Neočekivano dogodio se obrt u životu Subotičanke Timee Kiš. Preseljenje iz ovog grada sa severa Vojvodine nije planirala, pogotovu ne kada je pre oko godinu dana potpisala ugovor o o objedinjenoj naplati interneta i kablovske televizije.
To što zbog preseljenja više nije u mogućnosti da koristi ni jednu, ni drugu uslugu, nikoga ne zanima. Trošila ili ne, Timea Kiš je dužnik provajdera sa kojim je stupila u ugovorni odnos.
Okolnost, koju je bilo nemoguće predvideti u trenutku potpisivanja ugovora, za nadležne nije opravdanje za odustajanje od potpisanog ugovora.
"To nije pošteno jer zbog čega ona ili bilo ko mora plaćati nešto što ne koristi. A ovde ne govorimo o dva dana, ili dva meseca, nego dve godine", rekla je Radiju Slobodna Evropa majka Timee Kiš, Marija Farkaš.
Farkaš dodaje da je odgovor činovnika u pošti bio.
" 'Pa vi ste ugovor potpisali, a tamo piše da ste obavezni pretplatu plaćati dve godine, što je po njima savim u skladu sa zakonom", priča Marija Farkaš.
Timea Kiš će tako, dok ne isteknu pune dve godine plaćati uslugu koju ni fizički nije u prilici da koristi.
Praktično je nemoguće raskinuti ugovor za mobilnu telefoniju ili pretplatu TV, interneta i fiksnog telefona u Srbiji.
Ukoliko ste rešeni da potpišete takav ugovor, pokazuje istraživanje RSE, poželjno bi bilo da imate siguran životni plan za period njegovog trajanja, jer vaša obaveza ostaje čak iako uslugu više ne koristite.
U kompanijama koje pružaju ove vrste usluga tvrde da je sve regularno, jer su svi detalji navedeni u ugovoru, pa i to da ćete plaćati pretplatu čak kada ugovor raskinete.
Činjenica je da to piše i da većina korisnika usluga to pročita, ali u nadi da će ponuđeni aranžman ipak biti jeftiniji nego klasično plaćanje pretplate, oni ipak i potpisuju takve ugovore. Ipak, nema navoda o tome šta preduzeti ukoliko je ugovor jednostavno neodrživ.
Plaćanje računa (ilustrativna fotografija)
U Centru za zaštitu potrošača Forum iz Niša navode da se ne može reći da je sve u skladu sa zakonom, ili da se radi o, kako to zakonodavac definiše, nepoštenim ili prevarnim ugovorima.
Predsednik Foruma Jovan Jovanović navodi da je jedan od zakonskih postulata da se u ovakvim prilikama mora imati na umu da je građanin neuka stranka, a da se svaki ugovor mora voditi i etičkim načelima, pre svega u pogledu ravnopravnosti ugovornih strana.
"Tim tipskim ugovorima, navodno nudeći neke povoljnosti za građane, kompanije u stvari štite samo svoje ekonomske interese. Prodavac vas na taj način vezuje za sebe na određeni vremenski period i praktično ne dozvoljava da raskinete ugovor ako niste zadovoljni uslugom ili je više ne možete koristiti", pojašnjava Jovanović.
"U stvari, vi možete raskinuti ugovor, ali ste obavezni da isplatite svoje obaveze do kraja ugovorenog perioda, što je isto što i nemogućnost raskida... Njihov izgovor je uvek: 'Pa vi ste to potpisali'. To nije nikakav argument. Zakon o zaštiti potrošača navodi da se mora uzeti u obzir neobaveštenost kupca i da se to ne sme zloupotrebljavati", ističe prvi čovek Foruma.
Neretko kompanije davaoci usluga – i pored činjenice da se ugovori sklapaju kako bi se korisnik, navodno, zaštitio od povećanja cena – u toku trajanja ugovora ipak povećavaju cene.
Jovanović navodi da je to u krajnjem odgovornost Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL), pošto se na toj adresi odobrava povećanje cena usluga, a nadležna je i za zakonitost i kvalitet pomenutih ugovora.
U RATEL-u je Radio Slobodna Evropa dobio odgovor da ova agencija "ne utiče na cene i promenu cena usluga mobilne telefonije i distribucije medijskih sadržaja, tj. kablovske, jer se one formiraju slobodno na tržištu".
Ipak, navode u RATEL-u, postoje propisi koji štite prava korisnika.
"Operater elektronskih komunikacija dužan je da uslove ugovora i cenovnik učini javno dostupnim na pogodan način; takođe propisan je i sadržaj ugovora između operatora i korisnika, sadržaj paketa usluga, kvalitet usluge, i cena... kao i uslovi pod kojima se ugovor raskida; takođe i prestanak pružanja usluga/ugovornog odnosa, sa i bez plaćanja troškova", navode iz RATEL-a.
Iz ovoga se, međutim, može zaključiti da operater ipak može uneti u ugovor obavezu plaćanja troškova nakon raskida ugovora.
U pomenutoj agenciji dalje navode i da je operater "dužan da pretplatnika, najmanje mesec dana unapred, obavesti o nameri jednostrane izmene uslova ugovora, kao i o pravu pretplatnika na raskid ugovora pre isteka perioda na koji je zaključen... te da pretplatnik ima pravo da raskine ugovor bez obaveze plaćanja troškova – ako se najavljenim jednostranim izmenama bitno menjaju uslovi pod kojima je ugovor zaključen, na način koji nije na korist pretplatnika".
Bezizlazna situacija?
Pitanje je kako se definišu navedene eventualne "promene uslova".
Pozitivno je da za sve postoji i mogućnost žalbe i prigovora, ali sudeći po iskustvima nekih građana sa traženjem prava kroz instituciju žalbe i prigovora, što je često dugotrajan i neprijatan proces, teško da se može govoriti o stvarnoj zaštiti korisnika ovih ugovornih (ne)povoljnosti.
Klauzula o apsolutoj obavezi plaćanja pretplate do kraja ugovora, koju je potpisom prihvatio ugovor, jeste najveći adut operatera, kako nem je i rečeno u jednoj od poštanskih poslovnica.
Međutim, ravnopravnosti ugovornih strana nema ni u ugovorima sa javnim i javno-komunalnim preduzećima, koji takođe kroje ugovore prema sopstvenim interesima, navodi Jovanović.
"Javna preduzeća čak daju sebi za pravo da građanima naplaćuju i kamatu ukoliko oni kasne sa plaćanjem pretplate ili računa za usluge, pa i jedan jedini dan. To je apsolutno nezakonito jer kamatu može obačunavati samo određeni državni organ, kao što je recimo sud, i to nakon što javno preduzeće podnese tužbu za neplaćanje", navodi Jovanović i dodaje:
"Građani su i u tim odnosima takođe neravnopravna strana, ali su prinuđeni da plaćaju i račune i kamate, jer su to uglavnom ugovori sa preduzećima u monopolskom pložaju, za šta ne postoji izlaz."
Treba istaći da pravna regulativa u Srbiji, jednostavno govoreći, prevazilazi praksu.
Više zakona, poput Zakona o zaštiti potrošača ili Zakona o obligacionim odnosima, svojim propisima u velikoj meri štite potrošače i kupce, ali se u praksi upravo kroz navedene ugovore ti zakonski propisi izigravaju.
A traženje "pravice" preko sudskih instanci odavno je za građane Srbije postalo komplikovan proces.