Odlukom Međunarodnog arbitražnog suda u Ženevi država Srbija trebalo bi da grčkoj kompaniji “Mitilineosa” isplati 40 miliona dolara. Na taj način bi se sankcionisalo neizvršenje obaveza iz ugovora potpisanog 1996. godine, o preradi bakarnog koncentrata u Rudarsko-topioničarskom basenu (RTB) Bor.
U saopštenju koje je upućeno Radio Slobodna Evropa iz kompanije “Mitilineos” navodi se da ovaj grčki gigant metalurške industrije godinama u nazad pokušava da pred sudovima zaštiti svoje interese.
Podseća se da je da “Mitilineos” ostvario saradnju sa RTB “Borom” rane 1996. godine i precizira da je od 2004. godine, „Bor“ prekinuo da ispunjava obaveze prema grčkom partneru, „prekidajući otplate u novcu i metalu uprkos posedovanju značajnih, avansnih i predfinansiranih sredstava za obrtni kapital Mitilineosa”.
“Paralelno s time Vlada Srbije je donela niz zakona davanih i u obliku pravnih mera kojima je bitno ratifikovala kršenje obaveza državnog preduzeća, zabranjujući plaćanje prethodno postojećih obaveza bez prethodnog odobrenja Vlade, kao i izvršenje mera od strane poverilaca da traže zadovoljenje njihovih obaveza”, piše u dopisu „Mitilineosa“.
Suočena sa mogućnošću uništavanja multimilionske investicije i usled nemogućnosti da se zaštiti pred domaćim sudovima, kompanija navodi da se najpre pozvala na Sporazum o uzajamnoj promociji i zaštiti ulaganja koji je tadašnja Savezna Republika Jugoslavija potpisala sa Grčkom 1998. godine. Potom je, navode, pokrenut proces pred međunarodnim sudom:
„Međunarodni sud je ocenio da je nizom zakonskih mera od 2004. do 2012. godine koje su imale imunitet od primene na `RTB Bor` pod izgovorom restruktuiranja odnosno privatizacije, što se nikada nije dogodilo, Srbija indirektno, bez nadohnade, eksproprisla Mitilineos-ove investicije.“
Pošto su izneverena očekivanja deoničara grčke kompanije, navodi se u saopštenju, međunarodni sud joj je dodelio kompenzaciju u iznosu od 40 miliona američkih dolara.
Ministar rudarstva i energetike u aktuelnoj Vladi Srbije Aleksandar Antić je potvrdio da je Međunarodni arbitražni sud doneo presudu u korist grčke kompanije. Dodao je da je takav epilog posledica neodgovornosti vlasti u periodu od 2004. do 2012. godine.
Odluka na koju se poziva “Mitilineos” očigledno je doneta u vreme prve Vlade Vojislava Koštunice, koja je preuzela dužnost marta 2004. godine. U drugoj vladi istog premijera od maja 2007. godine funkciju ministra rudarstva i energetike obavljao je Aleksandar Popović:
„Ne sećam se da je u tih godinu dana, po mom najboljem sećanju, a prošlo je već deset godina, bilo kakav dokument ’Mitilineosa’ vezan za neslaganje sa `RTB Borom`, došao na moj sto kao ministra rudarstva i energetike. Mada ponavljam daje to uglavnomcpitanje za Ministarstvo privrede i Ministarstvo finansija. Naime, generalno, ako se radi o finansijskim pitanjima, ako su i imali nešto što im je bilo interesantno, oni bi se, pre svega obraćali Ministarstvu finansija i Ministarstvu privrede“, rekao nam je Popović.
On aludira na Mlađana Dinkića, ministra finansija i Predraga Bubala, ministra privrede, u prvoj Koštuničinoj Vladi. Do zaključenja ovog priloga do nekog od njih dvojice nismo uspeli da dopremo.
Država Srbije nema pravo žalbe, a svaka mogućnost da se odluka Arbitražnog suda u Ženevi izmeni malo je verovatna, kaže u izjavi za RSE advokat i ekspert u ovoj vrsti pravne materije Rajko Ignjačević:
“Samo može da se preduzme pokušaj tužbe za poništaj odluke, ako postoje uslovi predviđeni švajcarskim zakonom o privatnom pravu. To je vrlo teško uspeti s obzirom na restriktivne razloge kojih ima četiri ili pet. Za to je nadležan federalni sud Švajcarske koji sudi bez rasprave, samo na osnovu razmene tužbi, podnesaka i tako dalje. Jako težak postupak”, rekao je Ignjačević.
Ekonomski analitičar Miša Brkić, kaže za RSE da je bilo očekivano da se nešto tako dogodi i da je ovaj slučaj dokaz neodgovornog ponašanja Srbije u ekonomskim odnosima sa inostranstvom.
„Slikovito rečeno, u međunarodnim ekonomskim odnosima zločini ne zastarevaju i ovo je dokaz kako se Srbija neodgovorno ponašala prema stvorenim obavezama pre 20 godina“, navodi Brkić.
Naš sagovornik dodaje da država mora da shvati da međunarodno pravo ne mže da se tumači proizvoljno kao u Srbiji i da i ona mora da se ponaša po međunarodnim standardima.
„Mi smo mislili da u ekonomskim odnosima sa strancima možemo da se ponašamo kao sa domaćim biznismenima. Konfiskujemo nekom imovinu i uzmemo mu novac po sistemu to država može da radi i da nikome za to ne dgovara. E, kada strane kompanije presaviju tabak, onda se ispostavi ovo što se sada dogodilo Srbiji“, uveren je Brkić.
Iz „RTB Bor“ za sada nema nikakvih reakcija na na presudu Arbitražnog suda u Ženevi jer se u kabinetu direktora Blagoja Spaskovskog, kao ni u pres službi preduzeća niko nije javljao na telefone. Napomenimo još da je, godinu dana nakon posla sa kompanijom „RTB Bor“, „Mitilineos“ sklopio posao i sa kosovskom „Trepčom“.