Srpska akademija na moralnoj prekretnici?

Ćutanje je dugo bila "kućna mudrost" Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) ali prošla su ta vremena. Akademija ne treba da ćuti, poručio je nedavno predsednik SANU Vladimir Kostić (izabran u aprilu 2015. godine) čiji su stavovi bez nacionalističkog i kvazi patriotskog prizvuka uzburkali i akademsku i širu javnost.

"Da li Srbija zna šta hoće, kuda ide i šta su crvene linije", pita se predsednik SANU i odgovara: "Bojim se da ne zna". "Trebalo bi da se počne sa novim razgovorima, sa nekakvom većom energijom međusobne tolerancije."

S obzirom na ulogu koju je Akademija imala u vremenu pripreme raspada Jugoslavije i ratova koji će uslediti, pre svega, stavovima iznetim u čuvenom Memorandumu (dokumentu iz 1986. godine u kome se tvrdi da su Srbi diskriminisani jugoslovenskim ustavom - akademici su tvrdili da taj dokument nije dovršen a kritičari ga smatraju platformom velikosrpskog nacionalizma), postavlja se pitanje kakvu ulogu mogu danas da odigraju akademici u vremenu kada je u Srbiji sve vidljivija rehabilitacija promiloševićevskih kadrova i u skladu sa tim, revizija i dalje i bliže prošlosti.

Akademija kao korektiv takvih retrogradnih ideja ili ponovo njihov promoter?

"Smatram da Akademija treba da bude mnogo prisutnija u društvu nego što je do sada bila, jer članovi SANU nisu birani samo zbog toga što su veliki specijalisti sa značajnim rezultatima u određenim naučnim oblastima, već zbog toga što su, pre svega, moralne ličnosti od integriteta koje moraju da kažu šta misle o trenutku u kome živimo", stav je akademika Dušana Teodorovića, dok najmlađa redovna članica Akademije kompozitorka Isidora Žebeljan kaže da se nikad ne bi složila sa tim da SANU može da ima neku zajedničku platformu, da istupa politički, zbog toga što su to ljudi koji razmišljaju na različite načine.

"Taj dnevnopolitički aspekt je nametnut kao jedini smisao života. A ja mislim da je politika, inače, najmanji segment onoga što je uloga SANU u društvu", objašnjava Žebeljan.

• Specijal RSE: 100 godina Jugoslavije

Akademija je institucija u kojoj bi trebalo, po definiciji, da budu najumniji ljudi jednog društva, ali to nije tako, mnogi umni ljudi ostaju van te institucije – mišljenje je književnika Filipa Davida.

"Nemam utisak da se tu nešto menja. A bez tih suštinskih promena u samoj Akademiji (a te promene se tiču i prijema novih članova, kriterijuma za njihov prijem) ne može biti neke velike promene", smatra David.

Ipak, David smatra da je osveženje ono što se može čuti poslednjih meseci od predsednika Akademije. Filip David je, inače, jedan od osnivača Beogradskog kruga nezavisnih intelektualaca, nastalog u 90-im godinama nakon što se odustalo od prvobitne ideje o formiranju paralelne Akademije kao vida protesta zbog uloge SANU u formiranju nacionalističke platforme koju je Miloševićeva Srbija pokušala da ostvari i vojnim sredstvima.

"Možda je i najbolje da svako zastupa svoje mišljenje, jer smo videli sa tim famoznim Memorandumom šta se događa kada postoji takav jedan dokument koji je samo dolivao ulje na vatru, a nije ni u kom slučaju doprinosio smirivanju situacije ili nekom razumnom rešenju", kaže David.

Akademija je uz Crkvu i Vosku koje su imale najviše uticaja na građane, kaže David, bila najkonzervativnija ustanova. Tragedija Srbije je u tome što su te institucije insistirale na lažnoj patriotskoj, nacionalnoj retorici, a nedostajali su kritički tonovi prema svemu onome što je u srpskoj politici bilo loše u proteklim vremenima. Filip David ne vidi nikakve znakove da je sadašnji sastav SANU ozbiljnije odmakao od stavova iz Memoranduma koji i dan danas izaziva toliko kontroverzi.

Akademik Dušan Teodorović misli da je došao trenutak da se te dve reči, SANU i Memorandum, kako kaže, "razrežu na neki način".

Za Isidoru Žebeljan cela ova priču oko društvene uloge SANU je zapravo vezana za Memorandum koji je, kako ona kaže, kao "veliki ledeni breg koji stoji ispred SANU i koji se nikako ne da preći".

Ona smatra da Memorandum nije ni antikomunistički, niti antijugoslovenski, da je manje nacionalistički od nekih nacionalističkih pokreta koji su postojali u Jugoslaviji, već da je sporan zato što su se njegovi tvorci osmelili da se upuste u predlog kreiranja političke budućnosti Jugoslavije.

Konzervativna ustanova

I dodaje da u fokusu Akademije treba da budu problemi nauke, umetnosti, očuvanje baštine i iznad svega obrazovanje koje je u katastrofalnom stanju.

Sadašnji predsednik Akademije Vladimir Kostić izazvao je buru negodovanja kada je u oktobru 2015. godine rekao: "Neko ovom narodu mora da kaže da Kosovo više nije de facto niti de jure u našim rukama. Bojim se da je, u ovom trenutku, jedina politička mudrost na koji način, sa elementima dostojanstva, napustiti Kosovo koje de facto i de jure više više u našim rukama. I to neko ovom narodu mora da kaže".

Za Filipa Davida je dobar deo onoga što je o Kosovu govorio predsednik SANU bilo iznenađenje ali ne vidi da taj stav deli većina akademika.

Toj manjini pripada akademik Teodorović koji poručuje da danas SANU treba mnogo hrabrije, mnogo češće, ne samo da kaže šta misli, već da se striktno suprotstavi vlasti koja, kako kaže "vodi u fašizam". On misli da je SANU na neki način na moralnoj prekretnici.

"Ili ćemo da budemo i dalje ćutolozi, ili ćemo da hrabro istupimo i kažemo javnosti: ne, mi se sa ovim ne slažemo", reči su Teodorovića.

Pred kraj godine se akademik Ljubomir Simović u intervjuu nedeljniku NIN pridružio najžešćim kritičarima vladavine predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Vlast, očigledno, ne bira sredstava, a to je znak panike i opravdanog straha - poručio je akademik, jedan od najznačajnijih savremenih pesnika, Ljubomir Simović.

"Odavno se zna da ima vladara koji misle da vlast nije vlast ako nije apsolutna, ako im ne da pravo da menjaju države, narode, jezike, istoriju, geografiju, klimu, prošlost, pa i samu budućnost", rekao je Simović.

"Ako se nađemo u situaciji da ono što je vlast za nas izabrala prihvatimo kao svoj izbor, moramo da budemo svesni da smo dovedeni u situaciju da biramo hoćemo li da ostanemo narod, ili da postanemo ovce", kazao je Simović.

Da li je Ljubomir Simović samo prvi akademik koji se oglasili u javnosti nakon što je predsednik SANU-a Vladimir Kostić najavio da su prošla vremena kada je ćutanje bilo "kućna mudrost", to će se saznati u godini u koju smo tek ušli za koju neki nepopravljivi optimisti misle da može biti godina raspleta.

Sva tri sagovornika Radija Slobodna Evropa se slažu u tome da je SANU konzervativna ustanova.

Mada, dodaje Isidora Žebeljan, ima pomaka, sve je više mladih u zgradi Akademije, pozivaju se u okviru raznih "subverzivnih" programa. Ističe serijal razgovora o muzici koji vodi ova svetski poznata kompozitorka.

Ona je u zdanje manje ili više "umnih staraca", kako ga doživljava šira javnost, uvela glumce, multimedijalne umetnike, popularne bendove… Glumicu Anicu Dobru, glumca Nikolu Đurička, glumicu Svetlanu Bojković, dramaturškinju i književnicu Vidu Ognjenović, multimedijalnog umetnika Rastka Ćirića, pesnika Ljubivoja Ršumovića. A planira da pozove: tenisera Novaka Đokovića, Koju iz benda Disciplina kičme, muzičara Ramba Amadeusa…

Ako je Isidora Žebeljan uspela da otvori kapije akademije za neke nove uspešne ljude, da li to nagoveštava da će uspeti nameravana duboka reforma uloge Akademije u društvu koju priželjkuje sadašnji predsednik Vladimir Kostić.

Pre toga, većina akademika nije prihvatila ostavku predsednika SANU ponuđenu početkom novembra nakon izbora novih redovnih, inostranih i dopisnih članova.

"Radi se o činjenici da imamo potpuno drugačija shvatanja o ugroženosti Akademije, njenog mesta i njene budućnosti. U tom smislu biće mi veliko zadovoljstvo da otvorim politički prostor da na moje mesto dođe čovek kome ćete više verovati i koji će uspešnije voditi Akademiju", obrazložio je Vladimir Kostić. Ostavka nije prihvaćena, predsednik je dobio podršku, ali javno saopšten stav predsednika SANU da Akademija treba da prestane da ćuti, za sada nije izazvala nikakvu, barem ne javnu reakciju.