Tužba koju je najavila kompanija SBB u vlasništvu Junajted grupe protiv Telekoma Srbije epilog je poslednjeg klinča u nizu u poslednjih pet godina između najvećih telekomunikacionih igrača na domaćem tržištu.
Radio Slobodna Evropa (RSE) pitao je obe firme šta je suština sukoba privatnog SBB-a i državnog Telekoma koji se iz godine u godinu zaoštrava kroz afere u kojima se pominju politika i milioni evra.
SBB navodi da je u poslednje dve decenije postao najbolja kablovska mreža u Srbiji i da je, sa druge strane, problem počeo 2018. godine.
Dodaje da je masovnom kupovinom manjih kablovskih operatora, uz bezuslovno dobijanje neophodnih odobrenja regulatora, Telekom postajao jedini provajder televizije i interneta u nekim delovima Srbije.
"Ako se pitate zbog čega država dozvoljava takav razvoj, odgovor je veoma jednostavan. Preko Telekoma koji kontroliše distribuciju u većem delu Srbije mogu da diriguju i koje su televizije dostupne. Samim tim imaju i uticaj na to šta se gleda u prosečnom srpskom domaćinstvu", naveo je SBB 1. novembra za RSE.
Jedan od štandova SBB-a u Beogradu, novembar 2022.
SBB tvrdi da iz sopstvenog interesa vlast otvoreno podržava Telekom.
"Pravi ciljevi vlasti i Telekoma su totalno urušavanje i izbacivanje SBB-a iz Srbije, kako bi prestalo finansiranje nezavisnih medija N1 i Nova S", saopštila je ta privatna kompanija.
SBB je kao jedan od argumenata za tu tvrdnju izneo i podatak da je predsednik Srbije i vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandar Vučić krajem oktobra građane javno pozvao da pređu na Telekomovu kablovsku Supernova, koja u ponudi nema televizije N1 i Nova S.
Telekom na svojim mrežama ne emituje programe informativne Televizije N1, Njuzmaks (Newsmax) i Nova S, koje su u privatnom vlasništvu Junajted medije. Ove kanale mogu da gledaju korisnici kablovskog operatora SBB, koji takođe posluje u sistemu Junajted medije.
Prelomna 2018. godina
Telekom Srbija takođe 2018. godinu uzima za prelomnu kada je u pitanju odnos sa SBB-om.
Sedište Telekoma u Novom Beogradu, novembar 2022.
Decidno negira ulogu politike u svom poslovanju i skrivene motive, već smatra da je izložen nepravednim napadima SBB-a jer je tada započeo uspon ka prvom mestu na srpskom tržištu. Najpre kroz akvizicije malih kablovskih operatora, izgradnju optičke mreže i ulaganje u sadržaje.
"Koristeći medije u sopstvenom vlasništvu, Junajted grupa nas više od četiri godine neosnovano napada. Počelo je čim smo ponudili usluge interneta i televizije, a intenzivno se nastavilo kako smo jačali poziciju", naveo je Telekom za RSE 1. novembra.
Ova firma podseća da na domaćem tržištu nije uspevala da se nametne u segmentu televizije i interneta do 2018, kada je njeno učešće bilo 25 odsto na nacionalnom nivou i manje od jedan odsto u četiri najveća grada.
"Onda su se za manje od godinu dana negativne objave o Telekomu Srbija od strane medija u vlasništvu Junajted grupe povećale za više od 100 puta", odgovorio je Telekom.
Rat štandovima
Krajem oktobra 2022. sukob dva najveća konkurenta u oblasti telekomunikacija kulminirao je odlukom Telekoma da svoje štandove postavi ispred poslovnica SBB-a.
Iz SBB-a su saopštili da će zbog toga preduzeti pravne korake, tvrdeći da je Telekom želeo da preuzme njihove korisnike tako što ih je savetovao kako da raskinu ugovore sa tom privatnom firmom.
Štand Telekoma ispred poslovnice SBB-a u Beogradu, novembar 2022.
"Telekom Srbija pokazao je po ko zna koji put da za njih ne važi poslovni moral, da postupaju suprotno pravilima fer konkurencije i poštene tržišne utakmice", naveo je SBB za RSE najavljujući tužbu protiv Telekoma.
Telekom Srbija saopštio je za RSE da ne vidi nijedan razlog za tužbu ali da će adekvatno odgovoriti ukoliko do nje dođe.
Ta kompanija tvrdi da je zbog potreba korisnika u dolazećoj sezoni praznika povećala mrežu za 50 poslovnica u formi štandova i da je standardna praksa da lokali vodećih operatora telekomunikacija budu locirani jedni blizu drugih.
"To se lako može uočiti ulaskom u bilo koji veći tržni centar. Čvrsto verujemo da su dostupnost, lakoća izbora i što bolja informisanost o ponudama na tržištu, u najvećem interesu korisnika", navodi se u odgovoru Sektora za odnose s javnošću Telekoma Srbije.
U okviru akcionarskog društva Telekom Srbija pod brendom MTS između ostalog posluju mobilna telefonija, kablovski operator televizije, interneta i telefonije Supernova, sportska televizija Arena i informativni TV Juronjuz Srbija (Euronews Serbia).
Poslovnica MTS-a u jednom od beogradskih tržnih centara, novembar 2022.
Sa druge strane, kablovska mreža SBB (Serbian broadband) je deo privatne kompanije Junajted grupa (United Group) koja posluje u osam zemalja Jugoistočne Evrope, pod čijim okriljem su informativna televizija i portal N1, TV i portal Nova S, kanali Njuzmaks Adrija (NewMax Adria) i Sport klub.
Poslednja afera, koja se završila najavom tužbe SBB-a zbog štandova Telekoma, počela je u oktobru objavom SBB-a da vlasnik televizija sa nacionalnom frekvencijom Prva i B92 i tri kablovska kanala, Srđan Milovanović, toj privatnoj firmi traži 38 miliona evra da bi nastavile da se distribuiraju na njenoj mreži, umesto dotadašnjih 3,5 miliona.
"Vlasnik TV Prva i TV B92 želi naknadu veću za 1.000 odsto, uprkos tome što se radi o kanalima koji se mogu gledati i besplatno preko obične antene", naveo je SBB.
Srđan Milovanović negirao je 22. oktobra za list Danas da je SBB-u tražio 38 miliona evra.
Taj deo priče završen je 28. oktobra saopštenjem SBB-a da je postignut sporazum da pomenuti kanali ostanu u njihovoj ponudi. Agencija Fonet objavila je 1. novembra da je potpisan trogodišnji ugovor vredan četiri miliona evra.
Šta ko ima?
Sa nešto više od 58 odsto akcija, većinski vlasnik Telekoma je država Srbija. Građani u toj kompaniji imaju oko 15 odsto vlasništva.
Od 2007, kako stoji u zvaničnom profilu, Telekom Srbija vlasnik je i 65 odsto Telekoma Srpske iz Banjaluke u Bosni i Hercegovini (BIH) i 51 odsto M-tel Podgorica u Crnoj Gori.
Po podacima sa sajta kompanije, ima više od 12.000 zaposlenih i deset miliona korisnika u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Severnoj Makedoniji, Sloveniji, Austriji, Švajcarskoj, Holandiji, Nemačkoj, Sjedinjenim Američkim Državama i Kanadi.
Privatna kompanija Srpske kablovske mreže (Serbia broadband) u Srbiji zapošljava 2.000 ljudi. SBB navodi da je u poslednjoj deceniji uložio više od pola milijarde evra u telekomunikacije i infrastrukturu, kao i da su u naredne tri godine planirane investicije od 240 miliona evra.
Kancelarija Junajted medije u Novom Beogradu
Deo je regionalnog operatera Junajted medija (United Media) sa sedištem u Luksemburgu koji posluje u osam zemalja Jugoistočne Evrope. U Srbiji rade njene televizije i portal N1, Nova S, Sport Klub, Njuzmaks Adrija (NewMax Adria), agencija za prodaju oglasnog prostora na kablovskim i satelitskim kanalima u regionu Dajrekt medija (Direct media).
Posluje u okviru Junajted grupe (United group) privrednika poreklom iz Kragujevca Dragana Šolaka, koji ju je osnovao pre 22 godine. Danas je njen suvlasnik, dok je od 2019. većinski vlasnik Junajted grupe međunarodna investiciona kompanija BC Partners.
Po navodima na njenom sajtu, ima skoro 14.000 zaposlenih. U sastavu Junajted grupe su i Telemach u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, operator satelitske televizije Total TV i NetTV Plus.
Na račun osnivača Junajted grupe Dragana Šolaka predstavnici vladajuće Srpske napredne stranke od dolaska na vlast 2012. izrekli su brojne kritike, koje su najčešće upućivali predsednik Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić.
Dragan Šolak
Zajedno sa provladinim tabloidima Šolaka su optuživali da je blizak opozicionom lideru Draganu Đilasu i da pomoću svojih medija želi da sruši vlast.
"Šolak i Đilas su u svim biznisima zajedno i jedan od drugog kupuju", izjavio je novinarima Vučić u oktobru 2018. na Beogradskom bezbednosnom forumu.
Njih dvojicu vlast SNS-a povezivala je zbog firme Dajrekt medija (Direct media) koja je od 2004. bila u Đilasovom vlasništvu. Tu firmu prodao je 2014. inostranoj fondaciji CEE media. Dajrekt medija 2018. prodata je Junajted mediji u kojoj je suvlasnik Dragan Šolak.
Dragan Đilas i Dragan Šolak negirali su navode da su poslovno i privatno povezani.
Dragan Đilas
"Jedina istina je da Dragan Đilas i ja nikada nismo imali, niti sada imamo, zajedničke poslove", saopštio je Šolak 2018. godine.
Kako su obojica javno isticali proteklih godina, ni protiv jednog od njih ne postoje krivične prijave i sudski postupci.
Kritika Evropske komisije
U godišnjem izveštaju Evropske komisije (EK) o ispunjavanju kriterijuma Srbije za članstvo u Evropskoj uniji (EU), od 12. oktobra, prvi put ta evropska institucija eksplicitno pominje Telekom.
Logo državne telekomunikacione kompanije na zgradi u Beogradu, novembar 2022.
EK je navela da bi kroz medijsku strategiju Srbija trebalo da sprovede kriterijume i mehanizme za pluralizam.
"U toku je nekoliko sudskih sporova i postupaka u kojima su Telekom Srbija i privatna kompanija, u kontekstu visoke koncentracije medijskog tržišta u Srbiji", ističe se u izveštaju EK.
Jelena Pejić Nikić, koordinatorka nevladine Koalicije prEUgovor, smatra da je reč o jasnom stavu Evropske unije.
"Evropska komisija poručuje vlasti u Beogradu da pazi šta radi, jer primećuju medijsku monopolizaciju. To je očigledno u pokušajima Telekoma da istisne SBB i 'drugačije glasove' iz javnog prostora", navela je za RSE Jelena Pejić Nikić, iz Koalicije prEUgovor koja okuplja organizacije civilnog društva na pitanjima evrointegracija.
Dve trećine glasa za vlast
Prema istraživanju Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) iz jula 2022. godine, 64 odsto građana Srbije koji televizijski program prate preko mreže Telekoma Srbija glasalo je za Aleksandra Vučića na predsedničkim izborima, dok mu je svoj glas dalo 31 odsto gledalaca kojima je SBB kablovski operater.
Gavrilović: Verujem da je cilj Telekoma da spreči da se SBB širi
"To najbolje pokazuje kako stvarnost ocenjuju ljudi koji gledaju kanale na državnom Telekomu koji podržava vlast, a kako publika nezavisnih programa u SBB mreži. Verujem da je cilj Telekoma da spreči da se SBB širi jer u svojoj ponudi ima program televizije N1 koja nije pod kontrolom vlasti", rekao je za RSE izvršni direktor udruženja građana BIRODI, Zoran Gavrilović.
Terenska anketa BIRODI-ja rađena je od 28. jula do 14. avgusta na uzorku od 1.218 ispitanika.
Od 2012. godine na vlasti u Srbiji je Srpska napredna stranka (SNS) čiji predsednik je Aleksandar Vučić, koji je istovremeno i aktuelni predsednik Srbije u drugom mandatu.
Premijer liga 600 miliona
Kao jedan od ključnih nefer poteza konkurencije, Junajted grupa ističe slučaj iz jula 2021. kada je Telekom Srbija na šest godina kupio prava za prenos utakmica engleske Premijer lige (Premier league). Do tada se ovo elitno fudbalsko takmičenje emitovalo na televiziji Sport klub u mreži SBB-a.
Trofej Premijer lige, april 2022.
Beogradska agencija Beta u tom trenutku objavila je da je Telekom za to platio 600 miliona evra, dok je SBB naveo da je Junajted grupa ta ista prava na Premijer ligu godišnje plaćala 12 miliona evra.
Vladimir Lučić, generalni direktor Telekoma Srbija, onda je obznanio da će mečevi Premijer lige na Televiziji Arena sport biti emitovani u šest zemalja bivše Jugoslavije.
"Taj ugovor politizuje konkurencija jer se njim završava strategija Telekoma da postane lider u regionu", rekao je Lučić Televiziji Prva.
I tada je predsednik države Aleksandar Vučić podržao državnog operatora.
"Ja sam izabrao Telekom, pravu mrežu. Sada ću od avgusta da uživam i da gledam Premijer ligu", rekao je tog jula šef države Vučić.
U elitnoj Premijer ligi nastupa i Sautempton (Southampton), klub koji je u januaru ove godine kupio biznismen iz Srbije Dragan Šolak, inače osnivač Junajted grupe.
Dve televizije 180 miliona
U startu ekspanzije na srpskom tržištu, Telekomu je tokom 2018. i 2019. Komisija za zaštitu konkurencije odobrila kupovinu desetak telekomunikacionih operatera i televizija, iz Novog Pazara, Čačka, Beograda, Užica, Despotovca, Kuršumlije, i drugih mesta širom zemlje.
Najviše pažnje javnosti i konkurentske Junajted medije privukla je transakcija u kojoj je medijska firma Kopernikus iz Niša, koju je 1998. osnovao preduzetnik Srđan Milovanović, u decembru te godine za 180 miliona evra kupila grčku privatnu Antena grupu u kojoj su bile televizije Prva i O2 – naslednica nekadašnje TV B92, kao i sajt B92.
Akvizicija je učinjena neposredno nakon što su podružnice kablovskog operatora Kopernikus prodate Telekomu Srbija za oko 190 miliona evra. Prodaju je odobrila Antimonopolska komisija Srbije sa obrazloženjem da Antena ne prevazilazi tržišni udeo od 40 odsto, što je po zakonu gornja granica koncentracije medijskog vlasništva.
Saradnja sa Telenorom
Državna regulatorna tela bila su uključena u odlučivanje u još jednoj transakciji oko koje su se sporila dva najveća igrača na telekomunikacionom tržištu Srbije. Komisija za zaštitu konkurencije saopštila je u aprilu 2021. da je odobrila ugovor između operatora mobilne telefonije Telenor i Telekom Srbija koji se odnose na korišćenje optičke infrastrukture.
pročitajte više Portfolio stradalog najbogatijeg ČehaAranžmanom o iznajmljivanju mreže državnog Telekoma privatnom Telenoru, ovoj kompaniji u vlasništvu PPF grupe češkog biznismena Petera Kelnera odobrena je distribucija televizijskog sadržaja i fiksnog širokopojasnog interneta.
Junajted grupa ugovor je okarakterisala kao udruživanje radi uništenja slobodnih medija u Srbiji, Telekom je ustvrdio da je ugovor po zakonu i da se njim liberalizuje domaće tržište telekomunikacija, dok je Telenor najavio da će poštovati pravila tržišne utakmice.
Uoči konačne odluke Komisije, Telenor je podneo tužbu protiv Junajted grupe tvrdeći da mediji u njenom vlasništvu vode kampanju kako bi sprečili ulazak te konkurentske kompanije na tržište distribucije medijskih sadržaja. Zatražio je odštetu od skoro milion evra.
Posle odluke Komisije, Junajted grupa podnela je krivičnu prijavu protiv Telekoma i Telenora navodeći da su zaključili restriktivan sporazum "kojim se deli tržište u cilju potiskivanja trećeg učesnika – SBB-a u pogledu infrastrukture i Junajted medije u pogledu sadržaja". Iz SBB-a navode da su postupci još u toku.
Telenor u Srbiji, Crnoj Gori, Bugarskoj i Mađarskoj, do tada u norveškom vlasništvu, prodat je početkom 2018. češkoj investicionoj grupi PPF za 2,8 milijardi evra. Od marta 2022. na srpskom tržištu posluje pod imenom Yettel.
Junajted grupa saopštila je u maju da je prvostepeni Privredni sud u Beogradu odbio zahtev Telekoma Srbija za odštetu u vrednosti 80 miliona evra protiv Junajted grupe, SBB-a, Televizije N1 i portala Nova S "zbog štete usled navodno nepoštene tržišne utakmice".
"Time je sprečen pokušaj Telekoma da utiče na uređivačku politiku nezavisnih medija", saopšteno je tada iz Junajted grupe.
Televizija N1 i Nova S u vlasništvu su privatne Junajted medije, koja posluje u okviru Junajted grupe (United group) čiji suvlasnik je biznismen iz Srbije Dragan Šolak.
Krajem jula te televizije nisu dobile dozvole za nacionalnu frekvenciju na konkursu Regulatornog tela za elektronske medije (REM). Dobile su ih iste stanice kao i za prethodnih osam godina, Prva, B92, Pink i Hepi (Happy), pa se dvojac Junajted grupe do daljeg emituje na "kablu".
Da li je moguća fer utakmica?
Radio Slobodna Evropa pitao je Telekom i SBB da li te kompanije u Srbiji mogu da posluju u fer tržišnoj utakmici.
Telekom Srbija odgovorio je da pozdravlja objektivnu konkurenciju ali da je potreban efikasniji rad regulatornih tela.
"Ona u mnogim slučajevima favorizuju našu kablovsku konkurenciju. Nadamo se da će ojačati i uspeti da nametnu potpuno fer tržišni odnos", zaključili su iz Telekoma Srbija.
analiza Telekom Srbija: 'Zlatna koka' među javnim preduzećimaSBB je uzvratio da trči neravnopravnu trku u kojoj se država ponaša kao da je ona konkurent, a ne Telekom Srbija.
"To nije normalno stanje. Da bi se promenilo, država bi morala da se vrati u ulogu nepristrasnog učesnika i da ne opstruira one koji joj nisu po volji. Na žalost, čak i ovi normalni zahtevi koji su minimum u većini država kod nas izgledaju kao teška utopija", zaključili su iz SBB-a.
Srbija je prethodne dve decenije dva puta bezuspešno pokušala da proda Telekom. Za vreme Vlade premijera Mirka Cvetkovića i Demokratske stranke ponuđen je 2010. po ceni od 1,4 milijarde evra za 51 odsto kapitala. Ta prodaja propala je jer je Telekom Austrija ponudio 1,1 milijardu.
Drugi put, 2015. u vreme vladavine Srpske napredne stranke i premijerskog mandata Aleksandra Vučića na tender je stavljeno 58 odsto Telekoma u državnom vlasništvu.
Stiglo je šest ponuda od kojih je, po uverenju tadašnjeg predsednika Vlade Aleksandra Vučića, najbolju dao investicioni fond iz Sjedinjenih Američkih Država. Međutim, kako je tada rekao, cena nije bila odgovarajuća te je Vlada Srbije odustala od prodaje.