Podrška italijanskog sindikata Fiata kolegama u Kragujevcu simbolički je bitna, ali jedino država može i mora da zaštiti svoje radnike, ocenjuju sagovornici Radija Slobodna Evropa.
Štrajk zaposlenih u Fiatu zbog malih plata traje, pregovori su na pomolu, a radnici veruju da ce rukovodstvo fabrike i nadležni u Srbiji konačno morati da prestanu da ignorišu njihove zahteve.
Plata u srpskom FIAT-u vredi kao bolji ručak u restoranu u Italiji, rečenica je iz pisma podrške sindikalaca iz Torina koja je kolege u Kragujevcu najviše zabolela.
"Plata nam je mala. Posle otpuštanja cele jedne smene, celokupan posao samo je preraspodeljen na nas koji smo ostali. Mi sada radimo mnogo više za isti novac", rekla je Radiju Slobodna Evropa jedna od radnica na montaži automobila FIAT 500 L koji je jedan od najvažnijih izvoznih proizvoda Srbije.
Fiat Krajsler Automobili Srbija prva je ovdašnja multinacionalna kompanija u kojoj su se radnici pobunili. Ranije viđeno kao posao iz snova, uz izdašne subvencije države, zaposlenje u cenjenoj autoindustriji, kaže Čedanka Andrić iz sindikata "Nezavisnost", danas samo pokazuje kako se tretiraju radnici u Srbiji.
"Prosečna neto plata ovde u FIAT-u je 230 evra. Ako govorimo o prvom izvozniku u Srbiji, ako govorimo o profitabilnoj kompaniji, tolika prosečna plata je neprihvatljivo niska. To je nešto malo iznad minimalne zarade u Srbiji", navela je Andrić.
Kola iz Kragujevca spremna za izvoz
Dok se govori da su mesečna primanja u torinskim pogonima 2.000 do 3.000 evra, sećanja sa vraćaju na pozive državnog vrha Srbije investitorima da dođu jer ova zemlja ima jeftinu radnu snagu, reklama je išla i na globalnoj televiziji CNN i postavlja se pitanje da li je baš to pravi način.
"To ničemu dobrom ne vodi. Nama sudbina nije da radimo za male pare. Mi bi trebalo da se reklamiramo vrednim radnicima i kvalifikovanom radnom snagom", smatra Čedanka Andrić.
Situacija u kragujevačkom FIAT-u blaga je paradigma stanja u ostalim velikim privatizovanim preduzećima, koje je, kao "Gošu" iz Smederevske Palanke, država na sva zvona prodala obećavajući procvat, da bi i oni koji su u njima pronašli koricu hleba postali gubitnici tranzicije.
Logično pitanje za, na primer, štrajk u kragujevačkom FIAT-u je zašto država, koja u toj kompaniji ima 33 odsto vlasništva, ćuti.
"Možda zato što je dosta skrivila“, kaže ekonomista Milan Kovačević.
"Šta sada država može da uradi, kada je napravila loš projekat. Da prizna da je loš projekat? E onda će izgubiti glasače. Generalno ova država tako radi. Ona nije zastupala interese građana kada je prodavala Naftnu industriju Srbije, niti kada je za 'Beograd na vodi' zemljište vredno milijardu besplatno i bez tendera dala stranom ulagaču", napominje Milan Kovačević.
Država je napravila loš projekat: Milan Kovačević
Utisak da je država na strani velikog kapitala, a ne radnika, pojačavaju primeri koji se ređaju iz dana u dan. Kao 100 dana štrajka u "Goši", čiji radnici traže neisplaćene plate i overu zdravstvenih knjižica. Da bi pokazali solidarnost i podršku iz Evrope, štrajkače su obilazili sindikalni čelnici iz Bugarske, Rumunije, Mađarske...
To je u redu, smatra predsednik Štrajkačkog odbora "Goše" Milan Vujičić, ali nije presudno za radnički put do pobede.
"Pošteno da vam kažem, mislim da su oni došli da se slikaju, da malo dignu svoj rejting, a da od toga za nas nema ništa. Što kaže naš narod, u se i u svoje kljuse. Moramo da se borimo sami pa ćemo da vidimo kako ćemo i dokle ćemo", iskreno će Vujičić.
Za razliku od propale Goše, u ovom trenutku kragujevački Fiat sa tri odsto učestvuje u BDP-u Srbije i znači osam odsto izvoza ove zemlje. Zbog toga je, sa oko 2.400 zaposlenih, značajan i za očuvanje socijalnog mira. Možda i zato, smatra Čedanka Andrić, rukovodstvo fabrike dozvoljava sebi da ne čuje radničke zahteve.
"Ne možete u Italiji da zagovarate socijalni dijalog, a onda da dođete u Srbiju i da odbijete da razgovarate sa sindikatom. Ova država mora da obezbedi da se u Srbiji poštuju njeni zakoni, bez obzira ko je poslodavac", navodi Andrić.
Dok država zatvara oči na radničke muke, njima ostaje samo nada da će međunarodni pritisak uroditi plodom.
"U vrednosnom sistemu kapitalizma, kada jedan poslodavac uvede neku novinu onda je svi uvode. Ali ovde ta novina da radnik treba da radi još više i bolje, a za manje para, stvarno nije dobra priča. Tako da očekujemo da borba kolega iz sindikata Italije i Evrope doprinese da se i ovde primenjuju evropski standardi", kaže predsednik Samostalnog sindikata kragujevačkog Fiata Zoran Marković.
Ekonomista Milan Kovačević zaključuje da, po svemu viđenom, država ni sada neće stati u zaštitu radnika.
"Zato što je, na žalost, i ranije i danas na vlasti jedan krug ljudi koji više polažu na interes vladajućih partija nego za opšte dobro. A za interes partija na vlasti je bolje da zaposleni imaju manje, a da državi u budžet dođe više", reči su Kovačevića.
A kako slične priče prolaze negde drugde, pokazuje primer iz Slovačke. Fabrika Folksvagen u Bratislavi posle šestodnevne obustave rada obnovila je proizvodnju pošto je rukovodstvo zaposlenima povećalo zaradu na 1.954 evra. Štrajk u tom pogonu nemačkog autogiganta, u kom je plata duplo veća od slovačkog proseka, počeo je zahtevom radnika da im plate budu kao u Folksvagenu u Nemačkoj.