Bend Private Recital Session, koji čine mladi muzičari iz Prištine, predstavio se prvi put beogradskoj publici u punoj bašti Kulturnog centra Grad. U Beogradu borave u okviru festivala Baushtellë Balkan Temple i tu su, kažu, da stvaraju nove veze i prijateljstva.
Private Recital Session nastao je kao rezultat saradnje petoro mladih muzičara koji su - kao deo nove i osvežavajuće scene koja je krenula da se razvija u Prištini - počeli da stvaraju zajedno. Pet različitih autora i prijatelja dopunjavaju se kroz izvođenje svojih pesama. Njihov nastup protkan je različitim stilovima, od čistih klavirskih pesama, kroz elektro pop, do alternativnog i psihodeličnog roka.
Arber Salihu
Tomor Kuçi i Arbër Salihu su dugo svirali zajedno, a potom su izdali i svoj prvi singl "Tash Njejtë Pi Ujë", kao dvojac "Oborri". Arbër svira gitaru i peva od dvanaeste godine. Danas sa svojim prijateljima pokušava da ruši uobičajene obrasce i pravi nešto novo. A sve što je novo, dodaje, teško biva prihvaćeno.
„Ovo je čudan koncert zato što spaja pet različitih umetnika i tekstopisaca. Svako od nas izvodi dve ili tri svoje pesme, ali istovremeno pomažemo jedni drugima. Dakle, to nije bend, već pomažemo jedni drugima u našim pesmama. Postoji razlog zašto je do ovoga došlo. Naime, teško je dobiti podršku kao muzičar u Prištini, mislim da je možda slično i u Beogradu, tako da je jedini način da ovo radimo da se ujedinimo i pomognemo jedni drugima“, kaže za RSE Arbër Salihu.
U Mitrovici, Blerta Kosova i Visar Kasa udružili su se i počeli da pišu i stvaraju savremenu elektro pop muziku, što je bila potpuna novina u njihovoj sredini. Spletom okolnosti ova dva sastva su počela da rade zajedno, uz pridruživanje još jedne članice, Edone Vatoci.
“Važno je reći da smo, iako smo u muzičkom smislu u vrlo različitim pravcima, svi jako bliski prijatelji i što je najvažnije, inspirišemo jedni druge”, navodi Kasa.
Za vreme zajedničkog rada, pet kantautora pokrenuli su i mali festival u Dit' e Nat'-u, kulturnom centru i mestu okupljanja mladih u Prištini. U sklopu toga svake srede je jedan od autora imao priliku da izvodi svoje pesme. Ovi nastupi privukli su pažnju publike, pa su se koncerti ponavljali i u okviru drugih festivala.
Priključili su se i Baushtellë Balkan Temple, festivalu koji je nastao na inicijativu mladog pozorišnog umetnika iz Ciriha Tobiasa Bienca, sa ciljem da poveže umetnike iz Švajcarske i zemalja Balkana. Tokom leta, oni zajedno rade na stvaranju performansa na temu – "U šta ti veruješ?"
Sandra Tomić
“To je neko univerzalno pitanje, ali će svako na svoj način pokušati da kreira neku reakciju više nego odgovor. Zato se i zove Baushtellë, to znači gradilište, zbog toga što je to pitanje na koje ne možete dati neki konstantan odgovor. A sve je počelo 13. jula u Cirihu. Tamo su takođe dve nedelje trajala istraživanja. Ovde ćemo biti dve nedelje, zatim još četiri nedelje u Prištini pošto su tamo i finalne pripreme za taj prvi performans koji će se tamo desiti 5. septembra. U Beogradu će se to desiti 12. septembra na Kalemegdanu u rovu kod Vojnog muzeja. I onda se vraćamo u Cirih gde smo i počeli, da izvedemo taj finalni performans 19. septembra”, kaže Sandra Tomić, organizatorka festivala.
Istraživačka faza festivala ima za cilj da kroz različite programe otvori pitanje u šta svako od nas veruje, ali i da se umetnici upoznaju sa gradom, njegovom energijom i ljudima.
„Ovo je sjajan projekat. Ima nas trideset pet koji putujemo zajedno, volimo se i volimo sve što se tiče gradova u kojima boravimo“, navodi Arbër Salihu.
Na pitanje kako se oseća u Beogradu odgovara:
Visar Kasa
„To je teško pitanje s obzirom na stvari koje su se dešavale u prošlosti. Ali ja želim da budem ovde i sada, i da idem dalje od svega. Jednostavno da živim i stvaram nove kontakte i sarađujem. Za mene je važno da upoznam što više interesantnih ljudi i sve što tražim sada je da upoznam divne ljude, a u Beogradu ih je mnogo.“
Visar Kasa u Beogradu je prvi put.
“To je bilo veoma posebno za mene zato što dolazim sa Kosova i bila je velika stvar da sviram u Beogradu, da dođem i posetim ovo mesto. Nemam tu vrstu fobije ili nešto slično zato što sam upoznao mnogo ljudi iz Srbije ranije. Mislim da je najvažnije to da smo svi mi ljudi.”