U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa tražimo odgovor na pitanje da li Srbiji preti bankrot. Sagovornici su dva ekonomska stručnjaka - Dragomir Janković, konsultatnt Evropskog ekonomskog instituta iz Brisela, i Aleksandar Stevanović, saradnik Centra za slobodno tržište iz Beograda.
Razgovaralo se o tome pod kojim uslovima Srbija može dobiti zajmove na međunarodnom finansijskom tržištu, ima li šanse da Beograd dobije povoljne kredite od Rusije i Kine, zašto vlada i pored katastrofalne ekonomske situacije daje nerealna obećanja da neće zamrzavati penzije i plate, niti otpuštati zaposlene u javnim službama, ima li para za obećanu trinaestu penziju, kakve će biti posledice stavljanja Narodna banke Srbije pod direktnu kontrolu vlade, zašto Brisel nije oštrije reagovao na taj potez, može li se desiti da u trenutku najveće krize vlast štampanjem novca izazove hiperinflaciju, da li je sigurna devizna štednja građana, šta stoji iza napada Ivice Dačića na banke i finansijski sektor, koliko je sadašnja vlada uopšte sposobna da se uhvati u koštac sa teškom ekonomskom krizom, kao i o tome koliko ekonomska situacija u Srbiji podseća na krizu u Grčkoj.
Dragomir Janković: Ja mislim da jeste. Kolaps je neizbežan ukoliko Srbija ne preduzme ozbiljne i rigorozne mere koji bi, pre svega, podrazumevale štednju, racionalno trošenje i racionalno zaduživanje.
Aleksandar Stevanović: Srbija je na lošem putu i postoje realne mogućnosti da dođe u stanje bankrota, ako nastavi da ovako neracionalno troši i da se zadužuje.
Aleksandar Stevanović: To je ogledalo naše zbilje koje bi mnogi voleli da razbiju. Smanjenje kreditnog rejtinga je posledica nerazumnih ekonomskih politika koje su vođene i koje se vode u Srbiji. To govori, pre svega, o tome koliko nam svet veruje - svrstavaju nas blizu zemalja koje emituju takozvane smeće obveznice. Kada bi u ovom trenutku Srbija pokušala da na nekom ozbiljnom svetskom tržištu emituje veću količinu hartija od vrednosti ne verujem da bi kamata, to jeste cena zaduživanja, bila jednocifrena. Samo bi lud čovek prihvatio da se tako zadužuje. Naravno, vlast bi mogla pokušati da sakrije visoku cenu zaduživanja tako što bi se okrenula takozvanim prijateljskim zemljama i od njih uzela kredite koji bi na prvi pogled izgledali povoljniji, ali bi u njih bile upakovane velike pogodnosti za te zemlje, koje se na prvi pogled ne vide.
Aleksandar Stevanović: Pa, Srbija je pokazala veliku sposobnost da iz egzotičnih i sličnih zemalja dobija sredstva. Naprimer, imate ovu noviju ljubav s Azerbejdžanom. Ne bi me čudilo da pronađu i nove “bratske zemlje“ koje bi nam formalno dale jeftine kredite, koji - kad se sve sabere - bivaju skuplji.
Dragomir Janković: Činjenica je da narod i javnost u Srbiji, kako ona nestručna tako i stručna, ne zna pravu cenu zaduživanja. Ne postoje “bratski“ krediti. Ekonomija je vrlo surova. Postoje samo interesi. Siguran sam da Srbija nema šanse da dobije povoljne kredite ni od Rusije, ni od Kine, ni od Azerbejdžana.
Aleksandar Stevanović: Kako kaže naš narod - ništa lakše nego obećati. Vi možete doneti svakakvu odluku, ali ne možete da izbegnete njene posledice. Ako se insistira na tome da nema otpuštanja i da nema smanjenja penzija, onda će se te penzije morati smanjiti na neki drugi način, tako što će ih biti jedanaest, a ne dvanaest godišnje, tako što će nominalno ostati iste, a pad vrednosti dinara će ih “pojesti“. Ne možete iz ničega stvoriti nešto, to nije pošlo za rukom ni Hari Poteru, pa neće ni vladi Srbije.
Dragomir Janković: Zaista ne znam i ne vidim načina da se to isplati, a da se Srbija ne zaduži ili ne uzme novac s neke druge strane. Kako će vlada te pare obezbediti i po koju cenu - meni zaista nije jasno. Vlada ne može da finansira ni ostalu budžetsku potrošnju koja nije mala, da ne govorimo o njenim ogromnim dugovima prema izvođačima infrastrukturnih radova, a obećava trinaestu penziju. Meni to zaista zvuči potpuno besmisleno, iskreno da vam kažem.
Aleksandar Stevanović: Mislim da oni ne bi mogli ispuniti ni deset posto onoga što su obećali u predizbornoj kampanji ni kad bi imali budžet Sjedinjenih Američkih Država. Morali bi da se manu ispunjavanja hirova jedne male partije od koje zavisi koaliciona vlada. Mogu još neko vreme negirati stvarnost, ali onda će stvarnost da udari strašan šamar, prevashodno vladi, a onda i građanima koji su tu vladu birali.
Dragomir Janković: Ma dajte, molim vas. To je smešno. Ni Rusi, koliko god izgledali veliki, ne određuju cenu gasa sami. Cena gasa se formira na bazi interesa moćnih evropskih država i Rusije. Zašto bi Rusija davala Srbiji gas po nižoj ceni.
Aleksandar Stevanović: I pre toga - kada je imala neki stepen nezavisnosti - Narodna banka je loše radila svoj posao. Ako izuzmemo Ukrajinu, ona je sve ove godine proizvodila najnekvalitetniji novac u Evropi. Prema tome, ne verujem da novi guverner, gospođa Jorgovanka Tabaković, može nešto preterano lošije da radi od guvernera koji su bili pre nje. Mislim da će Narodna banka Srbije i dalje nastaviti da vodi sličnu politiku kao i do sada - dakle, politiku vrlo nejasnih ciljeva i jako velikog razumevanja za potrebe vlade. I prethodni guverneri su svojom monetranom politikom pomagali vladi da sakrije pravo stanje stvari. U Srbiji, recimo, postoji mit da ne možete imati stabilnu valutu ako nemate jaku ekonomiju, što je vrhunska besmislica. Nikome ne pada napamet da pogleda najbližeg susreda - Bosnu i Hercegovinu - zemlju sa nikakvom ekonomijom, kao što je i Srbija, a stabilnim novcem.
Dragomir Janković: Činjenica je da vlade u Srbiji vode politiku koja odgovara ljudima koji te vladu stvaraju kroz finasiranje političkih partija. Ne jednom sam čuo da su sve vlade u Srbiji sastavljali moćni ljudi shodno svojim interesima. Politika i ove, i prethodnih vlada odgovara isključivo krupnim kapitalistima. Stoga će se i ubuduće mnogo više voditi računa o interesima krupnih kapitalista, nego o ekonomiji.
Dragomir Janković: To uopšte nije blaži stav, nego to u ovom trenutku nije za Evropsku uniju prioritetno pitanje. Podsetiću vas da je Mađarska članica Evropske unije i da bi u skoroj budućnosti trebalo da postane članica monetarne unije, pa je za Evropsku centralnu banku izuzetno važno da Mađarska poštuje nezavisnost svoje centralne banke. Kad je reč o Srbiji, to pitanje će svakako biti jedno od ključnih kada Srbija otpočne pregovore o pristupanju Evropskoj uniji i Srbija će tada morati da ga reši na pravi način.
Aleksandar Stevanović: Evropska unija ima blag stav zato što nas u skorije vreme ne očekuje u svom članstvu. Zašto sada protestovati zbog nečega što će postati relevantno za šest, sedam ili deset godina?
Dragomir Janković: Ne očekujem. Oni su, koliko znam, promenili neki član zakona koji je omogućavao Narodnoj banci da se javlja na tržištu sekundarnih hartija od vrednosti, tako da je izmenom tog člana ta mogućnost dosta smanjena. Naravno, kad je u pitanju ostanak na vlasti, od političara se može sve očekivati. Ukoliko vladi zatreba novca, siguran sam da će pritisak na Narodnu banku biti veliki.
Aleksandar Stevanović: Srbija je zemlja koja je imala iskustvo sa hiperinflacijom, pa bi efekti neke jače inflacije brzo bili poništeni neformalnom eurizacijom. Jer, ako se emituje previše novca, stanovništvo će vrlo brzo odbaciti dinar kao svoju valutu i vlast će doći u situaciju da manje novca prikupi od poreza. Naime, manje se poreza prikupi ako je, recimo, stopa inflacije 30 procenata nego ako je 10-12 posto, kakva se toleriše u Srbiji. Dakle, zbog lošeg iskustva, kao i zbog činjenice da glavnu ulogu u ovoj vladi igra stranka koja je maltene 20 godina na ovaj ili onaj način bila u opoziciji, ne verujem da će se vlada saplesti o taj kamen, jer bi joj se obio o glavu.
Dragomir Janković: Mislim da to zaista nije realno. Nijedna vlada to sebi neće dozvoliti, jer to bio njen kraj.
Dragomir Janković: Pa, to je u Srbiji neizbežno. Ovde imate klizanje kursa, usklađivanje cena na različitim nivoima, a vlada umesto da podstiče razvoj privrede, najavaljuje da će smanjivati cene energenata, hleba i životnih namirnica, da će zamrzavati ovo ili ono, isplatiti trinaestu penziju i tako dalje. Vidi se da ova vlada ne drži stvari pod kontrolom i da joj izmiču ekonomski instrumenti iz ruku. Očekujem da će inflacija biti veća nego što je bila prošle godine.
Aleksandar Stevanović: Svakako. Prethodna godina je bila jedna od retko dobrih godina, kada je reč o inflaciji. Teško je verovati, čak i kada bi novi guverner zauzeo vrlo restriktivan stav, da bi inflacija mogla biti na nivou prošlogodišnje. Ona će ove godine zasigurno biti veća, ali ne očekujem drastično povećanje. Za narednu godinu - već nisam siguran.
Dragomir Janković: Ne troši novac ovog naroda finansijski sektor, nego vlada. U tom pogledu, da se malo našalim, vlada je najveći neprijatelj ovog naroda. Nije u redu da premijer na takav način proziva finansijske organizacije i banke. Vlada utvrđuje pravila po kojima se te institucije ponašaju. Ako su se one ponašale kao neprijatelji, onda im je to vlada dozvolila. Nije odgovornost na onom ko želi da napravi ekstra profit, nego na onom ko mu je to omogućio. Ta izjava je prilično ishitrena, da ne upotrebim jaču reč.
Aleksandar Stevanović: Ja tu Dačićevu izjavu tumačim kao najjeftiniji populizam i skretanje pažnje sa stvarnih uzroka naših ekonomskih problema. Zna se zašto su kamate u Srbiji visoke i zašto nema jeftinog refinansiranja. Zna se takođe i zašto najveća preduzeća u Srbiji ne mogu dobiti povoljne kredite, ko vodi ta preduzeća i kako su se ona prezadužila. Pričom o tome da su banke neprijatelji Srbije ništa se neće postići. Može se postići suprotan efekat - da kamate budu još više, ako banke stavite u nepovoljan položaj, i da neki od krupnih igrača odu iz Srbije. Onda ćemo imati još veći problem. Uostalom, banke finansiraju državu i u ovom trenutku joj daju najpovoljnije kredite za finansiranje deficita. Ponavljam, to što je rekao Dačić je jefitina demagogija, koja potiče od premijera koji sebe još nije uspeo da doživi kao stožernu ličnost vlade, nego se i dalje ponaša kao neko ko deli packe i savete. Ne može se Dačić kao premijer ponašati kao kad je bio ministar policije. On mora da promeni način komuniciranja s javnošću. Inače, istina je ovo što moj sagovornik kaže, ako tražite onoga ko je najveći neprijatelj naroda u Srbiji - to je svakako vlada.
Aleksandar Stevanović: Moguće je da je to bila koincidencija, ali je činjenica da u Srbiji ima jako mnogo velikih firmi koje su 2007. i 2008. godine kupovale ogromne količine aktive, ne da bi stvarale novu vrednost, to jeste razvijale proizvodnju, nego nadajući se da će tu aktivu preprodati skuplje i tako lako doći do velike zarade. U onom momentu kada su cene nekretnina i celokupne aktive u Srbiji drastično pale, sve kompanije, koje su u te operacije ušle sa pozajmljenim kapitalom, našle su se u velikim problemima. I one sada nastoje da na svaki način izbegnu gubitke. Odgovorna vlada ne bi tražila jeftinije načine refinansiranja njihovih dugova, nego bi rekla bankama i tim kompanijama da sami podele troškove nerazumnog finansiranja od strane banaka i nerazumnog uzimanja kredita od strane velikih firmi. Dakle, ako firme ne mogu da otplaćuju kredite, neka banke preuzmu vlasništvo nad tim preduzećima i restrukturiraju ih snoseći deo gubitka, a oni koji su lakomisleno ulazili u investicije sa tuđim kapitalom neka plate za tu svoju grešku, pa se drugi put neće tako lako zaletati. To bi mnoge zabolelo, ali bi na duži rok bilo mnogo zdravije za ovo društvo.
Dragomir Janković: Ne znam da li je to koincidencija ili nije, ali ideju Delte o zamrzavanju potraživanja smatram potpuno besmislenom i suludom. Ukoliko Delta duguje po osnovu kredita, ona bi o zamrzavanju potraživanja trebalo da razgovara sa svojom bankom. Ukoliko Deltina banka to prihvati i pristane da podnese deo gubitka ili da joj čak i oprosti kredit - onda ja nemam ništa protiv toga. Ali generalno, ja sam protiv takvog načina poslovanja zato što su se u Srbiji mnoge kompanije, pre svega javna preduzeća, olako zaduživali pod vrlo nepovoljnim uslovima i, kad je došlo vreme da se krediti vraćaju, oni traže da im drugi rešava problem. Jedino rešenje je da banke preuzmu vlasništvo nad tim kompanijima. restrukturiraju ih ili likvidiraju i njihovu imovinu prodaju. Mislim da je to za srpsku privredu jedini zdravi lek. Drugi lek ne postoji.
Aleksandar Stevanović: Da budem iskren, ja sam veoma skeptičan, pošto u novoj vladi sede dve stranke koje su apsolutno bile generatori najgorih stvari u Srbiji. To su Socijalistička partija Srbije i Ujedinjeni regioni Srbije, bivši G-17 plus. One su sedele i u prošloj vladi. I ne samo to, jedna je bila u svim vladama poslednjih 10 godina, a druga je vladala devedesetih godina. Vidim da se u načinu razmišljanja nisu mnogo promenile. Voleo bih da nisam u pravu, ali sam duboko skeptičan.
Dragomir Janković: Svaka vlada može svojim merama da donese boljitak Srbiji, zato što ima faktičku vlast u državi. Pitanje je samo da li ova vlada to želi, ili joj je cilj da se populističkim potezima održi na vlasti četiri godine, podeli ovo nešto sirotinje koliko je ostalo u srpskoj privredi i nestane sa političke scene. To je veliko pitanje. Ja ne mogu da odgovorim na to pitanje, jer ne znam šta je cilj ove vlade. Ali, sudeći po njenim prvim reakcijama i potezima, bojim se da ona nema odlučnosti da se bori sa ekonomskim problemima. Pre bih rekao da će se ova vlada više baviti time kako da tokom četiri godine svog mandata sačuva nekakav socijalni mir, a posle - šta bude.
Aleksandar Stevanović: Nema, iz prostog razloga što je Srbija uvek bila pod budnim okom Evrope. Evropljani su znali kakvi su mangupi u Srbiji, kakav je kvalitet svih naših vlada i nisu nam dopustili da se zadužimo kao Grčka. Pogotovo niko nije verovao u verodostojnost naših finansijskih izveštaja kao što je verovao onim kojima je Grčka obmanjivala Evropsku uniju. Zbog toga mi nikad nismo bili u mogućnosti da uzmemo onoliko kredita koliko su uzeli Grci, tako da naše pozicije nisu uporedive.
Dragomir Janković: Zaista mislim da se naša i grčka situacija ne mogu porediti ni po nivou zaduženosti, ni po načinu zaduženosti, ni po režimu otplaćivanja, ni po značaju koji Srbija i Grčka imaju - kako za Evropsku uniju tako i za međunarodnu ekonomiju. Zbog toga mislim da se grčki scenario u Srbiji neće desiti.
Aleksandar Stevanović: Države ne mogu bankrotirati kao preduzeća. Ako ne možemo da otplaćujemo dugove prema inostranstvu, neće niko doći sa tenkovima da nam otme livade, zgrade i slične stvari. Dakle, bankrot države ne izgleda tako drastično kao bankrot firme. Niko neće ugasiti Srbiju i napravati neku novu državu. Ali, država koja je u bankrotu nije privlačna za strane investicije, svi su jako oprezni, čak i kad imate dobre projekte, i treba vam barem pet do šest godina vrlo kredibilne ekonomske politike da biste povratili poverenje međunarodne zajednice i, uopšte, da biste se ponovo integrisali u međunarodno tržište. To je glavni problem bankrota. To preti Srbiji, takva mogućnost je vrlo realna, a bojim se da ćemo mi pred tom činjenicom još neko vreme gurati glavu u pesak.
Dragomir Janković: Ja to ne bi nazvao bankrotom, ali ukoliko Srbija nastavi ovakvu ekonomsku politiku, mislim da joj predstoji ekonomski i finansijski kolaps. A to znači potpuni haos u privrednim aktivnostima, u poreskim naplatama, u svim onim aktivnostima iz kojih se finansiraju država i privreda. Srbija kao država neće bankrotirati, ali će ući u vrlo ozbiljan ekonomski kolaps, iz koga će teško izaći bez ozbiljnih i radikalnih mera.
Razgovaralo se o tome pod kojim uslovima Srbija može dobiti zajmove na međunarodnom finansijskom tržištu, ima li šanse da Beograd dobije povoljne kredite od Rusije i Kine, zašto vlada i pored katastrofalne ekonomske situacije daje nerealna obećanja da neće zamrzavati penzije i plate, niti otpuštati zaposlene u javnim službama, ima li para za obećanu trinaestu penziju, kakve će biti posledice stavljanja Narodna banke Srbije pod direktnu kontrolu vlade, zašto Brisel nije oštrije reagovao na taj potez, može li se desiti da u trenutku najveće krize vlast štampanjem novca izazove hiperinflaciju, da li je sigurna devizna štednja građana, šta stoji iza napada Ivice Dačića na banke i finansijski sektor, koliko je sadašnja vlada uopšte sposobna da se uhvati u koštac sa teškom ekonomskom krizom, kao i o tome koliko ekonomska situacija u Srbiji podseća na krizu u Grčkoj.
Omer Karabeg: Da li je ekonomska situacija u Srbiji toliko alarmantna da bi Srbija u skoroj budućnosti mogla doživeti finanansijski kolaps?
Dragomir Janković: Ja mislim da jeste. Kolaps je neizbežan ukoliko Srbija ne preduzme ozbiljne i rigorozne mere koji bi, pre svega, podrazumevale štednju, racionalno trošenje i racionalno zaduživanje.
Aleksandar Stevanović: Srbija je na lošem putu i postoje realne mogućnosti da dođe u stanje bankrota, ako nastavi da ovako neracionalno troši i da se zadužuje.
Omer Karabeg:Koliko finansijsku situaciju otežava činjenica da su dve vodeće svetske agencija Standard & Poor's i Fitch snizile kreditni rejting Srbije na BB minus, a to je rejting koji imaju zemlje poput Angole, Mongolije, Bangladeša i Paragvaja?
Aleksandar Stevanović: To je ogledalo naše zbilje koje bi mnogi voleli da razbiju. Smanjenje kreditnog rejtinga je posledica nerazumnih ekonomskih politika koje su vođene i koje se vode u Srbiji. To govori, pre svega, o tome koliko nam svet veruje - svrstavaju nas blizu zemalja koje emituju takozvane smeće obveznice. Kada bi u ovom trenutku Srbija pokušala da na nekom ozbiljnom svetskom tržištu emituje veću količinu hartija od vrednosti ne verujem da bi kamata, to jeste cena zaduživanja, bila jednocifrena. Samo bi lud čovek prihvatio da se tako zadužuje. Naravno, vlast bi mogla pokušati da sakrije visoku cenu zaduživanja tako što bi se okrenula takozvanim prijateljskim zemljama i od njih uzela kredite koji bi na prvi pogled izgledali povoljniji, ali bi u njih bile upakovane velike pogodnosti za te zemlje, koje se na prvi pogled ne vide.
Omer Karabeg: Mislite na ruske kredite?
Aleksandar Stevanović: Pa, Srbija je pokazala veliku sposobnost da iz egzotičnih i sličnih zemalja dobija sredstva. Naprimer, imate ovu noviju ljubav s Azerbejdžanom. Ne bi me čudilo da pronađu i nove “bratske zemlje“ koje bi nam formalno dale jeftine kredite, koji - kad se sve sabere - bivaju skuplji.
Siguran sam da Srbija nema šanse da dobije povoljne kredite ni od Rusije, ni od Kine, ni od Azerbejdžana.
Omer Karabeg: Međutim, i pored ovako teške situacije nova vlada obećava da neće zamrzavati penzija i plate i da neće biti otpuštanja iz javnih službi. Kako je to moguće?
Aleksandar Stevanović: Kako kaže naš narod - ništa lakše nego obećati. Vi možete doneti svakakvu odluku, ali ne možete da izbegnete njene posledice. Ako se insistira na tome da nema otpuštanja i da nema smanjenja penzija, onda će se te penzije morati smanjiti na neki drugi način, tako što će ih biti jedanaest, a ne dvanaest godišnje, tako što će nominalno ostati iste, a pad vrednosti dinara će ih “pojesti“. Ne možete iz ničega stvoriti nešto, to nije pošlo za rukom ni Hari Poteru, pa neće ni vladi Srbije.
Omer Karabeg: Vlada tvrdi da će održati predizborno obećanje i isplatiti trinaestu penziju onim penzionerima koji imaju manje od 15.000 dinara, a njih je oko pola miliona. Odakle joj pare?
Dragomir Janković: Zaista ne znam i ne vidim načina da se to isplati, a da se Srbija ne zaduži ili ne uzme novac s neke druge strane. Kako će vlada te pare obezbediti i po koju cenu - meni zaista nije jasno. Vlada ne može da finansira ni ostalu budžetsku potrošnju koja nije mala, da ne govorimo o njenim ogromnim dugovima prema izvođačima infrastrukturnih radova, a obećava trinaestu penziju. Meni to zaista zvuči potpuno besmisleno, iskreno da vam kažem.
Omer Karabeg: Imam utisak da je ovoj vladi važnije da održi predizborna obećanja, ma koliko se zaduživala, nego da spreči ekonomsku katastrofu zemlje.
Aleksandar Stevanović: Mislim da oni ne bi mogli ispuniti ni deset posto onoga što su obećali u predizbornoj kampanji ni kad bi imali budžet Sjedinjenih Američkih Država. Morali bi da se manu ispunjavanja hirova jedne male partije od koje zavisi koaliciona vlada. Mogu još neko vreme negirati stvarnost, ali onda će stvarnost da udari strašan šamar, prevashodno vladi, a onda i građanima koji su tu vladu birali.
Dragomir Janković
Dragomir Janković: Ja se plašim jedne druge stvari. Naime, ovih dana smo čuli najavu nekih važnih ministara koji rukovode sektorom energetike, da će cene energenata ići nadole. Znači, dok cene energenata na svetskom tržištu rastu, vi ćete ih prodavati građanima po nižoj ceni. To me je jako zabrinulo. Čini mi se da vlada time pokušava da teret socijalne i ekonomske krize prebaci na leđa javnih preduzeća.Omer Karabeg: Navodno će se razgovarati sa Rusima da Srbiji daju gas po nižoj ceni.
Dragomir Janković: Ma dajte, molim vas. To je smešno. Ni Rusi, koliko god izgledali veliki, ne određuju cenu gasa sami. Cena gasa se formira na bazi interesa moćnih evropskih država i Rusije. Zašto bi Rusija davala Srbiji gas po nižoj ceni.
Omer Karabeg: Kako će stavljanje Narodne banke Srbije pod kontrolu vlade uticati na odnos stranih investitora prema Srbiji?
Aleksandar Stevanović: I pre toga - kada je imala neki stepen nezavisnosti - Narodna banka je loše radila svoj posao. Ako izuzmemo Ukrajinu, ona je sve ove godine proizvodila najnekvalitetniji novac u Evropi. Prema tome, ne verujem da novi guverner, gospođa Jorgovanka Tabaković, može nešto preterano lošije da radi od guvernera koji su bili pre nje. Mislim da će Narodna banka Srbije i dalje nastaviti da vodi sličnu politiku kao i do sada - dakle, politiku vrlo nejasnih ciljeva i jako velikog razumevanja za potrebe vlade. I prethodni guverneri su svojom monetranom politikom pomagali vladi da sakrije pravo stanje stvari. U Srbiji, recimo, postoji mit da ne možete imati stabilnu valutu ako nemate jaku ekonomiju, što je vrhunska besmislica. Nikome ne pada napamet da pogleda najbližeg susreda - Bosnu i Hercegovinu - zemlju sa nikakvom ekonomijom, kao što je i Srbija, a stabilnim novcem.
Ukoliko vladi zatreba novca, siguran sam da će pritisak na Narodnu banku biti veliki.
Omer Karabeg: Zanimljivo je što na odluku vlade Srbije da stavi Narodnu banku pod svoju kontrolu, Brisel nije tako oštro reagovao kao, na primer, u slučaju kada je sličan potez povukla mađarska vlada. Tada je reakcija bila vrlo oštra i Brisel je naterao mađarsku vladu da promeni odluku. Međutim, odustajanje od te odluke nije uvršteno među uslove koje Srbija mora da ispuni da bi dobila datum za početak pregovara o priključenju Evropskoj uniji. Kako tumačite taj blaži stav?
Dragomir Janković: To uopšte nije blaži stav, nego to u ovom trenutku nije za Evropsku uniju prioritetno pitanje. Podsetiću vas da je Mađarska članica Evropske unije i da bi u skoroj budućnosti trebalo da postane članica monetarne unije, pa je za Evropsku centralnu banku izuzetno važno da Mađarska poštuje nezavisnost svoje centralne banke. Kad je reč o Srbiji, to pitanje će svakako biti jedno od ključnih kada Srbija otpočne pregovore o pristupanju Evropskoj uniji i Srbija će tada morati da ga reši na pravi način.
Aleksandar Stevanović: Evropska unija ima blag stav zato što nas u skorije vreme ne očekuje u svom članstvu. Zašto sada protestovati zbog nečega što će postati relevantno za šest, sedam ili deset godina?
Omer Karabeg: Očekujete li da bi vlada, nakon što je stavila Narodnu banku pod svoju kontrolu i dovela stranačku ličnost na mesto guvernera, mogla u krajnoj nuždi da pribegne i štampanju para?
Dragomir Janković: Ne očekujem. Oni su, koliko znam, promenili neki član zakona koji je omogućavao Narodnoj banci da se javlja na tržištu sekundarnih hartija od vrednosti, tako da je izmenom tog člana ta mogućnost dosta smanjena. Naravno, kad je u pitanju ostanak na vlasti, od političara se može sve očekivati. Ukoliko vladi zatreba novca, siguran sam da će pritisak na Narodnu banku biti veliki.
Aleksandar Stevanović: Srbija je zemlja koja je imala iskustvo sa hiperinflacijom, pa bi efekti neke jače inflacije brzo bili poništeni neformalnom eurizacijom. Jer, ako se emituje previše novca, stanovništvo će vrlo brzo odbaciti dinar kao svoju valutu i vlast će doći u situaciju da manje novca prikupi od poreza. Naime, manje se poreza prikupi ako je, recimo, stopa inflacije 30 procenata nego ako je 10-12 posto, kakva se toleriše u Srbiji. Dakle, zbog lošeg iskustva, kao i zbog činjenice da glavnu ulogu u ovoj vladi igra stranka koja je maltene 20 godina na ovaj ili onaj način bila u opoziciji, ne verujem da će se vlada saplesti o taj kamen, jer bi joj se obio o glavu.
Omer Karabeg: Da li mislite da je sigurna devizna štednja građana, da se ne može desiti da vlada posegne za tim novcem?
Aleksandar Stevanović
Aleksandar Stevanović: Mi smo 2008. godine samo na osnovu nekoliko članaka u novinama imali juriš štediša na banke, koji je na jedvite jade i uz mnogo muke zaustavljen. Ako bi neko počeo da se ponaša na način kako se u Srbiji ponašalo devedesetih, kolaps bankarskog sistema bi bio neizbežan. Zato mislim da tako nešto niko neće ni pokušati, jer bi to bio samoubilački potez.Dragomir Janković: Mislim da to zaista nije realno. Nijedna vlada to sebi neće dozvoliti, jer to bio njen kraj.
Omer Karabeg: A da li očekujete povećanje inflacije?
Dragomir Janković: Pa, to je u Srbiji neizbežno. Ovde imate klizanje kursa, usklađivanje cena na različitim nivoima, a vlada umesto da podstiče razvoj privrede, najavaljuje da će smanjivati cene energenata, hleba i životnih namirnica, da će zamrzavati ovo ili ono, isplatiti trinaestu penziju i tako dalje. Vidi se da ova vlada ne drži stvari pod kontrolom i da joj izmiču ekonomski instrumenti iz ruku. Očekujem da će inflacija biti veća nego što je bila prošle godine.
Aleksandar Stevanović: Svakako. Prethodna godina je bila jedna od retko dobrih godina, kada je reč o inflaciji. Teško je verovati, čak i kada bi novi guverner zauzeo vrlo restriktivan stav, da bi inflacija mogla biti na nivou prošlogodišnje. Ona će ove godine zasigurno biti veća, ali ne očekujem drastično povećanje. Za narednu godinu - već nisam siguran.
Omer Karabeg: Kako tumačite napad premijera Ivice Dačića na banke? On je nedavno rekao da je finansijski sektor najveći neprijatelj naroda.
Dragomir Janković: Ne troši novac ovog naroda finansijski sektor, nego vlada. U tom pogledu, da se malo našalim, vlada je najveći neprijatelj ovog naroda. Nije u redu da premijer na takav način proziva finansijske organizacije i banke. Vlada utvrđuje pravila po kojima se te institucije ponašaju. Ako su se one ponašale kao neprijatelji, onda im je to vlada dozvolila. Nije odgovornost na onom ko želi da napravi ekstra profit, nego na onom ko mu je to omogućio. Ta izjava je prilično ishitrena, da ne upotrebim jaču reč.
Ako tražite onoga ko je najveći neprijatelj naroda u Srbiji - to je svakako vlada.
Omer Karabeg: Postoje spekulacije da iza ovog napada Ivice Dačića na banke stoje najmoćniji tajkuni, pre svega Milorad Mišković. Naime, nekako u isto vreme kada je Dačić ovo izjavio, potpredsednica Miškovićeve kompanije Delta Holding, Jelena Krstović, izašla je s idejom da banke na dve godine zamrznu svoja potraživanja od privrede. Koliko ima istine u tim nagađanjima?
Aleksandar Stevanović: Moguće je da je to bila koincidencija, ali je činjenica da u Srbiji ima jako mnogo velikih firmi koje su 2007. i 2008. godine kupovale ogromne količine aktive, ne da bi stvarale novu vrednost, to jeste razvijale proizvodnju, nego nadajući se da će tu aktivu preprodati skuplje i tako lako doći do velike zarade. U onom momentu kada su cene nekretnina i celokupne aktive u Srbiji drastično pale, sve kompanije, koje su u te operacije ušle sa pozajmljenim kapitalom, našle su se u velikim problemima. I one sada nastoje da na svaki način izbegnu gubitke. Odgovorna vlada ne bi tražila jeftinije načine refinansiranja njihovih dugova, nego bi rekla bankama i tim kompanijama da sami podele troškove nerazumnog finansiranja od strane banaka i nerazumnog uzimanja kredita od strane velikih firmi. Dakle, ako firme ne mogu da otplaćuju kredite, neka banke preuzmu vlasništvo nad tim preduzećima i restrukturiraju ih snoseći deo gubitka, a oni koji su lakomisleno ulazili u investicije sa tuđim kapitalom neka plate za tu svoju grešku, pa se drugi put neće tako lako zaletati. To bi mnoge zabolelo, ali bi na duži rok bilo mnogo zdravije za ovo društvo.
Dragomir Janković: Ne znam da li je to koincidencija ili nije, ali ideju Delte o zamrzavanju potraživanja smatram potpuno besmislenom i suludom. Ukoliko Delta duguje po osnovu kredita, ona bi o zamrzavanju potraživanja trebalo da razgovara sa svojom bankom. Ukoliko Deltina banka to prihvati i pristane da podnese deo gubitka ili da joj čak i oprosti kredit - onda ja nemam ništa protiv toga. Ali generalno, ja sam protiv takvog načina poslovanja zato što su se u Srbiji mnoge kompanije, pre svega javna preduzeća, olako zaduživali pod vrlo nepovoljnim uslovima i, kad je došlo vreme da se krediti vraćaju, oni traže da im drugi rešava problem. Jedino rešenje je da banke preuzmu vlasništvo nad tim kompanijima. restrukturiraju ih ili likvidiraju i njihovu imovinu prodaju. Mislim da je to za srpsku privredu jedini zdravi lek. Drugi lek ne postoji.
Omer Karabeg: Koliko je ova nova vlada uopšte sposobna da se uhvati u koštac sa sadašnjom teškom ekonomskom situacijom?
Aleksandar Stevanović: Da budem iskren, ja sam veoma skeptičan, pošto u novoj vladi sede dve stranke koje su apsolutno bile generatori najgorih stvari u Srbiji. To su Socijalistička partija Srbije i Ujedinjeni regioni Srbije, bivši G-17 plus. One su sedele i u prošloj vladi. I ne samo to, jedna je bila u svim vladama poslednjih 10 godina, a druga je vladala devedesetih godina. Vidim da se u načinu razmišljanja nisu mnogo promenile. Voleo bih da nisam u pravu, ali sam duboko skeptičan.
Dragomir Janković: Svaka vlada može svojim merama da donese boljitak Srbiji, zato što ima faktičku vlast u državi. Pitanje je samo da li ova vlada to želi, ili joj je cilj da se populističkim potezima održi na vlasti četiri godine, podeli ovo nešto sirotinje koliko je ostalo u srpskoj privredi i nestane sa političke scene. To je veliko pitanje. Ja ne mogu da odgovorim na to pitanje, jer ne znam šta je cilj ove vlade. Ali, sudeći po njenim prvim reakcijama i potezima, bojim se da ona nema odlučnosti da se bori sa ekonomskim problemima. Pre bih rekao da će se ova vlada više baviti time kako da tokom četiri godine svog mandata sačuva nekakav socijalni mir, a posle - šta bude.
Omer Karabeg: Koliko ekonomska situacija u Srbiji ima sličnosti sa situacijom u Grčkoj?
Aleksandar Stevanović: Nema, iz prostog razloga što je Srbija uvek bila pod budnim okom Evrope. Evropljani su znali kakvi su mangupi u Srbiji, kakav je kvalitet svih naših vlada i nisu nam dopustili da se zadužimo kao Grčka. Pogotovo niko nije verovao u verodostojnost naših finansijskih izveštaja kao što je verovao onim kojima je Grčka obmanjivala Evropsku uniju. Zbog toga mi nikad nismo bili u mogućnosti da uzmemo onoliko kredita koliko su uzeli Grci, tako da naše pozicije nisu uporedive.
Srbija kao država neće bankrotirati, ali će ući u vrlo ozbiljan ekonomski kolaps.
Omer Karabeg: I na kraju, u zaključku, da se vratimo na uvodno pitanje - preti li Srbiji bankrot?
Aleksandar Stevanović: Države ne mogu bankrotirati kao preduzeća. Ako ne možemo da otplaćujemo dugove prema inostranstvu, neće niko doći sa tenkovima da nam otme livade, zgrade i slične stvari. Dakle, bankrot države ne izgleda tako drastično kao bankrot firme. Niko neće ugasiti Srbiju i napravati neku novu državu. Ali, država koja je u bankrotu nije privlačna za strane investicije, svi su jako oprezni, čak i kad imate dobre projekte, i treba vam barem pet do šest godina vrlo kredibilne ekonomske politike da biste povratili poverenje međunarodne zajednice i, uopšte, da biste se ponovo integrisali u međunarodno tržište. To je glavni problem bankrota. To preti Srbiji, takva mogućnost je vrlo realna, a bojim se da ćemo mi pred tom činjenicom još neko vreme gurati glavu u pesak.
Dragomir Janković: Ja to ne bi nazvao bankrotom, ali ukoliko Srbija nastavi ovakvu ekonomsku politiku, mislim da joj predstoji ekonomski i finansijski kolaps. A to znači potpuni haos u privrednim aktivnostima, u poreskim naplatama, u svim onim aktivnostima iz kojih se finansiraju država i privreda. Srbija kao država neće bankrotirati, ali će ući u vrlo ozbiljan ekonomski kolaps, iz koga će teško izaći bez ozbiljnih i radikalnih mera.