"Vrednosti i vrline" nova je slobodna nastavna aktivnost u osnovnim školama Srbije koju država uvodi nakon masovnih ubistava u beogradskoj školi "Vladislav Ribnikar" i selima oko Mladenovca.
Pripremljena ja za četiri meseca i počinje od nove školske godine 1. septembra.
Eleonora Vlahović, iz republičkog Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, rekla je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je cilj da se školi vrati vaspitna uloga.
"Radi se o programu koji potencira životne vrednosti, ljudske vrline, socijalne veštine i činjenje dobrih dela", navela je Vlahović.
Tragični događaj u kom je trinaestogodišnji učenik 3. maja ubio devet đaka i radnika obezbeđenja u "Ribnikaru" usmerio je stručnjake za obrazovanje na iznalaženje novog sistemskog rešenja za smanjenje nasilja, diskriminacije i netolerancije među mladima.
ovog meseca Protesti protiv nasilja u više gradova Srbije, u fokusu početak školske godineNa šta je stavljen akcenat?
Posle više meseci istraživanja doneta je odluka da se uvede moderna nastavna aktivnost koju bi đaci koji je izaberu pohađali jednom nedeljno. Ministarstvo je najavilo da će naglasak biti na razvoju pozitivnih ljudskih osobina, izgradnji odnosa zasnovanih na poštovanju i solidarnosti, uz uvažavanje različitosti.
"Razgovaraće se o temama kao što su obrazovanje, mir, zdravlje, porodica… Forma je slobodna, tako da nastavnici i deca imaju mogućnost da izaberu o kojim vrednostima i problemima žele da pričaju", kaže Vlahović.
U ovom programu neće biti ocenjivanja učenika, klasičnih predavanja ili kontrolnih zadataka, već je zamišljeno da se priča na aktuelne teme, da se gledaju prigodni filmovi, govori na primer o umetnosti, književnosti, muzici, te dovode gosti iz tih oblasti koji bi podelili iskustva. Izborna aktivnost, koja je prvobitno nazvana "kompas života", namenjena je za učenike od petog do osmog razreda i vodiće je i pedagozi i psiholozi.
Roditelji i deca o nasilju
Ministarka prosvete Srbije Slavica Đukić Dejanović saopštila je 24. avgusta na sastanku sa sindikatima prosvete da će predstojeća školska godina početi u redovnom terminu, 1. septembra, i da je bezbednost učenika u prvom planu.
Roditelji sa kojima je RSE razgovarao kažu da to jeste najvažnije, te da bi mlade sistemski trebalo podučavati da nasilje nije rešenje eventualnih problema.
"Moje mišljenje je da mnoga današnja deca nemaju osećaj empatije. Sami su za sebe, takmiče se, gledaju materijalnu stranu života, nema drugarstva. Čisto sumnjam da će nove školske aktivnosti to promeniti, jer verujem da sve potiče iz porodice", kaže za RSE Milka Petrović, majka dvoje školaraca.
Beograđanin Milan Jovanović podržava inicijativu da deca uče životne vrednosti.
"Nije to loše, ali ne znam kako će se sve to postići pored redovnog gradiva. Trenutno stanje u društvu je takvo da bez razgovora nema pomoći. Ali i sami roditelji bi trebalo da rade sa decom kako bi svima bilo bolje", dodao je Jovanović.
Vaš browser nepodržava HTML5
Osnovac ubio devetoro: 'Čitava Srbija je u njegovim pucnjevima'
Prema godišnjem istraživanju nevladine organizacije "Drug nije meta", polovina dece sedmog i osmog razreda u Srbiji koja su popunjavala upitnik ocenila je da bi u školama trebalo raditi na stvaranju atmosfere zajedništva i prijateljstva, uvesti obavezne časove komunikacije i drugarstva, kao i da bi kazne za nasilnike trebalo da budu oštrije.
Novi format, u radnoj verziji nazvan "životni kompas", predstavlja pokušaj direktnog odgovora države na masovno ubistvo u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar", s obzirom da se o vrlinama i vrednostima školskoj deci već predaje u okviru nastavnih predmeta kao što su istorija ili biologija u kojoj su lekcije o zaštiti životne sredine.
Bitno za emocionalni razvoj
Školski psiholog Biljana Mihailović rekla je za RSE da je ideja dobra.
"Deca uvek imaju potrebu da pričaju ali do sada nisu imala ovakav program. U školama ima dosta slobodnih nastavnih aktivnosti, međutim nijedna se direktno ne tiče socio-emocionalnog razvoja", navela je Mihailović.
U ovom programu neće biti ocenjivanja učenika, klasičnih predavanja ili kontrolnih zadataka, već je zamišljeno da se priča na aktuelne teme, da se gledaju prigodni filmovi, govori na primer o umetnosti, književnosti, muzici. Ilustrativna fotografija iz jedne od beogradskih osnovnih škola, arhiv..
Ministarstvo prosvete saopštilo je da će fokus rada sa decom biti na prepoznavanju emocija i asertivnosti, pojmova poštenja, istinoljubivosti i pravdoljubivosti, odgovornosti, činjenja humanih dela, kao i na druženju, prevazilaženju sukoba i stresa, saradnji i aktivizmu.
"Deca će tako imati priliku da unaprede emocionalni i socijalni razvoj. Razviće veštine i vrednosti potrebne za život bez konflikata i nasilja. Životni kompas pokazuje da su vrednosti ono čemu se uvek vraćamo kada nam je teško", kaže školski psiholog Biljana Mihailović.
Zbog masovnih ubistava pre četiri meseca, kada je u dva dana u dva odvojena masovna ubistva život izgubilo 18 dece i mladih u Osnovnoj školi "Vladimir Ribnikar" i okolini Mladenovca i Smedereva, školska godina prekinuta je 6. juna, dve nedelje pre planiranog završetka.
analizirali smo Traume ostaju i za školsku godinu koja dolazi u SrbijiDa li je efekat pod znakom pitanja?
Dragana Đurić, iz Nacionalne asocijacije roditelja i nastavnika Srbije (NARNS), rekla je za RSE da pozdravlja incijativu ali da ne očekuje veliki efekat.
"Vannastavna aktivnost ne može mnogo toga da promeni, pogotovu ne brzo, jer društvo je duboko potonulo po pitanju životnih vrednosti. Razgovarati o tome jednom nedeljno jeste veoma važno, ali naprosto nije dovoljno", navodi Đurić.
Novi program "vrednosti i vrline" podeljen je u četiri tematske celine - životne vrednosti (porodica, zdravlje, školovanje, mir), ljudske vrline (odgovornost, pravdoljubivost, istinoljubivost), socijalne veštine (saradnja, asertivnost, prepoznavanje emocija) i dobra dela (humanitarne akcije, aktivizam, pomoć drugima).
može vas zanimati i ovo Norveški stručnjaci u Srbiji nakon masovnih ubistava: 'Prevazilaženje traume je proces'Dragana Đurić podseća da je devedesetih godina Srbija u vreme ratova i sankcija doživela krah sistema vrednosti, te smatra da bi bilo dobro da deca o dobru uče od predškolskih dana.
"Što su deca mlađa, uticaj na njihov vrednosni sistem je veći. Ali je bitno i da vrednosti o kojima im govorimo oni vide u realnom životu. Da ko dobro radi, ko je pošten i vredan, da on dobro živi", zaključila je Đurić.
U školama u Srbiji uče se obavezni predmeti. Osim njih, đaci pohađaju i jedan od dva izborna - građansko vaspitanje ili veronauku. Mogu da izaberu i vannastavne aktivnosti, poput literarne ili recitatorske sekcije.
Kada su u pitanju slobodne nastavne aktivnosti, u proteklih pet godina Srbija je uvela veći broj takvih programa koji su podeljeni u grupe za peti i šesti razred, i za sedmi i osmi.
Nazvane su Čuvari prirode, Muzikom kroz život, Sačuvajmo našu planetu, Vežbanjem do zdravlja, Životne veštine, Medijska pismenost, Domaćinstvo, Crtanje, slikanje i vajanje. Najstarijim osnovcima ponuđeni su i Filozofija sa decom, Preduzetništvo, Moja životna sredina i Umetnost.