Vlast u Beogradu uvela je stroge kontrole kako bi sprečila eventualni reeksport robe iz Evropske unije preko Srbije. Ovaj potez usledio je nakon odluke zvanične Moskve da zabrani uvoz nekih poljoprivrednih proizvoda iz zemalja EU, SAD-a, Kanade i Norveške.
Poučena nedavnim lošim iskustvom, kada je ruska inspekcija delimično Srbiji zabranila izvoz svinjskog mesa zbog sumnje da su ga pojedini proizvođači uvozili iz EU, prepakivali i potom reeksportovali na rusko tržište, kao i slične prošlogodišnje priče sa jabukama, Srbija je pooštrila kontrole i pri Privrednoj komori otvorila Koordinacioni centar za podršku izvoznicima u Rusiju.
Predstavnici carine, ministarstava trgovine i poljoprivrede, izvoznicima su na raspolaganju 24 sata dnevno kako bi se „u hodu“ rešavali mogući problemi u vezi sa izvozom na rusko tržište.
Nenad Budimović, sekretar Udruženja za poljoprivredu PKS, kaže za RSE da očekuje dobre rezultate.
“Glavna uloga tog tela u početku će biti da kompanijama koje su već izvozile za Rusiju, i novima koje imaju orjentaciju na rusko tržište, olakšamo posao. Kroz upoznavanje procedura za dobijanje sertifikata ali i tako što ćemo na ruskoj strani urgirati da se one ubrzaju. Da iskoristimo šansu koja nam se ukazala.”
Sporazum o slobodnoj trgovini Srbije sa Rusijom propisuje da roba koja se izvozi mora biti isključivo domaćeg porekla, ali su se posle sankcija Rusije Evropi i SAD-u pojavile kalkulacije, najave, pa i razgovori o tome da se, na primer, jabuke uvezu iz Bugarske, Poljske ili Makedonije i da se onda preko Srbije reeksportuju na rusko tržište.
Rasim Ljajić
Rasim Ljajić, ministar trgovine, kaže da se to ne sme dozvoliti jer bi se doveo i u pitanje celokupan izvoz iz Srbije u Rusiju.
“Uprava carina i fitosanitarna inspekcija pojačaće kontrole na graničnim prelazima. Evidentiraće se količina robe koja se uveze u Srbiju, kao i tok te robe. Kako bi pre svega sprečili reeksport pojpoprivrednih prehrambenih proizvoda.”
Procene su da zabrana Kremlja na uvoz voća, povrća i druge hrane iz Evropske unije otvara vrata Srbiji da izvoz poljoprivrednih proizvoda na tamošnje tržište sa sadašnjih 117 miliona dolara poveća na 300 miliona do kraja godine. Pored toga što proizvođače čekaju rigorozni ruski sanitarni, higijenski i zdravstveni standardi, ključ je da Srbija ne dozvoli prepakivanje, falsifikovanje i reeksport robe iz drugih zemlja.
Ekonomista Milan Kovačević kaže da je krajnje vreme da se stavi tačka na pokušaje mahinacija jer bi u protivnom gubici bili nesagledivi za slabašni srpski izvoz.
“Bila bi velika šteta. To bi onda, u najmanju ruku, moglo pokvariti dalju prodaju naših proizvoda. Posledice po trgovinu mogle bi biti i šire ako bi se pokazali kao nepouzdan partner. Trebalo bi da budemo vrlo pažljivi, ali nadam se da do toga ipak neće doći.”
Neophodna dobra organizacija države i izvoznika
U novonastaloj situaciji desetine kompanija iz evropskih zemalja upravo preko Srbije pokušavaju da naprave kontakt za izvoz u Rusiju, ali jasna pravila govore da reeksporta ne može biti. Iako je bilo i spekulacija da bi ruske sankcije preko Srbije mogle da zaobiđu hrvatske firme koje ovde posluju, iz Hrvatske privredne komore izričito tvrde da se drže pravila koja brane takav put robe.
Vaš browser nepodržava HTML5
Performans u Moldaviji
Nenad Budimović naglašava da stranci mogu da osnuju firmu u Srbiji i da izvoze na rusko tržište ali da ta roba mora ovde da bude proizvedena.
“Mi šansu vidimo o ulaganju u srpsku poljoprivredu i prehrambenu industriju. Da inostrane kompanije koje to žele ulože u našu proizvodnju, a ne da mi nešto uvozimo pa da to reeksportujemo. Ne može strana kompanija svoju robu da plasira na naše tržište pa da ona u izvoz ide kao srpski proizvod.”
Stara priča da Srbija nema potencijala ni proizvođačkih kapaciteta da zadovolji zahtevno rusko tržište, na koje najviše izvozi povrće i voće, obojene metale, čarape, električne našine i aparate, i proizvode od kaučuka, sada je aktuelizovana jer su ruski zvaničnici istakli da u novim okolnostima posebno računaju na Srbiju.
Milan Kovačević
Milan Kovačević kaže da šansa može da se iskoristi samo ako se konačno država i izvoznici dobro organizuju.
“Kao opravdanje se stalno priča da je to veliko i zahtevno tržište i da mi nemamo tolike kapacitete. To je priča za malu decu. Jer mi i ne moramo mnogo da prodamo, mi smo mala zemlja. Ono što bi trebalo da uradimo je ispomoć pojedinačnim proizvođačima koji su sada u mukama. Sve teže prodaju na domaćem tržištu jer tražnja opada. Njima treba pomoći da izvozom poprave svoj položaj i da dalje ne otpuštaju zaposlene. Samim tim doprineće popravljanju naše ekonomije.”
Ukupna robna razmena između Srbije i Rusije u 2013. bila je veća od tri milijarde dolara. Izvoz na rusko tržište bio je oko milijardu dolara, što je rast od 22 odsto u odnosu na prethodnu godinu, ali su procene državnih zvaničnika i ekonomista da se nedovoljno koriste mogućnosti sporazuma o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom.