"Poslednja opcija obespravljenih." To bi trebalo da bude štrajk glađu u političkoj borbi, naveo je za RSE sociolog Dario Hajrić.
Tri opozicionarke iz koalicije "Srbija protiv nasilja" štrajkuju glađu zahtevajući poništavanje republičkih, pokrajinskih i lokalnih izbora od 17. decembra.
Ova najjača opoziciona koalicija ne priznaje rezultate izbora i tvrdi da je vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) do pobede došla izbornom krađom.
Izveštaji domaćih i međunarodnih posmatrača govore da je na ovim izborima bilo ozbiljnih neregularnosti, što naprednjaci odbacuju.
Pročitajte i ovo:
Ko je prevozio, a ko obezbeđivao birače iz BiH u Beogradu?Transparensi traži istragu o zloupotrebama na izborima u SrbijiSociolog Dario Hajrić smatra da je štrajk glađu legitiman vid političke borbe čiji je cilj da vlast dovede u poziciju da "bira da li će da istraje u spornom pitanju i time rizikuje život štrajkača ili ne".
"Ne verujem da imamo posla sa vlašću koju je moguće posramiti na taj način", ocenio je on.
Dok se održavaju protesti građana i dela opozicije, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, čije je ime nosila izborna lista njegove SNS, poručuje da su ovi izbori "bili do sada najčistiji i najpošteniji".
Sociolog Dario Hajrić kao razlog što ljudi štrajkuju glađu nekoliko dana nakon izbora navodi to što "nema nadstranačke strukture koja bi mogla da bude autoritet i za vlast i za opoziciju".
"I da adresira krađu izbora tako da možemo da verujemo u njihovu objektivnost."
Politički štrajk glađu nije stran na političkoj sceni Srbije.
Hajrić ocenjuje da je u domaćoj politici taj metod "donekle devalviran time što je u skorijoj prošlosti većina štrajkača odustajala relativno brzo, bez obzira na rezultat."
On zaključuje da za štrajkom glađu ne bi trebalo olako posezati.
RSE donosi pregled ko je od političkih aktera u Srbiji štrajkovao glađu od početka višestranačja 90-ih godina.
2023. Štrajk glađu poslanica opozicije
Marinika Tepić tokom štrajka glađu u Skupštini Srbije gde se nalazi Republička izborna komisija, 17. decembar 2023.
Zahtevajući poništavanje izbora, u štrajk glađu je 18. decembra stupila jedna od liderki najjače opozicione koalicije Marinika Tepić.
Tri dana kasnije pridružile su joj se još dve članice koalicije, Jelena Milošević i Danijela Grujić.
Marinika Tepić je tada poručila da se neće povući, nego da će "borbu pojačati još više, sve dok se izbori ne ponište".
One štrajkuju u zgradi Skupštine Srbije gde se nalaze i prostorije Republičke izborne komisije.
Prvobitno je najavljeno da u štrajk glađu stupa i jedan od lidera te koalicije Miroslav Aleksić.
Međutim, on je naknadno objasnio da je na božićnom postu.
2020. Štrajk glađu poslanika opozicije i vlasti na stepeništu parlamenta
Boško Obradović na stepeništu Skupštine Srbije tokom štrajka glađu, 10. maj 2020.
Štrajk glađu poslanika opozicije i kontraštrajk poslanika vlasti dogodio se u maju 2020. na stepeništu glavnog ulaza u Skupštinu Srbije.
Najpre je 10. maja štrajk glađu započeo samostalni poslanik Miladin Ševarlić tvrdeći da nije u mogućnosti da pokrene raspravu o Kosovu.
Odmah mu se pridružio lider opozicionog desničarskog pokreta "Dveri" Boško Obradović, kako je rekao, i zbog Kosova ali i zahtevajući da vlast pozove opoziciju za pregovarački sto.
Onda su u kontraštrajk stupili poslanici vladajuće Srpske napredne stranke Aleksandar Martinović i Sandra Božić.
Oni su zahtevali reakciju tužilaštva jer su poslanici i simpatizeri Dveri 8. maja pokušali da onemoguće ulaz ministrima i poslanicima u parlament.
Naprednjaci Aleksandar Martinović i Sandra Božić tokom štrajka glađu, 10. maj 2020.
U štrajk glađu je 12. maja stupio još jedan poslanik, Obradovićev stranački kolega Ivan Kostić.
Martinović i Božić su štrajk prekinuli 12. maja kada je Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo da je podneta krivična prijava protiv četiri osobe zbog tog incidenta.
Obradović i Kostić su štrajk prekinuli 20. maja navodeći da su ispunili svoj cilj ukazavši na "nedemokratsko stanje u Srbiji".
2011. Tomislav Nikolić štrajk glađu okončao na Uskrs
Tomislav Nikolić na skupštinskom trosedu tokom štrajka glađu i žeđu, 17. april 2011.
Zahtevajući da budu raspisani vanredni parlamentarni izbori, tadašnji opozicionar Tomislav Nikolić stupio je u štrajk glađu i žeđu 16. aprila 2011.
Kao lider opozicione Srpske napredne stranke (SNS), Nikolić je štrajk započeo u poslaničkom klubu Skupštine Srbije, a dan kasnije je prebačen u privatnu bolnicu.
Štrajk nije prekinuo ni nakon posete i apela predsednika Srbije Borisa Tadića.
Ali jeste, kako je tada saopšteno, na molbu patrijarha Irineja. Najpre je 21. aprila prekinuo štrajk žeđu, a tri dana kasnije na Uskrs i štrajk glađu. Njegov zahtev za raspisivanjem vanrednih izbora tada nije ispunjen.
Na izborima održanim godinu dana kasnije, Nikolić je izabran za predsednika Srbije.
2006. Štrajk glađu Vojislava Šešelja u Haškom tribunalu
Vojislav Šešelj u sudnici Haškog tribunala tokom suđenja, 24. jul 2009.
Lider Sprske radikalne stranke Vojislav Šešelj štrajkovao je glađu 28 dana krajem 2006. tokom pritvora u Haškom tribunalu.
Štrajk je prekinuo 9. decembra nakon što mu je sud vratio pravo da se brani sam i odlučio da suđenje počne ponovo, kada se on potpuno oporavi.
Onda je obavestio sud da će početi da uzima hranu i lekove.
Šešelja je Haški tribunal osudio 2018. na deset godina zbog podsticanja progona, deportacija i prisilnog premeštanja Hrvata u vojvođanskom selu Hrtkovci, 1992. godine.
1993. Vuk Drašković štrajkovao glađu u bolničkom pritvoru
Vuk Drašković, lider Srpskog pokreta obnove maše pristalicama 9. jula 1993. sa prozora svoje bolničke sobe nakon oslobađanja
I lider Srpskog pokreta obnove (SPO) Vuk Drašković štrajkovao je glađu 1993. godine u vreme borbe opozicije protiv režima Slobodana Miloševića.
Drašković je štrajk glađu započeo u bolnici 1. jula 1993. gde je prebačen nakon hapšenja.
On i njegova supruga Danica su bili uhapšeni i pretučeni 1. juna kada se policija sukobila sa demonstrantima ispred Skupštine Srbije.
Na sajtu SPO-a se navodi da je Drašković stupio u štrajk glađu zbog teškog zdravstvenog stanja i odbijanja vlasti da ih oslobodi.
Draškovići su oslobođeni 9. jula nakon što je tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević doneo odluku o aboliciji.
Toj odluci prethodili su pozivi svetskih lidera da se opozicionar i njegova supruga oslobode.
*Saradnja na tekstu: Jovana Krstić