Sve glasnija upozorenja sa Zapada da Srbija ne može dalje da igra na kartu "i Evropska unija (EU) i Rusija", za sada ne daju efekta.

Uprkos tome što je članstvo u EU odredila kao svoj strateški cilj, Srbija je jedina zemlja kandidat za pridruživanje Evropskoj uniji (EU), pored Turske, koja nije uvela sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu koja je počela 24. februara.

Na čemu srpski zvaničnici temelje takav stav?

Iako se iz vlasti neretko čuju disonantni tonovi, svoje argumente je u pisanom saopštenju, 22. jula, izneo predsednik Pokrajinske vlade Vojvodine i visoki funkcioner vladajuće Srpske napredne stranke, Igor Mirović.

Reč je o odgovoru na izjavu predsednika Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa u kojoj je taj opozicionar ocenio da "Srbija treba da uvede sankcije Rusiji".

RSE je proverio tačnost njegovih tvrdnji.

TVRDNJA:

"Uz delimično razumevanje brige Dragana Đilasa za ekonomski razvoj u narednom periodu, koji može biti usporen činjenicom da najviše direktnih investicija dolazi iz zemalja Evropske unije, kao i zbog toga što politika uticajnih zemalja stoji iza kreiranja poslovnih odluka kompanija prilikom investiranja, uvođenje sankcija na duži rok bi Srbiji nanelo veliku političku i još veću ekonomsku štetu..."

DELIMIČNO UTEMELJENO:

Srazmere potencijalne ekonomske štete koju bi izazvalo uvođenje sankcija Rusiji, teško je precizno odrediti.

Svakako, Mirovićeve ocene kose se sa onim što je predsednik Srbije i lider vladajuće Srpske napredne stranke, Aleksandar Vučić rekao 15. maja. On je tada, za televiziju Prva, izjavio da bi se "živelo deset puta bolje" kada bi Srbija uvela sankcije Rusiji, ali da "Srbija to neće uraditi jer vodi samostalnu politiku".

Pročitajte i ovo: Vučić izjavio da će se Srbija što duže boriti da ne uvede sankcije Rusiji

Evropska unija najveći je trgovinski partner Srbije.

Zemlje članice EU čine 60,3 odsto ukupne spoljnotrgovinske robne razmene, odnosno 64,5 odsto izvoza i 57,2 od ukupnog uvoza, prema podacima Republičkog zavoda Srbije za 2021. godinu.

Istovremeno, u Rusiju je otišlo 3,9 odsto srpskog izvoza, dok je iz te zemlje stiglo 5,3 odsto uvezene robe.

Tačna je tvrdnja da najviše stranih direktnih investicija (SDI) dolazi iz zemalja Evropske unije – 1.848,2 miliona evra samo tokom 2021. godine, pokazuju podaci Narodne banke Srbije (NBS). Za isti taj period iz Rusije je u Srbiju uloženo 162,2 miliona evra.

Istovremeno, Srbija se u sferi energetike dominantno oslanja na Rusiju, pa tako sve količine gasa uvozi iz te zemlje.

Pa ipak, Srbija preduzima korake ka diverzifikaciji izvora snabdevanja gasom, kako bi taj energent nabavljala i iz drugih izvora, što bi moglo da ukazuje na činjenicu da se ide kao oslobađanju od potpune zavisnosti od ruskog gasa.

Prvi projekat koji će to omogućiti, gasni interkonektor Srbije i Bugarske, kojim će se tečni prirodni gas (LNG) do Srbije dopremati iz Grčke, očekuje se da bude završen u oktobru 2023.

• I Srbija u trci za alternativama ruskom gasu
• Mihajlović otvorila radove na delu Interkonektora Srbija-Bugarska
• Promene u stavu Srbije o Rusiji

Osim što zavisi od ruskih energenata, Srbija računa i na političku podršku Rusije u vezi sa Kosovom, čiju nezavisnost ne priznaje.

Iz Rusije do sada niko zvanično nije izašao u javnosti sa porukom da bi uvođenje sankcija, značilo gubitak te podrške.

TVRDNJA:

"Pojačale bi se političke tenzije u zemlji imajući u vidu da mnogi građani, bez obzira na interesne kalkulacije, jednostavno to vide kao čin suprotan moralu…()…", takođe je ustvrdio Mirović.

UTEMELJENO:

Većina građana Srbije Rusiju percipira kao prijateljsku zemlju, što pokazuje i najnovije istraživanje Istraživačko-izdavačkog centra Demostat, sprovedeno u junu ove godine.

Većina ispitanika, njih 80 odsto, smatra da Srbija ne bi trebalo da uvede sankcije Rusiji. Samo devet odsto ispitanika veruje da bi Srbija to trebalo da uradi.

Takođe, 81 odsto njih misli da bi Srbija po svaku cenu trebalo da sačuva svoju neutralnost.

TVRDNJA:

Mnogi građani, navodi dalje Igor Mirović, sankcije vide kao čin suprotan "dugom savezništvu i uperen protiv onog koji nas je podržavao u brojnim teškim trenucima savremene istorije. Setimo se samo veta na britansku rezoluciju o Srebrenici u Ujedinjenim nacijama".

DELIMIČNO UTEMELJENO:

Tačno je i da je Rusija 2015. blokirala usvajanje Rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o Srebrenici kojom se osuđuje genocid u julu 1995. godine, a koju je predložila Velika Britanija i podržale Sjedinjene Američke Države i zemlje Evropske unije.

S druge strane, tokom 1990-ih godina, tadašnja Savezna Republika Jugoslavija (SRJ), u okviru koje je bila Srbija, suočavala se sa velikim međunarodnim sankcijama.

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija tokom tog perioda je usvojio tri rezolucije koje su, između ostalog, predviđale kaznene mere protiv tadašnje SRJ.

Među potpisnicima tih rezolucija bila je i Rusija.

Pročitajte i ovo: Da li je Rusija zaista uvek bila uz Srbiju?

TVRDNJA:

"...()... nema ni naznaka da ćemo ikada nešto konkretno i opipljivo i istinito dobiti u smislu pristupanja EU osim malih komada šargarepe", konstatovao je Mirović.

NEUTEMELJENO:

"Evropska unija je najveći donator u Republici Srbiji. Od 2001. godine, EU je kroz nekoliko različitih instrumenata i fondova obezbedila više od tri milijarde evra bespovratnih sredstava Republici Srbiji za podršku reformama", stoji na sajtu Ministarstva za evropske integracije.

Srbija je sama odredila članstvo u EU kao svoj strateški cilj.

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) je međunarodni ugovor, koji je stupio na snagu 2013. godine čime je Srbija dobila status države pridružene Evropskoj uniji. Dve najvažnije obaveze koje je preuzela potpisivanjem tog sporazuma je uspostavljanje zone slobodne trgovine i usklađivanje zakonodavstva sa pravom EU.

Neki od benefita koje Srbija ima od tog sporazuma su: vizna liberalizacija, niže cene proizvoda i veća mogućnost izbora usled liberalizacije trgovine sa EU, pristup tržištu od 490 miliona potrošača za proizvođače iz Srbije, privlačenje stranih investitora, kao i mogućnost korišćenja značajno većih fondova EU, podaci su Ministarstva.

TVRDNJA:

"...()... uvođenje sankcija Rusiji značilo bi političko ulaganje u evropski put bez rezervi, bez iskazivanja naših jasnih interesa na tom putu, priznanje nezavisnosti Кosova i Metohije indirektno ...()...", zaključuje Igor Mirović.

NEUTEMELJENO:

Nijedan paket sankcija koji je Evropska unija do sada uvela Rusiji, a kojima Srbiju poziva da se priključi, nije sadržao bilo šta što se tiče nezavisnosti Kosova.

Zabrane su mahom usmerene na rusku ekonomiju, uvoz nafte i zlata, finansijski sistem, centralnu banku, medije. Sankcije su uvedene i pojedincima - najvišim vladinim zvaničnicima, ruskom predsedniku Vladimiru Putinu i njegovom najužem krugu.