Radinici termoelekrana Kolubara, Kostolac i Nikola Tesla održali su 24. maja "zbor upozorenja" zbog, kako su naveli, odluke Ministrastva rudarstva i energetike Srbje o prekidu izgradnje i svih aktivnosti termoelektrane Kolubara B u centralnoj Srbiji.
Srpske termoelekrane na ugalj su najveći zagađivači u Evropi, a ukoliko želi da postane članica Evropske unije, Srbija mora da se uskladi sa evropskim normama i da do 2050. godine izbaci ugalj iz uporebe.
Predsednik Sindikata jednog od kopova termoelektrane Kolubara Raša Krsmanović rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da radnici strahuju da će prekidom rada termoelektrana na ugalj ostati bez posla.
"Inicijalna kapisla je bilo pismo (Ministartsva rudarstva) Nadzornom odboru Elektroprivrede Srbije (EPS) da se prekine sa investicionim planovima i da se taj novac preusmeri u ulaganja u obnovljive izvore energije. Rok prestanka proizvodnje električne energije na ugalj je 2030. godina bez ikakvog plana, što je pogubno za sve nas", rekao je Krsmanović.
Pročitajte i ovo: Tužba protiv Elektroprivrede Srbije zbog zagađenja vazduhaIz Ministarstva rudarstva i energetike nisu odgovorili na pitanje RSE da li je rok za izbacivanje uglja, na koji su se obavezali lideri Zapadnog Balkana deklaracijom o Zelenoj agendi, pomeren sa 2050. na 2030. godinu, kako to tvrde radnici.
Mihajlović: Nema zatvaranja termoelektrana
Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović izjavila je 24. maja da "niko ne radi na zatvaranju elektrana" i da niko neće "ostati bez posla".
"Ali, jednako moramo da razmislimo da li ćemo neke nove kapacitete graditi ili ne", rekla je Mihajlović povodom štrajka upozorenja u Kolubari.
Mihajlović je rekla i da je resorno Ministarstvo otvoreno za razgovore, te da je već pozvala predstavnike sindikata na sastanak.
"Sve što radimo, radićemo zajedno, a to je pre svega plan šta će se raditi do 2050, što ne znači gašenje elektrana", rekla je Mihajlović.
Vaš browser nepodržava HTML5
Borba za čist vazduh u Srbiji
Raša Krsmanović iz sindikata Kolubare kaže za RSE da su radnici svesni da ugalj nije resurs "koji će u Srbiji trajati večno".
"Razumemo i zagađenost, ali upravo se ulaže ogroman novac u saniranje nusproizvoda termoelektrana da se to dovede na nivo Evropske unije. Od Kolubare i EPS-a je zavisno oko 30 hiljada radnika, a period od devet godina je jako kratak i izazvao bi katastrofalne posledice", rekao je Raša Krsmanović iz jednog od sindikata Kolubare.
EPS je u martu prošle godine sa kineskom kompanijom Pauer čajna potpisao preliminarni sporazum o saradnji za izgradnju termoelektrane Kolubara B, a procenjena vrednost te investicije je oko 385 miliona evra.
Iz Ministarstva rudarstva i energetike RSE nije dobio odgovor na pitanje da li se od ovog posla odustalo.
Pročitajte i ovo: Poslanici EP upozorili na posledice kineskih industrijskih projekata u SrbijiDa izgradnja termoelektrane Kolubara B i ulaganje novca u produžetak životnog ciklusa Kolubare A "nisu dobar put za Srbiju", izjavio je Antoan Avinjon, zvaničnik u Delegaciji Evropske unije za životnu sredinu i borbu protiv klimatskih promena 29. oktobra 2020. godine, na panelu posvećenom kvalitetu vazduha u Srbiji.
On je tada izneo mišljenje da će EU "pogurati" Srbiju da se udalji od uglja i dekarbonizuje svoju ekonomiju.
Navladini Centar za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) i Koalicija za održivo rudarstvo u Srbiji (KORS) saopštili su 24. maja da podržavaju odluku Ministarstva energetike i rudarstva o prekidu gradnje termoelektrane Kolubara B.
U saopštenju se navodi da energetska budućnost Srbije "ne leži u uglju lošeg kvaliteta koji se spaljuje u termocentralama, niti u malim hidroelektranama, već u velikim i reverzibilnim hidrocentralama i iskorišćenju solarne energije, energije vetra i bio masi".
Prema izveštaju mreže nevladinih organizacija sa sedištem u Pragu "Bankwatch", ukupne emisije sumpor-dioksida iz termoelektrana na ugalj u Srbiji su u 2019. godini bile 5,6 puta više nego što je dozvoljeno u Nacionalnom planu za smanjenje emisija zagađujućih materija iz velikih postrojenja za sagorevanje.
Najveći zagađivač je termoelektrana Kostolac B, a na drugom mestu je Nikola Tesla B1 i B2, nadomak Beograda.