Srbija između izbacivanja uglja i protesta radnika

Vlada Srbije našla se između obaveza o smanjivanju i izbacivanju uglja iz proizvodnje i protesta radnika u termoelektranama.

Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović poručila je da neće biti gašenja termoelektrana, koje koriste ugalj. Ona je 25. maja, nakon sastanka sa Sindikatom Elektroprivrede Srbije (EPS) rekla da će biti formiran savet koji će praviti plan za termokapacitete do 2050. godine.

Prethodnog dana su radinici termoelektrana Kolubara, Kostolac i Nikola Tesla održali "zbor upozorenja" zbog, kako su naveli, odluke Ministarstva rudarstva i energetike o prekidu izgradnje i svih aktivnosti termoelektrane Kolubara B, nove termoelektrane u kompleksu Kolubara koja bi trebalo da koristi ugalj.

Termoelektrana Kolubara sa 5 blokova radi u sastavu Termoelektrane "Nikola Tesla". Na sajtu EPS-a se navodi da termoelektrane Kolubara i Morava čine 3 odsto proizvodnje EPS-a. Preliminarni sporazum o izgradnji Kolubare B Srbija je potpisala sa kineskom kompanijom Power China.

Međutim, Srbija će u procesu pridruživanja Evropskoj uniji morati da se uskladi sa evropskim normama i da do 2050. godine izbaci ugalj iz upotrebe.

"Naravno da su ljudi uplašeni za svoja radna mesta i svoju budućnost. Mi ne znamo šta je plan energetske tranzicije Srbije", naglašava Mirko Popović.

Mirko Popović, programski direktor nevladine organizacije Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI), rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da Vlada Srbije ni sa kim nikada nije razgovarala o pravednoj tranziciji.

„Pravedna tranzicija podrazumeva rešavanje socijalnih, ekoloških i ekonomskih pitanja regiona i društvenih grupa, posebno radnika, koji će biti pogođeni prelaskom na niskougljeničnu ekonomiju“, naveo je Popović.

„I naravno da su ljudi uplašeni za svoja radna mesta i svoju budućnost. Mi ne znamo šta je plan energetske tranzicije Srbije“, dodao je.

Pročitajte i ovo:

Predstavnici RERI se u svojim izjavama takođe zalažu za poštovanje evropskih vrednosti u ekologiji, što podrazumeva prestanak korišćenja uglja.

Šta kaže resorno ministarstvo?

Resorna ministarka je, dan nakon protesta zaposlenih u termoelektranama, poručila da će u Vladi biti formiran savet koji će raditi na planu rada i termokapaciteta i zamenskih kapaciteta do 2050. godine.

„…nije glavno pitanje da li će se graditi određeni novi kapaciteti, nego šta je opravdano u ovoj situaciji, da li treba da se angažujemo u revitalizaciji postojećih elektrana i da učinimo sve da na održiv način proizvodimo električnu energiju”, rekla je Zorana Mihajlović.

Ministarka Zorana Mihajlović i premijerka Ana Brnabić u poseti Termoelektrani Kostolac, april 2021.

Kada je u pitanju potencijalna izgradnja termoelektrane Kolubara B, stav Ministarstva je, prema rečima ministarke Mihajlović, da je potreban plan šta će se raditi u energetici u narednih 20 i 30 godina.

Ministarstvo rudarstva i energetike je 24. maja potvrdilo za RSE da "do ovog trenutka" nisu dali odobrenje za izgradnju termoelektrane Kolubara B.

Državno preduzeće Elektroprivreda Srbije (EPS) je u martu prošle godine sa kineskom kompanijom Power China potpisalo preliminarni sporazum o saradnji za izgradnju ove termoelektrane u centralnoj Srbiji.

Iz Ministarstva rudarstva i energetike su za RSE rekli i da niko neće ostati bez posla. U odgovoru se navodi da je Ministarstvo "do sada imalo otvoren dijalog sa sindikatima i da su sindikati učestvovali u donošenju svih bitnih odluka", te "da će tako biti i ubuduće".

"Proces energetske tranzicije, u kojem se nalazi čitav svet, ne samo Srbija, ne dešava se preko noći, niti se tako donose odluke. Ovim procesom se upravlja planski i strateški, i upravo tako u dogovoru države, preduzeća, sindikata i zaposlenih će se praviti planovi u vezi sa aktivnostima u energetskom sektoru do 2050", naveli su iz Ministarstva.

Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović je 26. maja govoreći na Kopaonik biznis forumu, na panelu o energetskoj politici, rekla sa u procesu energetske tranzicije Srbiju očekuju velike investicije u izgradnju novih kapaciteta, kao i otvaranje novih radnih mesta.

„Nismo za to da se grade nove termoelektrane, jer mislimo da to nije opravdano, već treba da se okrenemo zdravijim i održivim načinima proizvodnje energije, vodeći računa i o troškovima koje će nositi takse na emisije CO2“, navela je ona.

Objasnila je da će novi kapaciteti obuhvatati pre svega srednje i velike hidroelektrane, gasne elektrane, kao i solarne i vetroelektrane.

Ministarka je u više navrata ponovila da energetska tranzicija ne znači ni naglo zatvaranje termoelektrana ni gubitak radnih mesta, već pre svega donošenje plana do 2050. godine koji će obezbediti da Srbija ima dovoljno energije, što podrazumeva i investicije u izgradnju novih energetskih kapaciteta i otvaranje novih radnih mesta.

Šta kažu radnici termoelektrana?

Radnici zaposleni u termoelektranama na ugalj strahuju da će njihovim zatvaranjem ostati bez posla.

Miodrag Ranković, predsednik sindikata Kolubare kaže za RSE da nisu protiv toga da se razmišlja o zamenskim kapacitetima, ali ne da se sve ugasi za 8 godina.

On navodi da je iz Ministarstva rudarstva i energetike 21. maja upućeno pismo direktoru Elektroprivrede Srbije u kome se traži obustavljanje svih aktivnosti na izgradnji termoelektrane Kolubara B. Dodaje da u tom pismu piše da će se od 2021. do 2030. godine gasiti rudarski sektor, pogotovo Kolubara i Kostolac, što bi kako kaže, ostavilo bez posla 18.000 ljudi.

RSE nije mogao da potvrdi autentičnost pisma.

Predsednik sindikata Kolubare tvrdi i da ukoliko ugalj kao energent bude izbačen u tako kratkom roku, Srbija nema napravljene zamenske kapacitete (na fotografiji protest radnika Kolubare, Lazarevac, maj 2021.)

„Podržavamo da se od 2050. godine polako zatvaraju rudnici. To se nekako uklapa u naše planove jer će Kolubara otprilike imati ugalj do 2050-ih godina. Ali 2030. godina je bukvalno sutra“, kaže Ranković.

Iz Ministarstva rudarstva i energetike nisu odgovorili na pitanje RSE da li je rok za izbacivanje uglja pomeren sa 2050. na 2030. godinu, kako to tvrde radnici.

Predsednik sindikata Kolubare tvrdi i da ukoliko ugalj kao energent bude izbačen u tako kratkom roku, Srbija nema napravljene zamenske kapacitete i da je teško da se za tih 8-9 godina napravi bilo šta.

„Mi imamo elektranu Veliku Crljeni koja je najstarija, 65 godina, pa kako nas do sada nije trovala. Pogledajte Obrenovac, elektrane su bukvalno u gradu. Ne kažem da je to čisto, ali je mnogo uloženo u filtere i odjedanput samo je to prljavo“, navodi Ranković.

EPS ima osam termoelektrana u kojima radi 25 blokova. Pogonsko gorivo je lignit. (na fotografiji TE Kostolac B)

Prema izveštaju mreže nevladinih organizacija sa sedištem u Pragu "Bankwatch", ukupne emisije sumpor-dioksida iz termoelektrana na ugalj u Srbiji su u 2019. godini bile 5,6 puta više nego što je dozvoljeno u Nacionalnom planu za smanjenje emisija zagađujućih materija iz velikih postrojenja za sagorevanje.

EPS ima osam termoelektrana u kojima radi 25 blokova. Pogonsko gorivo je lignit.

Na šta se Srbija obavezala?

Skupština Srbije je u martu usvojila Zakon o klimatskim promenama koji je osnov za uspostavljanje sistema za ograničenje emisija gasova sa efektom staklene bašte.

Premijerka Srbije Ana Brnabić je u novembru 2020. u ime Srbije potpisala Deklaraciju o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan na samitu Zapadnog Balkana u Sofiji.

Ovom deklaracijom zemlje regiona su se obavezale na uvođenje modela za oporezivanje emisija gasova sa efektom staklene bašte, povećanje udela obnovljivih izvora energije i postupno ukidanje subvencija za ugalj. Zelena agenda je predviđena Evropskim zelenim planom, koji sadrži mere kako bi EU bila klimatski neutralna do 2050.

U obraćanju na Međunarodnoj konferenciji povodom pete godišnjice Pariskog sporazuma, u decembru 2020. godine, predsednik Aleksandar Vučić je rekao da će Srbija do 2050. godine biti niskougljenično društvo.

On je tada naveo da je Srbija razvila dugoročnu Strategiju niskougljeničnog razvoja sa Akcionim planom, koji je usmeren na smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte do 2030. i 2050. godine. Kako je objasnio, to znači smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte za 13,2 odsto u odnosu na 2010. godinu i 33,3 odsto u poređenju sa 1990.

"Uslovno, uz dodatnu podršku, svoju ambiciju možemo povećati za više od pet puta", ukazao je predsednik Srbije.

Srbija je među 196 zemalja koje su 2015. potpisale Pariski sporazum o klimatskim promenama. Njime se, između ostalog, predviđa ograničavanje globalnog zagrevanja smanjenjem emisije gasova na manje od dva stepena Celzijusa.

Međutim, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je takođe tokom posete rudarskom basenu Kolubara u maju 2020, rekao da će novootvoreni površinski otkop Radljevo-Sever obezbediti ugalj za narednih 60 godina.

"Gotovo 500 miliona evra biće uloženo u ovaj kop, time ćemo garantovati oko 60 godina snabdevanja uglja iz ovog kopa, dok se ne bude dalje širio", rekao je Vučić i dodao da će taj kop obezbeđivati oko 13 ili 13,5 miliona tona uglja godišnje.

Upozorenje EU

Da izgradnja Kolubare B i ulaganje novca u produžetak životnog ciklusa Kolubare A "nisu dobar put za Srbiju" jer Evropska unija pokušava da ne koristi ugalj i fosilna goriva, izjavio je Antoan Avinjon, zvaničnik u Delegaciji Evropske unije za životnu sredinu i borbu protiv klimatskih promena 29. oktobra 2020. godine.

On je tada na onlajn panelu „Kvalitet vazduha – od evropskog do lokalnog nivoa“ naveo da će EU "pogurati" Srbiju da se udalji od uglja i dekarbonizuje svoju ekonomiju.

Akcioni plan u okviru dugoročne Strategije niskougljeničnog razvoja Srbije usmeren je na smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte do 2030. i 2050. godine (na fotografiji TE Kolubara)

Mirko Popović iz RERI-ja, podsećajući da se Srbija Sofijskom deklaracijom pridružila EU u ostvarenju cilja o klimatskoj neutralnosti do 2050. godini, kaže da je to nemoguće ostvariti uz izgradnju novih i očuvanje postojećih termoenergetskih postrojenja.

On se pita i zašto Vlada ne bi objavila dokument koji je poslat EPS-u i na osnovu čega je ministarka izjavila da se neće gasiti termoelektrane, kako misli da ih održi i na koji način misli da gradi nova postrojenja.

„Termoelektrane proizvode nenadoknadivu štetu po životnu sredinu i ostvaruju ključni uticaj na klimatske promene“, ukazuje Popović.

On navodi da samo par zemlja u EU - Poljska, Bugarska, Rumunija nisu pokrenule diskusiju odlučivanja o prestanku proizvodnje električne energije iz uglja, a da su zemlje Zapadne Evrope ili već donele tu odluku ili prestale sa proizvodnjom uglja.

Dogovor o zakonu o klimi

Pregovarači Saveta EU i Evropskog parlamenta postigli su 21. aprila dogovor o zakonu o klimi prema kojem će Unija do 2030. smanjiti emisiju gasova sa efektima staklene bašte za 55 posto u odnosu na 1990. godinu.

Ministri zaštite životne sredine Grupe sedam (Velike Britanije, SAD, Kanade, Japana, Francuske, Italije i Nemačke) saglasili su 21. maja da zaustave direktno finansiranje elektrana na ugalj u siromašnijim zemljama do kraja 2021. godine.

U januaru je Energetska zajednica (EZ) pozvala zemlje članice, među kojima je i Srbija, da preispitaju da li su njihove mere državne pomoći sektoru uglja u skladu sa pravilima Evropske unije.