Nada pojedinih lidera Evropske unije u značajnije smanjenje ruskog uticaja na Zapadnom Balkanu pokazala se netačnom, rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) istraživač Clingendael instituta u Holandiji, Wouter Zweers.
On je jedan od autora istraživanja o uticaju Rusije na Srbiju, Bosnu i Hercegovinu (BiH) i Crnu Goru koje je ovaj institut objavio u avgustu.
Pomenute tri države najpodložnije su ruskom uticaju a Zweers navodi da je među njima u Srbiji to najvidljivije.
Autori istraživanja zaključili su da je ruski uticaj u Srbiji, zapravo "najrasprostranjeniji", te da "dostiže zabrinjavajući nivo u svim domenima".
"To važi i za političke kontakte, ekonomske i energetske veze, bezbednosnu i vojnu saradnju i ruski društveni uticaj putem medija i dezinformacija. U druge dve zemlje ruski uticaj je fragmentiraniji", objašnjava Zweers u intervjuu za RSE.
On je smatra da se EU plaši da će oštriji stav zbog odnosa Beograda prema Rusiji previše naštetiti odnosima sa Srbijom.
Wouter Zweers, istraživač Clingendael instituta u Holandiji
Srbija je jedna od retkih država u Evropi koja se nije pridružila sankcijama EU protiv Rusije zbog agresije na Ukrajinu. Istovremeno ona je podržala teritorijalni integritet Ukrajine.
Kada je u pitanju ruski uticaj u BiH, Zweers kaže da je problem što je Rusija podržavala i ohrabrivala Milorada Dodika, predsednika bh. entiteta Republika Srpska, u njegovim secesionističkim ambicijama.
Govoreći o Crnoj Gori, Zweers je rekao da slabe karike za ruski uticaj u ovoj zemlji vidi u njenoj sajber bezbednosti navodeći da je bilo dosta sajber-napada u državi koji se mogu povezati sa Rusijom.
Različiti interesni uticaji
Glavni ruski ciljevi u odnosu na Zapadni Balkan su trostruki, smatraju autori istraživanja ruskog uticaja na Srbiju, BiH i Crnu Goru.
"Prvo, Kremlj nastoji da projektuje status velike sile na globalnom nivou. Drugo, nastoji da opstruira evroatlantske integracije regiona zagovarajući anti NATO i anti EU stavove i intenziviranjem nestabilnosti. Treće, Kremlj koristi Balkan, posebno pitanje Kosova, kao argument za njenu spoljnopolitičku agendu na drugim mestima, naročito nad svojim susednim državama", navodi se u istraživanju.
Kontinuitet u pristupu Rusije
RSE: Šta vas je potaklo da baš sada uradite analizu o ruskom uticaju na tri države Zapadnog Balkana?
Zweers: Prateći odnose između Evropske unije (EU) i Zapadnog Balkana, kao i ulogu Rusije u istočnoj i centralno-istočnoj Evropi već duže vreme, bili smo radoznali da istražimo efekte ruske invazije na Ukrajinu u kontekstu uloge Rusije u ovim specifičnim državama.
Odabrali smo ih jer predstavljaju prilično različite slučajeve za analizu: Crna Gora kao članica NATO-a, Srbija sa istorijski prijateljskim odnosima sa Ruskom Federacijom i Bosna i Hercegovina koja je prilično podeljena u svojim geopolitičkim stavovima.
RSE: Koliko dugo ste pripremali ovaj izveštaj, na osnovu kojih podataka i koje su to informacije u njemu koje su za vas najznačajnije, možda i najalarmantnije?
Zweers: Izveštaj smo pripremili u prvoj polovini 2023. godine, kombinujući istraživačku literaturu sa istraživačkim razgovorima. Ono što smatram najznačajnijim je nalaz da, uprkos ruskoj invaziji na Ukrajinu, vidimo kontinuitet u pristupu Rusije prema ove tri države. Kao takav, ukazuje da se nada pojedinih lidera EU u značajnije smanjenje ruskog uticaja u regionu, pokazala netačnom.
Sa druge strane, nalazimo da Rusija deluje prilično oportunistički u odnosu na tri države, te da njena uloga zavisi od različitih polaznih tačaka za uticaj u ovim državama. To znači da lokalna dinamika u velikoj meri određuje koliki uticaj Rusija može da ima.
EU postala geopolitički svesnija
RSE: U danima kada ste vi objavili svoj izveštaj, lideri Srbije u izjavama ističu da je zemlja pod sve jačim pritiskom zbog svog stava prema Rusiji, ratu u Ukrajini i odbijanju da uskladi u potpunosti spoljnu politiku sa EU i uvede sankcije. Da li mislite da se pritisci pojačavaju?
Zweers: Da, Evropska unija je definitivno postala geopolitički svesnija. Vidimo to ovde i u Holandiji, na primer, gde je parlament u svojim raspravama o proširenju EU, uvek bio skoro isključivo fokusiran na pitanja koja su u vezi sa vladavinom prava.
Biti relativno otvoren prema zemlji koja čini zločine i ne poštuje međunarodno pravo, kao što to Rusija čini, nije održiva opcija.
Sada se veliki deo rasprave takođe fokusira i na usklađivanje sa evropskom spoljnom politikom i sankcijama EU, a time i geopolitičkim pitanjima. Istovremeno, EU je nastavila da podržava put Srbije ka Evropskoj uniji uprkos kritičnim rečima raznih evropskih zvaničnika i država članica EU u vezi sa odbijanjem Srbije da primeni sankcije.
RSE: Sredinom avgusta su se prvi put sastala dva predsednika Volodimir Zelenski i Aleksandar Vučić. Kako gledate na taj događaj i poruke predsednika Srbije? On je rekao da je sa Zelenskim razgovarao ne samo o ratu u Ukrajini već i o Kosovu koje Srbija odbija da prizna kao nezavisnu državu.
Susret Vučića i Zelenskog u Atini, Grčka, 21. avgust 2023.
Zweers: Vučić je izrazio podršku teritorijalnom integritetu Ukrajine i to pokazuje da priznaje da je Rusija ilegalno napala tu zemlju. Ali nije moguće direktno porediti slučaj Ukrajine sa slučajem Kosova. Konteksti su veoma različiti.
- Srbija i Krimska platforma: Između Ukrajine i Rusije
- Most: Koja je kriza opasnija - na Kosovu ili u BiH?
Ruski uticaj najvidljiviji u Srbiji
RSE: Zaključili ste i da je ruski uticaj najrasprostranjeniji u Srbiji. Zašto baš u njoj?
Zweers: Zato što vidimo da su te ulazne tačke za ruski uticaj u Srbiji, od tri proučavane zemlje, najvidljivije i sveobuhvatne. To važi i za političke kontakte, ekonomske i energetske veze, bezbednosnu i vojnu saradnju i ruski društveni uticaj putem medija i dezinformacija. U druge dve zemlje ruski uticaj je fragmentiraniji.
RSE: Srbija je jedna od retkih evropskih država koja nije uvela sankcije Rusiji. Odluku pravda svojim ličnim interesima. Vi u izveštaju navodite da Srbija, kao kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, izaziva zabrinutost zbog namere da jača veze sa Kremljem uprkos invaziji Rusije na Ukrajinu. Dokle će EU i zapadni partneri prihvatati takav odnos?
Zweers: Da budem iskren, očekivao sam da će EU u protekloj godini zauzeti oštriji stav po ovim pitanjima. To se nije dogodilo jer se, generalno gledano, EU plaši da će oštriji stav previše naštetiti odnosima sa Srbijom.
Mediji i dezinformacije
Autori istraživanja holandskog instituta smatraju da su mediji i dezinformacije "uspešan alat" Rusije u širenju svog uticaja u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Srbiji.
"Takav uticaj dolazi sa ruskih medija koji su prisutni u tim zemljama, a ruski narativ dolazi i sa lokalnih medija, kao i putem kampanje na društvenim mrežama."
Ta politika može da se nastavi još neko vreme, ali istovremeno Srbija neće moći mnogo da napreduje u procesu pristupanja EU ako ostane dvosmislena u pogledu svojih geopolitičkih perspektiva.
RSE: Ako pođemo od činjenice da Rusija koristi Srbiju da destabilizuje Zapadni Balkan i preko njega i EU, da li mislite da bi odgovor lidera EU i zapadnih partnera morao da bude drugačiji?
Zweers: Da, EU treba da bude principijelna i konsekventna prema Srbiji i drugim kandidatima po svim kriterijumima za pristupanje, uključujući i spoljnopolitičko usklađivanje. I EU bi trebalo da bude glasna o političkim porukama koje ponekad čujemo od srpskog rukovodstva koje su protiv evropskih vrednosti.
RSE: Očekujete li da će Srbija morati na kraju ipak jasnije da se opredeli?
Zweers: Srbija ne mora ništa da radi jer je suverena država. Ali to je suverena država koja se obavezala da postane članica Evropske unije i čije rukovodstvo redovno izjavljuje da je spremno da preduzme teške reforme koje su ključne za članstvo u EU, pa to treba da pokaže i u praksi.
Biti relativno otvoren prema zemlji koja čini takve zločine i ne poštuje međunarodno pravo, kao što to Rusija čini danas, nije održiva opcija.
Problem u ohrabrivanju Dodika
RSE: U okviru izveštaja imate jednu zanimljivu analizu. "Merili ste" učestalost kojom je Vladimir Putin u svojim govorima i nastupima spominjao Zapadni Balkan i pojedinačno tri države. Iz tog grafikona ističu se dva podatka. Prvi da je najviše o Zapadnom Balkanu govorio na početku svog dolaska na vlast. Takođe, gledano pojedinačno po državama, Srbija iskače na grafikonu. Naročito u periodu 2018-2020. Da li imate objašnjenja zašto baš tada?
Zweers: Nemam posebno objašnjenje, iako ono odražava naše nalaze da je Srbija za Rusiju najvažniji partner u jugoistočnoj Evropi.
RSE: Interesantno je i da je spominjanje opalo naročito u godini početka ruske invazije na Ukrajinu 2022. Kako to tumačite?
Zweers: Mislim da to pokazuje da su do tog vremena ruske političke izjave postale mnogo više fokusirane na Ukrajinu i odbranu ruskog narativa o njenoj invaziji na Ukrajinu.
RSE: Milorad Dodik u BiH je kanal ruskog upliva i on te svoje dobre odnose ni ne pokušava da sakrije. Koliko je za stabilnost BiH naročito opasan uticaj Rusije?
Zweers: To je prilično opasno. Problem je u tome što je Rusija podržavala i ohrabrivala Dodika u njegovim secesionističkim ambicijama. Između ostalog i preko svog ambasadora u Sarajevu (Igor Kalabuhov), koji je, na primer, učestvovao na ilegalnim paradama 9. januara u Banjaluci.
"Problem je u tome što je Rusija podržavala Dodika (na fotografiji: Dodik u Moskvi) u njegovim secesionističkim ambicijama", ističe Zweers
Ovo ozbiljno podriva Dejton, a time i stabilnost Bosne i Hercegovine kao zemlje. Svakako da dejtonski sistem pati od mnogih mana, ali rešenje treba naći u izgradnji građanske države u skladu sa presudama ECHR-a (Evropskog suda za ljudska prava) a ne da entiteti idu svojim putem.
- SPECIJALI RSE: Sve karte Dejtona | Tajne Dejtona | U prvom redu dejtonske historije
RSE: Gde vidite najveću pretnju mešanja Rusije u Crnoj Gori? Ta država jeste uvela sankcije Rusiji, osudila u UN invaziju, zatvorila je i svoj vazdušni prostor za ruske avio kompanije. Ipak, Rusija ne odustaje od pokušaja uticaja. Gde su slabe karike u Crnoj Gori? Da li su to pojedini političari, Crkva ili nešto treće?
Zweers: Slabe karike su između ostalog u sajber bezbednosti Crne Gore. Videli smo dosta sajber-napada u državi a koji se mogu povezati sa Rusijom. Na primer, napadi na veb (web) stranice i kritičnu infrastrukturu crnogorske vlade u avgustu 2022. Rusija je takođe finansirala nekoliko političkih snaga u zemlji proteklih godina, iako je njihov uticaj relativno ograničen.