Modeli vojno-tehničke saradnje između Srbije i Rusije, borba protiv međunarodnog terorizma, kao i pitanja informacione bezbednosti bile su glavne teme razgovora predsednika Srbije Tomislava Nikolića sa Nikolajem Patruševim, sekretarom Saveta bezbednosti Ruske Federacije, koji je u sredu boravio u Beogradu.
Patrušev je nakon razgovora izrazio zadovoljstvo sastancima koje je u Beogradu imao sa predstavnicima državnih organa i naglasio da su oni konkretizovali dalje korake u saradnji i pokazali da nema razmimoilaženja u temama za koje su zainteresovane obe države, saopštila je Služba za informisanje predsednika Republike.
Prethodno je na sastanku sa ministrom unutrašnjih poslova Nebojšom Stefanovićem, predložio redovne komunikacije službi Rusije i Srbije. To bi, kako je kazao, trebalo da omogući potpisivanje Memoranduma o razumevanju dve strane.
Patrušev, za koga mediji navode da se smatra glavnim ruskim bezbednjakom, sa delegacijom MUP-a Srbije koju predvodi Nebojša Stefanović, razmatrao je bezbednosnu situaciju u Srbiji i regionu.
Himne dve države i počasna garda dočekali su visokog ruskog bezbednosnog zvaničnika ispred palate Srbija u Beogradu. Ubrzo potom u sali za sastnake tog zdanja Patrušev je ministru policije Nebojši Stefanoviću i delegaciji Srbije predložio potpisivanje dokumenta o intenziviranju saradnje.
Vaš browser nepodržava HTML5
Glavni ruski 'bezbednjak' u Beogradu
“Generalno radi uvoda reda u naše kontakte i kako bismo dodali sistemski osnov, predlažem da razmotrite uzajamni Memorandum o razmevanju između aparata Saveta bezbednosti Ruske federacije i Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije. Razmatrali smo ovaj dokument još 2013. godine. Ovaj dokument nema pravno obavezujući karakter, nema status međunarodnog ugovora, ali stvara neophodne formalne uslove za održavanje konsultacija na regularnoj formalnoj osnovi”, rekao je Nikolaj Patrušev tokom protokolarnog dela sastanka koji je bio otvoren za medije.
Njegov domaćin, ministar unutrašnjih poslova Srbije Nebojša Stefanović najavio je pojačavanje saradnje dve države u oblasti bezbednosti.
“Srbija želi da upozna kolege iz Ruske federacije o bezbednosnoj situaciji u Republici Srbiji. Kakve izazove mi imamo, kakva je situacija u borbi protiv terorizma i ektremizma što je zajednički zadatak svake zemlje na svetu, ali i izazovima u oblasti migracije i borbi protiv organizovanog kriminala. Da i u narednom periodu možemo bliže da razmenimo naša iskustva u ovim oblastima”, rekao je Stefanović.
Ruski zvaničnik je u Beogradu razgovarao i sa šefom diplomatije Ivicom Dačićem. Posle sastanka je saopšteno da su se Patrušev i Dačić saglasili da treba ostvariti još bolju saradnju sa ruskim bezbednosnim službama.
Patrušev je u Srbiju došao u periodu intenzivnije rusko-srpske saradnje poslednjih meseci, oličene u održavanju zajedničkih vojnih vežbi i najavljenim sastancima delegacija dveju zemalja do kraja godine.
Jelica Kurjak, bivša ambasadorka Srbije u Moskvi, kaže za RSE da je reč o uobičajenoj proceduralnoj poseti ruskog zvaničnika. S druge strane, o političkim implikacijama dolaska Patruševa i eventualnim reakcijama iz EU sa kojom Srbija pregovara o članstvu, trebalo je brinuti pre nego što je sleteo, smatra Jelica Kujak.
“Naše rukovodstvo treba da vodi računa. Ako smo mi zemlja koja je ušla u procesuru otvaranja poglavlja i pripreme za Evropsku uniju, onda mi sami treba da vidimo i vodimo računa kako radimo i šta radimo. To pitanje je pre svega, čini mi se, za našu političku elitu – kako se ona opredeljuje. A što se tiče saradnje sa Rusijom to je naše opredeljenje, volja, potreba i tako dalje. To pitanje je za nekoga iz naših struktura...”, smatra Jelica Kurjak.
Srbija postaje bitna za Rusiju jer predstavlja jedan od dva njena poslednja oslonca na Balkanu, zajedno sa Republikom Srpskom, pošto je Crna Gora praktično izgubljena za Rusiju, kaže Andrej Šari, direktor Ruskog servisa RSE.
"Ako se sećate, pre petnaestak godina govorilo se da je moguće da u Luci Bar bude baza ruske mornarice, ali se u međuvremenu situacija tako preokrenula da će sasvim sigurno za nekoliko godina u Luci Bar ili u Kotoru biti više NATO vojnika nego crnogorskih. Jasno je da su to u Rusiji razumeli nakon izbora u Crnoj Gori i jasno je da imaju potrebu za nekakvom kontraigrom", navodi Šari.
Za gosta iz Moskve domaći mediji navode da je jedan od najbližih saradnika ruskog predsednika Vladimira Putina. Nikolaj Patrušev je ranije na čelu Federalne službe bezbednosti, naslednice KGB-a, zamenio upravo Putina i tu funkciju obavljao je više od osam godina.
Međutim, Šari kaže da Patrušev i nije posebno blizak Putinu kako se govori i da nije reč o tome da najbolji Putinov prijatelj dolazi da nešto posebno kaže svojim srpskim sagovornicima.
Patrušev i nije posebno blizak Putinu: Andrej Šari
"Ali, Patrušev je jedan od ljudi u bliskom krugu Putina koji donosi neke važne poruke ruskog predsednika i ruske vlade. Poruka će sigurno biti, mada nisam video nikakav papir, da Rusija čeka da Srbija odgovori na to što predlaže Rusija, na nekakav novi nivo saradnje", ocenjuje Šari podsećajući da je ovo samo jedna u nizu međusobnih poseta delegacija Srbije i Rusije.
On podseća da je predsednik Srbije bio u Rusiji, da će za koji dan uslediti poseta srpske delegacije na pregovore sa čovekom koji je zadužen za ruski odbrambeni kompleks Dmitrijem Rogozinom, te da se priprema poseta ruskog premijera Dmitrija Medvedeva Srbiji.
"Onda je to jedan niz događaja koji pokazuje da Rusija u ovoj situaciji, u konfliktu sa Zapadom, sa Sjedinjenim Američkim Državama, traži poslednjeg saveznika na Balkanu koji postaje još više bitan na jugoistoku Evrope zbog situacije u Srbiji i zbog toga što Crna Gora hoće da postane članica NATO-a", zaključuje Šari.
Ovo nije prva poseta Nikolaja Patruševa Beogradu. On se 2013. godine sastao sa sadašnjim premijerom Aleksandrom Vučićem, koji je tada bio prvi potpredsednik vlade i ministar dobrane, te sa tadašnjim premijerom Ivicom Dačićem i predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem.
Tada je nakon sastanka sa Vučićem Ministarstvo odbrane saopštilo da je zaključeno da je potrebno povezivanje institucija sistema Srbije i Rusije u zajedničkom suprotstavljanju različitim vrstama bezbednosnih izazova i pretnji. Navedeno je da su teme razgovora bile odnosi prema klasičnim i savremenim modalitetima ugrožavanja nacionalne bezbednosti, borbe protiv terorizma, organizovanog kriminala, korupcije, narko trafikinga, graničnog kriminala, energetske bezbednosti, kao i ilegalnih migracija.
Srpski mediji su tada pisali da su sekretara Saveta bezbednosti Rusije najviše zanimale ekonomija, stav Srbije prema NATO-u i situacija na Kosovu.