Evropski sud za ljudska prava dao je rok Srbiji do 4. septembra da se izjasni o slučaju grupe programera čije izručenje traže Sjedinjene Američke Države (SAD), a potom će dati i svoj sud o tom slučaju.
Grupu od deset programera iz Niša na jugu Srbije SAD sumnjiče za digitalnu prevaru tešku više desetina miliona dolara.
Skupština Srbije usvojila je u februaru 2019. godine Ugovor između Srbije i Sjedinjenih Američkih Država o izručenju koji omogućava ekstradiciju državljana koji se terete za krivična dela za koja je zaprećena kazna zatvora duža od godinu dana.
U isto vreme, Srbija je u obavezi i da sprovodi u delo presude Evropskog suda za ljudska prava.
Advokat programera čije izručenje SAD traži od Srbije, Milan Petrović, u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) objasnio je da je Evropski sud zatražio od Srbije da tom sudu do 4. septembra dostavi informacije u vezi sa potencijalnim izručenjem deset programera iz Niša u južnoj Srbiji Sjedinjenim Američkim Državama (SAD).
Kako navodi Petrović, sud u Strazburu treba da odluči i preporuči da li bi programeri trebalo da budu isporučeni SAD ili da im se sudi u Srbiji.
Sud u Strazburu (na fotografiji) treba da odluči i preporuči da li bi programeri trebalo da budu isporučeni SAD ili da im se sudi u Srbiji
Advokat niških programera kojima preti izručenje u SAD, za RSE kaže i da je sud u Strazburu tražio odgovore na pitanja u vezi sa uslovima pod kojim bi se njegovi klijenti našli ukoliko budu izručeni Sjedinjenim Državama.
“Pre svega gde i pod kojim uslovima bi i gde bili smešteni, da li su domaći sudovi i vlasti razmotrile naše primedbe u pogledu uslova sa kojima će se suočiti pri dolasku u SAD, a posebno sanitarne uslove u pandemiji koji su po našem mišljenju nezadovoljavajući”, navodi advokat optuženih programera.
Zašto su uhapšeni?
Jedanaest osoba je uhapšeno krajem jula 2020. godine zbog sumnje da su se od 2011. godine bavili digitalnim prevarama.
Kako piše u saopštenju Tužilaštva za organizovani kriminal, oni se sumnjiče da su učestvovali u stvaranju, promovisanju i organizaciji najmanje 16 lažnih investicionih platformi na internetu, te da su tako zaradili 70 miliona dolara. Svi osumnjičeni imaju boravište u Nišu.
Međutim, slučaj je ubrzo dobio nov obrt, kada se saznalo da njihovo izručenje zahtevaju SAD.
Kako se navodi na sajtu Ministarstva pravde SAD, grupa iz Niša je navodno pomogla u stvaranju i prodaji više od 20 lažnih investicionih platformi, uključujući Options Rider, Bancde Options, Start Options, Dragon Mining, BTC Mining Factor i Triniti Mining.
Iz svojih matičnih baza u Kini, Srbiji i drugde, optuženi su navodno ciljali investitore širom sveta - uključujući nekoliko u severnom Teksasu - tražeći „ulaganja“ u binarne opcije i rudarstvo kriptovaluta.
Iz svojih matičnih baza u Kini, Srbiji i drugde, optuženi su navodno ciljali i investitore u SAD (na fotografiji jedan od brojnih bankomata Bitkoina u SAD)
Na mreži su svoje platforme za binarne opcije fakturisali kao „svetskog lidera na tržištu binarnih opcija“, hvalili su se prosečnom isplatom od 80 odsto i obećavali 20 odsto povrata za svaku izgubljenu trgovinu.
Na platformama za rudarenje kriptovaluta u međuvremenu su, kako se navodi, tvrdili da bi investitori mogli „kupiti bitkoin po upola nižoj tržišnoj ceni“ zbog „24-7 rudarstva“ u objektima „širom sveta“.
Kako se navodi, optuženi su sastavili profile - zajedno sa imenima i fotografijama, uglavnom ženskog pola i koristili su lažna imena tokom video konferencijskih poziva kako bi ubedili potencijalne investitore da je kompanija legitimna.
Takozvani „investicioni“ novac je navodno korišćen za pokrivanje ličnih troškova optuženih, za plaćanje provizija i za unapređenje šeme.
Sami programeri su u svojim izjavama za medije u Srbiji negirali su da je u pitanju digitalna prevara i da su radili po uobičajenim procesima trgovanja kriptovalutama.
Epilog kojem se nadaju programeri
Kako navodi advokat, Evropski sud za ljudska prava je poslednja instanca kojoj su mogli da se jave nakon što je Apelacioni sud odbio žalbu na izručenje početkom jula 2021.
Advokat i njegovi klijenti se nadaju da će Srbija, kao ravnopravni partner SAD kada je ovaj ugovor o ekstradiciji u pitanju, zatražiti da se Srbiji prepusti ovaj slučaj.
“Mi smo se u tom trenutku obratili Strazburu sa zahtevom da se spreči ovo izručenje jer smatramo da postoje ozbiljne okolnosti i opasnosti po njihova ljudska prava da se protiv njih vodi proces koji može da dovede do presude da se oni nikada ne vrate iz Teksasa”, pojašnjava Petrović.
Dodao je i da on i njegovi klijenti očekuju da presuda Evropskog suda bude osnovna smernica za konačnu odluku o ekstradiciji. Ipak, advokat optuženih programera kaže da bez obzira na odluku u Strazburu, poslednju reč ima ministarka pravde Srbije.
RSE je poslao upit tom ministarstvu, ali do objavljivanja ovog teksta nije stigao odgovor.
“Nadamo se da će odluka biti ono što smo mi i predlagali, a to je da Srbija ne dozvoli izručenje jer je ovo krivično delo izvršeno u Srbiji koja jedino ima nadležnost za to”, navodi Petrović.
Advokat i njegovi klijenti se nadaju da će Srbija, kao ravnopravni partner SAD kada je ovaj ugovor o ekstradiciji u pitanju, zatražiti da se Srbiji prepusti ovaj slučaj jer, prema rečima advokata, Srbija ima sud za visokotehnološki kriminal koji “savršeno dobro radi” i moguće je da se optuženima sudi po svim merilima poštujući njihova ljudska prava.
Kako se navodi na sajtu Ministarstva pravde SAD, grupa iz Niša je navodno pomogla u stvaranju i prodaji više od 20 lažnih investicionih platformi u svijetu (na fotogafiji bitkoin šop u Istanbulu)
Kako je tekao slučaj?
Od 24. jula 2020. jedanaestoro programera nalazilo se u pritvoru Specijalnog suda u Beogradu.
Viši sud u Beogradu je oktobra 2020. godine doneo odluku o ekstradiciji jednog od uhapšenih programera, kako se u odluci navodi, na lični zahtev optuženog.
Ostatak se žalio, ali je Apelacioni sud početkom jula 2021. odbio žalbu programera da ne budu izručeni i potvrdio poslednju presudu Višeg suda u Beogradu prema kojoj uhapšeni mogu da budu i izručeni.
Oni su se, međutim, žalili Evropskom sudu za ljudska prava. Odluku o potencijalnom izručenju dočekaće na slobodni, jer im je pritvor u međuvremenu ukinut.
Od 24. jula 2020. jedanaestoro programera nalazilo se u pritvoru Specijalnog suda u Beogradu (na fotografiji ulaz u Specijalni sud)
Da li je pravno jača odluka suda ili ugovor sa SAD?
Mihajlo Pavlović, advokat iz Beograda koji se bavi ljudskim pravima, pojasnio je za RSE da je odluka Evropskog suda za ljuska prava obavezujuća za Srbiju.
„Odluka suda je ispred ugovora o ekstradiciji“, pojasnio je on.
On je rekao i da je pitanje da li su dovoljno dobri argumenti da ECHR usvoji da nema ekstradicije, odnosno da li će moći da se potkrepe navodi da je programerima ugroženo pravo na život, odnosno da postoji rizik od torture.
Srbija je Evropsku Konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda potpisala 2003. godine. Ta Konvencija je bila polazna točka da se još 1959. godine ustanovi Evropski sud za ljudska prava u Strazburu.
Sve zemlje potpisnice tog akta obavezale su se da poštuju odluke Evropskog suda za ljudska prava.
Ugovor o izručenju su 2016. godine potpisali tadašnji ambasador u Srbiji Kajl Skat i ministarka pravde Nela Kuburić (na fotografiji)
Sadržaj Ugovora o izručenju sa SAD
Dokument, koji su avgusta 2016. godine potpisali ministarka pravde Nela Kuburović i američki ambasador u Srbiji Kajl Skat, a koji je usvojen 2019. predviđa ekstradiciju državljana koji se terete za krivična dela za koja je zaprećena kazna zatvora duža od godinu dana.
Sporazum je potpisan tokom posete tadašnjeg američkog potpredsednika Džozefa Bajdena Beogradu. Bajden je tada izjavio da je reč o prvom takvom sporazumu potpisanom između dve države posle skoro 120 godina.
Ugovor ne dozvoljava izručenje ukoliko se ono traži zbog političkog krivičnog dela, a predviđa i diskreciono pravo izvršnog organa da odbije izručenja u slučajevima kada su krivična dela počinjena pre 1. januara 2005, ukoliko nema dovoljno dokaza ili u slučaju da se prestup ne tretira kao zločin u obe zemlje.
Ambasada SAD je na dan kada je akt usvojen, saopštila da je Ugovor ažuriran u odnosu na ugovor iz 1901. i unapređen kako bi omogućio Srbiji i SAD bolju borbu protiv međunarodnog kriminala, uključujući i terorizam, različite oblike nasilnih zločina, trgovinu drogom, ljudima, sajber kriminal i pranje novca.
Zašto je vrijednost bitcoina porasla 700 posto od početka pandemije?
Osim Bitcoina kritpovalute su i Ethereum, DogeCoin, Ripple, and Litecoin
Američke vlasti su u aprilu ove godine uhapsile navodnog glavnog operatora web stranice za pranje novca kriptovaluta Bitkoin Fog.
Roman Sterlingov, državljanin Rusije i Švedske, uhapšen je u Los Angelesu 28. aprila zbog tri optužbe vezane za pranje novca.
Bitkoin je kriptovaluta koju je izmislila nepoznata osoba ili grupa ljudi 2008. godine, koristeći ime Satoshi Nakamoto.
U pitanju je decentralizovana digitalna valuta, bez centralne banke ili predsednika, koja se može slati od korisnika ka drugom korisniku direktno, bez posrednika, preko bitkoin mreže.