Svetlana Ivanović iz Priboja sebe smatra srećnicom jer ima privilegiju da proslavlja dva puta godišnje kako Božić, tako i Uskrs, koji u nedelju obeležavaju pravoslavni hrišćani.
„Pošto mi je mama katolkinja mi smo slavili katolički Uskrs prošle nedelje sa mamom i tatom. Sada slavimo i naš Uskrs, pa će oni doći kod nas. Mada mama farba jaja i za pravoslavni Uskrs tako da ja zaista imam sreću da slavim dva Uskrsa i baš se radujem zbog toga“, ispričala nam je Ivanović.
Razgovarali smo tokom uskršnjih priprema dok je sa svojim komšinicama farbala jaja. Sve se slažu da je to najbitniji uskršnji posao, ali da je jako važno da se ovaj praznik dočeka u porodičnoj atmosferi sloge i zdravlja.
“Danas se sve manje uskršnja jaja šaraju uz sveću sa voskom i šaralicom kao nekada. Koriste se raznovrsne boje i metode šaranja, ali to i nije važno, važno je da običaj živi, da se prenosi u narodu i da nove generacije znaju za njega i da ga dalje poštuju”, kaže za RSE Gordana Pejović, etnolog Narodnog muzeja u Valjevu u zapadnoj Srbiji.
Za mnoge vernike na Uskrs se završava sedmonedeljni post. Svi poslovi su ostavljeni pre dva dana, na Veliki petak, kada je po hrišćanskom predanju Isus Hrist razapet na krst. Uskrs je jedan od dva najveća hrišćanska praznika i odražava suštinu ovog religijskog učenja iskazanog kroz simboliku vaskrsnuća Isusa Hrista, nakon razapinjanja na krstu, time i pobedu vere i života nad smrću.
Danas se sve manje uskršnja jaja šaraju na tradicionalan način, ali važno je da običaj živi: Gordana Pejović
Jaja koja su farbana na Veliki petak biće i prvi mrsni zalogaji, a prvo jaje se po običaju boji u crveno kao simbol prolivene Hristove krvi.
To jaje, navodi naša sagovornica, simbolizuje život i plodnost pa će shodno tome završiti i na posebnim mestima:
„Ono se naredne godine stavlja u prvu brazdu ili u baštu ili vrt sa cvećem, da bi se plodnost prenela plodove koji treba da izrastu”, objašnjava Gordana Pejović i dodaje da su se jaja nekada šarala isključivo šaralicom i prirodnim voskom uz pomoć sveće.
Danas se koriste različite boje i tehnike:
“Prilagođavamo se novim potrebama i stilovima i sve je to normalno. Važno je da običaj živi, da se prenosi u narodu i da nove generacije znaju za njega i da ga i dalje poštuju”, navodi naša sagovornica.
Kako bi se uverila da nije baš zaista tako povešćemo Gordanu Pejović u posetu porodici Mlađenović, komšijama naše prve sagovornice iz Priboja, na jugozapadu Srbije.
Dragosava Mlađenović kaže da ih svake godine farba na tradicionalan način, ne samo zbog običaja, nego i zato što je uverena da je to najzdravije:
„Farbamo jaja u lukovini. Neke šarice stavljamo radi dece, ona to vole, da lepše izgleda. A u stvari lukovina je i najzdravija. Tako su i naši stari radili. Oni onda nisu imali boja i šarica, nego lukovina i travkce koje lepo izgledaju stave se uz jaja da je lepša slika, pa se to lepo pritegne da ostane lepša šara.“
Uz to Dragoslava Mlađenović obećava za Uskrs i bogatiji ručak.
„Radujemo se i veselimo sa komšilukom, prijateljima, rodbinom razmenjujemo jaja“, kaže naša sagovornica i hvali se da joj u pripremi svi pomažu ali joj je najdraža pomoć unuke Eve.
„Kada baki nešto treba ja uvek pripomognem. U pripremi lukovine, farbanju jaja, ali i ja primenjujem neke nove tehnike poput dekupaža, sa salveticam i belancetom. Potom to lepimo i pravimo šare na jajima.“
Eva dodaje da se prazniku raduje i zbog vremena koje će provesti sa prijateljima:
„Pa svrha prazanika i jeste u tome da se družimo. Mnogi drugari koji su otišli iz Priboja tad dođu da se vidimo posle dužeg vremena. Tako da nam Uskrs posle Božića jeste najradosniji praznik“, kaže ona.
Mladost i iskustvo: Eva i njena baka Dragoslava
No, vratimo se na valjevsku zelenu pijacu gde je i ove godine bila velika ponuda, naravno, jaja. Cena se kretala od deset do dvadeset dinara po komadu, a ako su našarana voskom cena im je trideset dinara. Da je tradicija na ceni pokazuje i to što su ona jaja koja su šarana nekom posebnom tehnikom dostizala cenu i do 200 dinara za komad.
Branka Todosijević iz Valjeva kaže da dugi niz godina jaja šara perom i voskom. Ove godine za prodaju je našarala čak 800 komada.
Ona je među prodacima, kako jaja, tako i sličica i boja, koji se žalena slab promet. Slaže se i prodavac Aleksanadar Petrović koji navodi za RSE potražnja je manja u odnosu na prošlu godinu. Veruje da je to zbog toga što je u narodu “zavladala besparica”.
“Spremio sam se kao nikada do sada ali slabo. Imam obične boje za tkaninu, ruske, gel boje, uljane, obične sličice, sličice za ’obučeno’ jaje, sjaj ... ali ljudi kao da šaraju dva do tri jajeta. Ne znam šta je? Izgleda da je zavladala besparica međ' narodom“, žali se Petrović.