"Mi nismo genocidan narod", poruka je na bilbordima u Beogradu i jednoj od gradskih kula, dan uoči glasanja o rezoluciji o genocidu u Srebrenici.
U Njujorku lobiraju protiv usvajanja te rezolucije u Ujedinjenim nacijama, u Srbiji rade na etničkoj homogenizaciji.
Vlasti Srbije nastavljaju politiku poricanja da se u Srebrenici dogodio genocid govoreći da je reč o "strašnom zločinu".
Najavljenu rezoluciju nazivaju političkom deklaracijom kojom sem kako tvrde, želi staviti kolektivni žig na čelo jednog naroda.
Nataša Kandić iz beogradskog nevladinog Fonda za humanitarno pravo kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) da vidi posledice upornog negiranja genocida u Srebrenici.
Kandić: Srbija je sada pod političkim pritiskom vlasti
"Vidim posledice jačanja nacionalizma i ekstremnog nacionalizma u Srbiji", rekla je.
Kandić je ocenila da je Srbija sada pod političkim pritiskom vlasti.
"Na primer, postavljanje natpisa na kuli Beograd, tako nešto se nikad, ni 91. godine, nije dogodilo, a mislili smo da je tada bila jaka propaganda", dodala je.
U rezoluciji se ne pominje nijedan narod, niti država.
Taj dokument predviđa da se 11. jul proglasi međunarodnim danom sećanja i obeležavanja genocida u Srebrenici u Bosni i Hercegovini i da se osuđuju negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca.
Njime se takođe ukazuje na činjenice utvrđene presudama Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (ICTY) i Međunarodnog suda pravde, kao i domaćih sudova.
Vučić u lobiranju uz blagoslov patrijarha
Patrijarh Srpske pravoslavne crkve Porfirije (levo) i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, Beograd, 27. decembra 2022.
Zvaničnici Srbije snažno lobiraju protiv usvajanja rezolucije čiji su sponzori Nemačka i Ruanda, dok su 32 zemlje kosponzori, među kojima su Sjedinjene Države, Francuska, Velika Britanija, Italija.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić boravi u Njujorku uoči glasanja zakazanog za 23. maj na Generalnoj skupštini UN.
Pred polazak je otišao u najveći pravoslavni hram u Srbiji kako bi se "pomolio bogu" i zatražio blagoslov poglavara Srpske pravoslavne crkve Porfirija za uspeh svoje misije.
U Njujorku se sastao sa predstavnicima više članica Ujedinjenih nacija, među kojima su Rusija i Kina.
Kurt Basener (Bassuener) iz Saveta za politiku demokratizacije sa sedištem u Berlinu naveo je za RSE da bi Srbija trebalo da snosi posledice zbog lobiranja protiv rezolucije i negiranja genocida.
Basener: Politika Zapada prema Vučiću je bila veoma popustljiva i on to u potpunosti koristi
"Samo nisam siguran da će ih biti, jer je politika Zapada prema Srbiji bila veoma popustljiva, odnosno konkretno prema Vučiću, i on to u potpunosti koristi. Da je on očekivao ozbiljne posledice, on možda ne bi radio to što radi", smatra Basener.
Kao primer mogućih posledica, Basener navodi da bi zapadni zvaničnici mogli da prekinu održavanje sastanaka sa predsednikom Srbije.
Uzdanje u podršku Moskve i Pekinga
Vučić je u više navrata poručio da će se 23. maja znati ko su prijatelji a ko partneri Srbije.
Nakon razgovora sa ruskim predstavnikom u UN Vasilijem Nebenzjom, Vučić je na Instagramu naveo da je "zamolio prijateljsku Rusku Federaciju da, i ovoga puta, stane u odbrani ponosa i dostojanstva srpskog naroda".
Rusija je 2015. ulažući veto blokirala usvajanje Rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o genocidu u Srebrenici, koju je predložila Velika Britanija a podržale Sjedinjene Države i zemlje Evropske unije.
iz arhive rse Ruski veto blokirao Rezoluciju o Srebrenici, oštre reakcije SAD i BritanijeVučić je u više navrata izrazio nadu da će Kina glasati protiv rezolucije, ali nije naveo sadržaj razgovora sa predstavnikom Kine pri UN Fu Congom, rekavši da "ostaje između njih".
Zvanični Beograd se još jednom razilazi sa zapadnim partnerima oslanjajući se na dve istočne autoritarne zemlje – Rusiju i Kinu.
Analitičar Kurt Basener ocenjuje da je to ono na šta Vučić računa i da je ceo njegov "politički model geopolitička arbitraža".
"On računa na to da ćemo se toliko plašiti da ne pobegne državama sa kojima već sarađuje, našim autoritarnim geopolitičkim protivnicima, da ćemo učiniti sve da pokušamo da ga 'držimo van'. Ali on nije van", naveo je.
Džejms Ker-Lindzi (James Ker-Lindsay), profesor na Londonskoj školi ekonomije i stručnjak za Zapadni Balkan, podsetio je na prethodni pokušaj usvajanja rezolucije u Savetu bezbednosti UN.
Ker-Lindzi: Pitanje genocida u Srebrenici se politizuje sa svih strana
"I naravno, to je značilo da će Beograd otići u Moskvu. I sada duguje Moskvi dva veta u Savetu bezbednosti, jedan na Kosovo, jedan na Srebrenicu", naveo je.
Na drugoj strani, dodao je, Srbija treba više da učini da zapadnim zemljama kaže "vidite, prihvatamo ono što se desilo i to možemo da pokažemo jer je to ono čemu sada učimo našu decu u školi".
On je ocenio da se pitanje genocida u Srebrenici politizuje sa svih strana.
"Svi koriste ovu politiku da bi stekli svoje političke poene, umesto da priznaju da je ovo zaista užasan događaj koji je ocenjen kao genocid", kaže Ker-Lindzi.
Vaš browser nepodržava HTML5
Hronologija genocida u Srebrenici
Šta govore činjenice o Srebrenici?
Međunarodni sud pravde u Hagu je 2007. godine zločin u Srebrenici okarakterisao kao genocid, u kojem je u julu 1995. godine pobijeno više od 8.000 muškaraca i dečaka iz tadašnje enklave pod zaštitom Ujedinjenih nacija.
Za genocid nad najmanje 8.372 Bošnjaka i druge ratne zločine u srebreničkom regionu, više od 50 osoba je osuđeno na oko 700 godina zatvora.
Presudama su, pored ostalih, na doživotne zatvorske kazne osuđeni Radovan Karadžić, ratni predsednik bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska, i glavni komandant Vojske Republike Srpske, Ratko Mladić.
Vaš browser nepodržava HTML5
Srebreničani uoči glasanja u UN-u: Želimo mir i bolju budućnost budućim generacijama
'Srbija na pogrešnom putu'
Zvaničnici u Beogradu tvrde da cilj rezolucije nije očuvanje sećanja na žrtve, već "ugrožavanje nacionalnih interesa srpskog naroda i označavanje Srbije kao genocidne države".
Oni insistiraju da sve žrtve sukoba tokom raspada Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije zaslužuju jednaku pravdu, tretman i sećanje, i da se ne izdvaja jedna grupa.
analiza Tvrdnje Srbije i činjenice oko Rezolucije o SrebreniciNataša Kandić iz Fonda za humanitarno pravo međutim, misli da se Srbija protivljenjem izglasavanju rezolucije o genocidu u Srebrenici, nalazi na pogrešnom putu.
"Posle Drugog svetskog rata nikad se nije dogodilo nešto ovako strašno. To se mora priznati i taj spomen dan na žrtve genocida je najmanje što se može učiniti", kaže.
Organizacije za ljudska prava iz Srbije pozvale su Vladu i predsednika da podrže rezoluciju UN o međunarodnom danu sećanja na genocid u Srebrenici.
U Srbiji 11. jul obeležavaju samo nevladine organizacije.
"Ja sam čvrsto uverena da će jednog dana neke nove vlasti obeležavati 11. jul", navela je Kandić.
Tadić i Vučić bili u Srebrenici
Boris Tadić polaže cveće u Memorijalnom centru Srebrenica-Potočari, 11. jula 2010.
Nekadašnji predsednik Srbije Boris Tadić bio je u Srebrenici 11. jula 2010. godine, a Aleksandar Vučić kao premijer pet godina kasnije.
Tadić je još 2004. uputio izvinjenje građanima Bosne i Hercegovine, nad kojima je počinjen ratni zločin u ime srpskog naroda u proteklom ratu.
On je tada rekao kako zločine nije počinio srpski narod, već zločinci, pojedinci s identitetom.
U vreme vlasti njegove Demokratske stranke, Skupština Srbije je u martu 2010. usvojila Deklaraciju o osudi zločina u Srebrenici.
U Deklaraciji je osuđen zločin u Srebrenici na način utvrđen presudom Međunarodnog suda pravde, bez pominjanja termina genocid.
Stručnjak za Zapadni Balkan Džejms Ker-Lindzi ocenio je da ljudi u Srbiji, kako vreme prolazi, nisu svesni šta se dešavalo devedesetih.
"Imam osećaj da se Srbija ne trudi da uči ljude o tome šta je Miloševićevo doba nanelo srpskom ugledu, umesto da ljudi misle da je Srbija nekako žrtva spoljnih zavera koje samo žele da unište srpski narod", naveo je.
"I ja delom razumem zašto je Srbija osetljiva u vezi sa ovim. Ali sam i zabrinut zbog načina na koji se istorija ne uči na pravi način- ističe Ker-Lindzi
On smatra da bi Srbija otišla mnogo dalje ako bi bila u stanju da pokaže da se zaista suočava sa nasleđem ere bivšeg lidera Slobodana Miloševića u Bosni i Hercegovini i na Kosovu.
"I ja delom razumem zašto je Srbija osetljiva u vezi sa ovim. Ali, s druge strane, zabrinut sam zbog načina na koji se istorija ne uči na pravi način, te da nastaje sasvim novi narativ. I to vidim, na primer, zbog ruske invazije na Ukrajinu i podrške Rusiji", naveo je.
On konstatuje da Srbija umesto da se više integriše sa ostatkom Evrope, sa zemljama koje bi trebalo da budu njeni partneri, "postaje sve otuđenija".
ne propustite da pogledate
Srebrenica: Svaka fotografija je neispričana pričaSrebrenica: Genocid u tri činaMarš mira: 'Miris smrti i nakon 28 godina'TV Liberty: Dvadeset osam godina od genocida u SrebreniciRezolucije Generalne skupštine Ujedinjenih nacija nisu obavezujuće i najčešće se "pozivaju" zemlje članice, Savet bezbednosti ili neko telo UN da postupaju onako kako je navedeno u rezoluciji.
Na primer, predlogom rezolucije o genocidu u Srebrenici se, pored ostalog, zemlje članice pozivaju da genocid u Srebrenici unesu u udžbenike.