"Verujte da ne smemo da zaspimo".
Ovako život na obodu starog površinskog kopa u Boru, u razgovoru za RSE, opisuje Suzana Jovanović koja sa porodicom živi u borskom naselju Sever od 1987. godine.
U tom gradu na istoku Srbije, udaljenom oko 80 kilometara od Rumunije, kineska kompanija Ziđin je od 2018. godine većinski vlasnik nekadašnjeg Rudarsko-topioničarkog basena (RTB) Bor u kome se proizvode bakar i plemeniti metali.
Suzana Jovanović iz naselja Sever, smatra da živi u jednom od najugroženijih borskih naselja.
Svakodnevno se, kaže, čuje buka sa obližnjih traka kopova rudnika sa kojeg se šire oblaci prašine.
"Ne smemo napolje da izađemo, ni prozor da otvorimo. Prašine je toliko da ne stižemo kuću da obrišemo", objašnjava Suzana Jovanović.
Boji se posledica života u takvim uslovima i primećuje da je u njenom okruženju sve više astmatičara.
Život na obodu površinskog kopa, Suzana Jovanović
I njena prva komšinica, Roksanda Tasić (86), deli sličnu sudbinu. Živi sama u oronuloj zgradi izgrađenoj između dva svetska rata.
U naselju Sever dobila je prinudni smeštaj, na mesec dana, još pre više od pola veka i tu ostala punih 56 godina.
"Težak je život ovde. Na udaru smo prašine. Blizu je kop, a od miniranja mrda cela zgrada. Zidovi su napukli u svim prostorijama“, priča za RSE Roksanda Tasić.
Tvrdi da nema osnovne uslove za život. Veruje i da joj je višedecenijsko zagađenje ugrozilo zdravlje.
"Do sada sam imala tri operacije. Živim na lekovima“, kaže Tasić.
Decenijama se građani Bora bore za kvalitetniji vazduh u gradu. Tasić kaže da je nekada bilo i gore ali da problem i dalje postoji.
"Od topioničkog dima nekada se nije video prst pred okom. I sada se ponekad oseti, ali je prašina trenutno najveći problem“, objašnjava.
"Težak je život ovde", kaže osamdesetšestogodišnja Roksanda Tasić koja kraj rudnika živi već više od 50 godina.
Šta to dišu Borani?
"Borani ne osećaju više sumpor-dioksid i misle da vazduh nije zagađen, jer se arsen i kadmijum ne osećaju", rekao je za RSE Toplica Marjanović iz Društva mladih istraživača Bor, koji godinama unazad redovno prati zvanične podatke o stepenu zagađenja vazduha u gradu.
On upozorava da ovi metali deluju kancerogeno, da se deponuju u organizam i da mogu da dovedu do pojave teških oboljenja.
Udisanje kadmijuma, kako to navodi Svetska zdravstvena organizacija (SZO), povezano je sa štetnim efektima na kardiovaskularni, respiratorni, bubrežni i skeletni sistemi. Arsen je, pored štetnosti za kardiovaskularni sistem, kancerogen, podaci su SZO.
Marjanović navodi da je u Boru od 2022. godine do danas bilo promena u kvalitetu vazduha koji bi mogli da se povežu sa radom rudnika.
"U prvom kvartalu 2022. godine četiri dana su bile koncentracije sumpor-dioksida opasne po zdravlje ljudi. U aprilu je prestala da radi topionica zbog rekonstrukcije i izgradnje novih pogona, pa smo imali čist vazduh sve do aprila 2023. godine", kaže on.
Dodaje da je u Boru od aprila prošle godine došlo do znatnog povećanja koncentracije arsena i teških metala, posebno kadmijuma u vazduhu.
Napominje da svoje tvrdnje bazira na osnovu zvaničnih izveštaja o lokalnom monitoringu kvaliteta vazduha koji se svakog meseca objavljuju na sajtu Grada Bora.
Marjanović primećuje da je pomenuti nalaz o kvalitetu vazduha došao nakon što su novi pogoni topionice bakra i fabrike sumporne kiseline Serbia Zijin Copper Ogranak TIR počeli sa probnim radom.
"Nakon izgradnje nove topionice mi više nemamo visoke koncentracije sumpor-dioksida, jer je izgrađena nova fabrika sumporne kiseline i postrojenje za prečišćavanje otpadnih gasova“, objašnjava za RSE Toplica Marjanović.
Međutim, povećanjem prerade koncentrata bakra, objašnjava, rastu koncentracije drugih štetnih materija u vazduhu.
"U 2023. godini imali smo dva dana prekoračenu koncentraciju olova na jednom od mernih mesta u gradu. Prosečna godišnja koncentracija kadmijuma je bila gotovo duplo veća od dozvoljenih vrednosti na jednom mernom mestu, dok je arsen na istoj lokaciji bio uvećan čak šest puta“, navodi Marjanović.
Kvalitet vazduha u Boru meri se na šest lokacija.
Šta kažu u kompaniji Ziđin?
Iz kompanije Ziđin, međutim, daju drugačiju sliku.
U odgovoru za RSE navode da su parametri štetnog uticaja znatno smanjeni nakon što je Ziđin poslednjih godina preduzeo mere u pravcu zaštite životne sredine.
Kompanija je RSE poslala i prikaz merenja kvaliteta vazduha sa šest mernih stanica u Boru koji se odnosi na koncentraciju arsena u vazduhu u 2016. i 2017, kao i za 2023. i deo 2024. godine.
Pozivajući se takođe na zvanične izveštaje o merenjima, Ziđin navodi da su podaci pokazali da je arsen 2016. i 2017. "u ambijentalnom vazduhu ozbiljno premašio standarde" te da je danas situacija u odnosu na te godine znatno bolja.
"Nakon što je topionica opremljena najnovijom tehnologijom zaštite životne sredine i sprovedeno veliko ozelenjavanje, 2023. i 2024. godine, teški metali u vazduhu su značajno smanjeni", kažu u Ziđinu.
Smatraju i da je "nepravedno očekivati da Ziđin Koper rešava sve ekološke probleme, nagomilane tokom više od jednog veka, za samo pet godina".
Kompanija u odgovoru za RSE navodi i da su "u cilju rešavanja zagađenja vazduha izazvanim prekomernim sumpor-dioksidom, uložili više od 100 miliona dolara u nadogradnju opreme i da je na taj način problem "rešen".
U Ziđinu veruju i da njihov rudnik nije jedini uzrok zagađenja te da su "verovatni uzroci zagađenja vazduha kontinuirani požari na gradskim deponijama i izduvni gasovi vozila".
Nepotpune brojke
Toplica Marjanović iz Društva mladih istraživača Bor kaže da je Ziđin u svojoj argumentaciji selektivno izabrao određene podatke i za odabrane godine. Dodaje i da "nisu prikazani rezultati od 2018. do 2021. godine kada je počela da radi rekonstruisana topionica".
"Sa povećanjem kapaciteta Topionice i uvozom koncentrata raste koncentracija arsena u odnosu na, neprikazanu 2018. godinu, a posebno veliki porast koncentracija kadmijuma na svim mernim mestima", objašnjava.
Takođe, prema Marjanovićevim rečima, podaci o prosečnoj dnevnoj koncentraciji arsena u 2024. godini nisu potpuni jer za jednu mernu stanicu u gradu još nisu objavljeni.
Sugeriše i da Ziđin nije spomenuo koncentraciju kadmijuma koji je prema zvaničnim podacima duplo veći na jednoj od šest mernih stanica u gradu.
Toplica Marjanović iz Društva mladih istraživača Bor godinama prati parametre zagađenja vazduha u svom gradu.
Toplica Marjanović iz Društva mladih istraživača Bor godinama prati parametre zagađenja vazduha u svom gradu.
Marjanović podseća i da je zbog visokih koncentracija arsena i kadmijuma, Bor jedina sredina u Srbiji koja se spominje u Nacionalnom programu zaštite vazduha, gde je konstatovano da je neophodno parametre dovesti u normalne vrednosti do 2026. godine.
Šta kažu nadležne institucije?
Agencija za zaštitu životne sredine nije odgovorila na pitanja RSE o temi kvaliteta vazduha u Boru.
Ovo telo koje radi u okviru Ministarstva za zaštitu životne sredine, u saopštenju za javnost 22. juna ove godine konstatovalo je da monitoring pokazuje da je tokom 2023. kvalitet vazduha u Boru bio bolji.
"U prošloj godini nije bilo prekoračenja graničnih vrednosti koncentracija sumpor-dioksida, kao što je to bio slučaj pre desetak godina“, navodi se u saopštenju iz Agencije.
Konstataciju da nije bilo prekoračenja graničnih vrednosti, Agencija nije navela za koncentraciji teških metala, pre svega arsena, ali je zaključila da je "uočen drastičan pad” u odnosu na ranije godine.
Koliko se novca ulaže u ekologiju?
Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine u Srbiji je u prethodnih šest godina u ekologiju uloženo više od pola milijarde evra.
Najavljuju i da će do kraja 2024. biti pokrenuto 40 projekata u gradovima i opštinama koje imaju najveći problem sa kvalitetom vazduha.
Kada je reč o Boru, Agencija navodi da je Ministarstvo zaštite životne sredine dalo saglasnost o povećanju broja mernih stanica radi efikasnijih podataka.