiji u izveštaju Stejt departmenta
Trgovina državljanki Kine u Srbiji pominje se u Godišnjem izveštaju američkog Stejt departmenta, objavljenom 24. juna.
"Trgovci ljudima iskorišćavaju žene iz Narodne Republike Kine za seks trafiking, primarno za potrebe radnike koji su angažovani na projektima koje finansira Kina - uključujući rudnike bakra", navodi se u tom izveštaju.
U odgovoru na upit RSE, Stejt department je naveo da je o nalazima iz izveštaja obavestio Vladu Srbije. U Stejt departmentu nisu mogli da komentarišu šta je osnov za navode iz izveštaja. Vlasti u Srbiji nisu komentarisale navode iz izveštaja Stejt departmenta. Vlada Srbije do zaključenja teksta nije odgovorila na upit RSE za komentar.
Pročitajte i ovo: 'Nemaju pasoše i duguju im plate': Sumnje na eksploataciju radnika na gradilištu Linglonga u SrbijiZaštitnik građana Zoran Pašalić, koji je ujedno Nacionalni izvestilac za oblast trgovine ljudima naveo je u izjavi za RSE da je upoznat sa slučajem kineskih državljanki i da "nema dileme da su one žrtve trgovine ljudima".
U trgovinu ljudima u konkretnom slučaju, kako kaže, nije bio umešan samo kineski državljanin.
"Po našim saznanjima, nije u pitanju samo kineski državljanin, ali u interesu istrage ne mogu da otkrivam ko je sve bio involviran u tu priču", naveo je Pašalić.
On je dodao da je Centar za zaštitu trgovine ljudima žrtvama obezbedio privremeni boravak, smeštaj i psihološku podršku, kao i podršku prilikom povratka u Kinu.
"Po našim saznanjima, nije u pitanju samo kineski državljanin, ali u interesu istrage ne mogu da otkrivam ko je sve bio involviran u tu priču", izjavio je za RSE Zoran Pašalić, Zaštitnik građana, koji je ujedno Nacionalni izvestilac za oblast trgovine ljudima.
Na pitanje da komentariše navode iz izveštaja Stejt departmenta, Pašalić je rekao da su od 2021. kada je Zaštitinik građana imenovan za Nacionalnog izvestioca za oblast trgovine ljudima "svi slučajevi registrovani, ali tek kad za to imamo dokazane činjenice".
"Ne osvrćem se mnogo na neka opšta mesta, opšte konstatacije", rekao je Pašalić za RSE.
Ambasada Kine u Beogradu nije odgovorila na pitanje RSE da li su upoznati sa slučajem trgovine ljudima kineske nacionalnosti u Srbiji i da prokomentarišu navode američkog Stejt departmenta.
Kina je strateški partner Srbije, što je i zvanično potvrđeno izjavom o strateškom partnerstvu koje su vlade dveju država potpisale u junu 2016. Prema podacima Ministarstva trgovine Srbije, Kina je sa 5,5 milijardi američkih dolara investiranih od 2014. do 2023. godine, jedan od najznačajnijih investitora.
Srbija i Kina su 2016. potpisale izjavu o strateškom partnerstvu. Na fotografiji: predsednik Kine Si Đinping i predsednik Srbije Aleksandar Vučić razmenjuju potpisane sporazume tokom posete kineskog predsednika Beogradu, 8. maj 2024.
Rudnicima bakra i zlata na istoku Srbije, u Boru i Majdanpeku, Kina upravlja od 2018. kada je kompanija Ziđin Majning (Zijin Mining) preuzela državni Rudarsko-topioničarski basen (RTB) Bor kao većinski vlasnik. U rudnicima su zaposleni i radnici iz Srbije i iz Kine.
Sporazumom iz 2016. državljanima Kine nije potrebna viza da bi došli u Srbiju. Srbija je jedina evropska zemlja koja ima liberalnu viznu politiku sa Kinom.
Rudnik bakra u Boru, na jugu Srbije, kojim od 2018. upravlja kineska kompanija Ziđin Majning (Zijin Mining).
U 2024. u Srbiji identifikovano 35 žrtava trgovine
U Centru za zaštitu žrtava trgovine ljudima naveli su da su u prvih šest meseci u Srbiji identifikovali ukupno 35 žrtava trgovine ljudima na teritoriji Srbije, među kojima su i žrtve u Boru.
U izveštajima te organizacije, objavljenim na njihovom sajtu, navodi se da su u najvećem broju slučajeva žrtve trgovine ljudima žene.
"To govori o tome da trgovina ljudima ima komponentu rodno zasnovanog nasilja", navodi se u izveštajima Centra.
Najveći broj identifikovanih žrtava su državljanke Srbije, a u prethodnih deset godina, identifikovane su i žrtve trgovine ljudima između ostalih, iz Albanije, Rumunije, Moldavije, Hrvatske, Avganistana, Maroka, Irana, Pakistana.
Seksualna eksploatacija, prema tim izveštajima, dominantan je oblik eksploatacije žrtava. Ostali vidovi eksploatacije podrazumevaju radnu eksploataciju, prinudu na brak, prosjačenje i vršenje krivičnih dela.
Najveći broj žrtava, kako se vidi u izveštajima, identifikovan je po prijavi policije, zatim ustanova socijalne zaštite i nevladinih organizacija.
'Život ispod svih standarda'
Uslovi u kojima žive i rade žrtve trgovine ljudima su često ispod svih standarda a trauma koju je preživela žrtva zahvata sve sfere života, ukazuje za RSE Marija Anđelković, direktorka nevladine organizacije ASTRA koja 25 godina pruža podršku žrtvama trgovine ljudima.
Ona ističe da se taj položaj, ukoliko je reč o stranim državljanima koji se nađu u Srbiji, dodatno komplikuje.
"Pre svega otežavajuća je sama činjenica da dolazi u drugu zemlju i neretko u drugu kulturu, ne poznaje jezik, običaje, nema prijatelje ili poznanike", kaže Anđelković.
Veliki problem, dodaje, je i to što potencijalne žrtve trgovine ljudima dolaze neinformisane o svojim pravima i kome bi sve mogle da se obrate za konkretnu pomoć.
"To čini da prođe dosta vremena dok ne stupe u kontakt sa onima koji mogu da im pruže podršku", objašnjava Anđelković. Kada se odluče da potraže pomoć, profesionalci koji rade sa žrtvama, prema njenim rečima "moraju biti posebno obučeni i stručni kako bi mogli adekvatno da pruže podršku".
Trauma koju je preživela žrtva trgovine ljudima zahvata sve sfere životaMarija Anđelković, nevladina organizacija ASTRA
Pošto je reč o kompleksnom krivičnom delu, ukazuje, neophodna je saradnja i koordinacija svih nadležnih institucija, od policije, tužilaštva, ustanova socijalne zaštite, i nevladinih organizacija koje pružaju podršku.
Trgovina ljudima u Srbiji je krivično delo svrstano u zakonu sa drugim teškim delima protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom sa maksimalnom zaprećenom kaznom zatvora od 12 godina.
Međutim, prema rečima Anđelković, sudska praksa u Srbiji pokazala je da su u slučajevima koji su procesuirani izricane blaže kazne, od tri do pet godina zatvora.
"Osim toga, ovi postupci znaju da traju dugo i da budu iscrpljujući za samu žrtvu, jer se od nje očekuje da ponovi svoju priču u proseku čak i do sedam puta od prvog kontakta sa institucijom, do okončanja postupka", pojašnjava Anđelković.
Slučaj radnika iz Vijetnama i Indije
Pažnju međunarodnih institucija 2022. privukle su sumnje na trgovinu ljudima i eksploataciju više stotina radnika iz Vijetnama, angažovanih na izgradnji kineske fabrike guma Linglong u Zrenjaninu, na severoistoku Srbije, projekta vrednog gotovo milijardu dolara.
Kao što je dokumentovano kroz svedočenja radnika i fotografije, koje su objavili lokalni i međunarodni mediji u to vreme, radnici su bili smešteni u improvizovanim barakama u blizini gradilišta bez struje, tople vode ili adekvatnog pristupa hrani. Mnogim radnicima su, kako su izvestile domaće nevladine organizacije koje pružaju podršku žrtvama trgovine ljudima, menadžeri oduzeli pasoše nakon ulaska u Srbiju.
O slučaju se se oglasili i eksperti Ujedinjenih nacija za ljudska prava, koji su izrazili zabrinutost zbog mogućeg prinudnog rada grupe od oko 400 vijetnamskih radnika za koje se sumnja da su žrtve trgovine ljudima u Srbiji.
Institucije u Srbiji koje su istraživale slučaj tvrde da nije bilo reči o trgovini ljudima.
Barake u kojima su boravili radnici iz Vijetnama angažovani na izgradnji kineske fabrike Linglong u Zrenjaninu, 18. novembar 2021.
Sličan slučaj je u januaru 2024. prijavila nevladina organizacija ASTRA, koja je u ime 11 radnika iz Indije, angažovanih preko podizvođača na gradilištu kineske fabrike guma Linglong u Zrenjaninu. U Višem javnom tužilaštvu u Zrenjaninu su na upit RSE dokle se stiglo sa istragom naveli da tužilaštvo i dalje "prikuplja potrebna obaveštenja", nakon čega će doneti odluku da li će pokrenuti istragu u tom slučaju.
Oba slučaja pominju se i u Godišnjem izveštaju američkog Stejt departmenta za 2024. godinu u kome se navodi da Srbija "nije istražila verodostojne navode" o tome da su radnici iz Vijetnama i Indije bili podvrgnuti prinudnom radu u fabrici u vlasništvu Kine.
Srbija i trgovina ljudima
Prema izveštaju američkog Stejt departmenta o trgovini ljudima za 2024, Srbija je treću godinu zaredom zadržala isti status. U izveštaju je navedeno da Vlada Srbije "ne ispunjava u potpunosti minimalne standarde" za suzbijanje trgovine ljudima ali, kako je ukazano, ulaže značajne napore da to učini.
U izveštaju Globalne inicijative za borbu protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (GI-TOC), Srbija je prepoznata kao "izvor, tranzit i destinacija" za žrtve trgovine ljudima.
Saša Đorđević iz te organizacije za RSE kaže da su trgovina ljudima i seksualna eksploatacija često povezani "jer migranti koji traže bolje životne prilike postaju lak plen za kriminalne grupe koje se bave eksploatacijom".
Bliski odnosi Srbije i Kine, ukazuje, mogu otežati efikasno otkrivanje i suzbijanje trgovine ljudima.
"Osetljivost diplomatskih odnosa često stvara pritisak na domaće vlasti da budu oprezne kada je reč o istragama koje uključuju kineske državljane ili kompanije. Strah da bi to moglo ugroziti strateške veze između Srbije i Kine može dovesti do manje odlučne reakcije vlasti i institucija na ove probleme", pojašnjava Đorđević.
Osetljivost diplomatskih odnosa često stvara pritisak na domaće vlasti da budu oprezne kada je reč o istragama koje uključuju kineske državljane ili kompanije, ocenjuje za RSE Saša Đorđević iz Globalne inicijative za borbu protiv transnacionalnog organizovanog kriminala.
On dodaje da je kineska zajednica u Srbiji zatvorena, što "što otežava nadzor i mogućnost da se identifikuju slučajevi eksploatacije".
"Ova izolovanost otežava inspektorima i organizacijama koje se bave borbom protiv trgovine ljudima da prodru u te zajednice i pruže neophodnu zaštitu", zaključuje Đorđević.
Pročitajte i ovo: Beograd i Peking sve bližiDelovi optužnice u kojima se navodi koliko vremena su žene iz Kine držane u Srbiji gotovo u zatočeništvu i kada su se obratile za pomoć zatamnjeni su zbog zaštite podataka o ličnosti i kako se ne bi ugrozila istraga.
Sud je u optužnici naveo da postoji osnovana sumnja da im je okrivljeni pretio "da će ih ubiti, da je on moćan i može da učini sve da one nestanu".