Srbija je u Luksemburgu na šestoj Međuvladinoj konferenciji otvorila još dva poglavlja u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom – poglavlje 7, koje reguliše prava intelektualne svojine i ono pod brojem 29 o carinskoj uniji. Od ukupno 35, Beograd će po završetku ove konferencije imati ukupno deset otvorenih poglavlja.
Direktor u Evropskoj komisiji za susedne zemlje i proširenje Kristijan Danijelson ocenio je posle Međuvladine konferencije u Luksemburgu da je sastanak bio "veoma dobar".
"Pokazalo se veoma jasno da je evropska perspektiva Srbije čvrsta i realna. Otvorili smo dva poglavlja o intelektualnoj svojini i carinskoj uniji, i oba poglavlja tiču se šire oblasti od pristupa Evropskoj uniji. Ona su suštinska za konkurentnost srpske ekonomije. Sa posvećenošću Srbije, uveren sam da još poglavlja može biti otvoreno do kraja godine.
Zarad tog cilja, Srbija mora da napravi značajne i kredibilne reforme u sferi vladavine zakona, posebno u sudstvu, bavljenju ratnim zločinima i borbi protiv korupcije. Takođe je neophodno da ostane posvećena normalizaciji odnosa s Kosovom. A mi iz Komisije ćemo nastaviti da blisko sarađujemo i da je podržavamo u ovim naporima. EU će uvek davati, kada Srbija daje. To je način na koji mi radimo“, rekao je Danijelson.
Ministarka za evropske poslove Malte Helena Dali, koja je na Međuvladinoj konferenciji između Srbije i EU predstavljala Evropski savet, izjavila je da je otvaranje novih poglavlja pozitivan signal i pokazatelj značaja koji EU pridaje Zapadnom Balkanu, te potvrda napretka Srbije na putu evrointegracija. Ukazala je, međutim, da Beograd mora da intenzivira reforme.
"Iskoristila bih priliku da čestitam Srbiji na napretku ostvarenom do sada u procesu pristupanja, ali i da naglasim da je potrebno da Srbija intenzivira napore kada je reč o reformi u oblasti vladavine zakona, fundamentalnih prava i normalizacije odnosa sa Kosovom, što su ključne oblasti u okviru pregovaračkog procesa. Potvrđujem opredeljenost EU za podršku Zapadnom Balkanu, koji je važan za stabilnost čitavog evropskog kontinenta”, poručila je Dali.
Ministarka zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović, koja predvodi delegaciju Srbije na Međuvladinoj konferenciji u Luksemburgu, rekla je da je otvaranje novih poglavlja „još jedna poruka da su vrata EU otvorena za Srbiju“.
„Istovremeno svako poglavlje predstavlja oblast društvenog života koji se reformiše u Srbiji prvenstveno u cilju dobrobiti države i njenih građana“, navela je Joksimović i dodala da se nada da do kraja godine Srbija može otvoriti još neka poglavlja.
Intelektualna svojina, pokrivena poglavljem 7, odnosi se na autorska i srodna prava, kao i prava industrijske svojine, borbu protiv piraterije, zaštitu potrošača, oznake geografskog porekla, brendiranje robe, bolje pozicionisanje domaćih kompanija.
Poglavlje 29, koje se odnosi na carinsku uniju, u dobroj meri se, i to više od decenije i po, u praksi već primenjuje, pojašnjava naučni savetnik u Institutu za evropske studije iz Beograda Miroslav Prokopijević.
"Evropska unija je Srbiji odmah posle političkih promena 2001. ili 2002. godine odmah odobrila bescarinski pristup za sve njene firme, sa izuzetkom za nekoliko proizvoda, kao što su vino, mleko, biftek i riba, a Srbija se, na drugoj strani, obavezala Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju da carine – neke odmah, a neke postepeno – ukidamo na proizvode iz zemalja EU. To je počelo da se primenjuje negde 2008, s tim što su poslednja ograničenja istekla posle sedam godina, što znači da sada i Unija ima bescarinski pristup srpskom tržištu", kaže Prokopijević i dodaje da poglavlje 29 u okviru pristupnih pregovora samo verifikuje već postojeće stanje.
Ulaskom u Evropsku uniju, Srbija će morati da izađe iz članstva CEFTA, Centralnoevropskog ugovora o spoljnoj trgovini, kao što je to učinila i Hrvatska, a moraće da raskine i sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom jer to predviđaju evropski carinski propisi, podseća Prokopijević.
"Kada Srbija postane članica Evropske unije, za nju sva regulativa EU, pa tako i odredbe o carinskoj uniji počnu da važe, onda ona sa trećim zemljama ne može imati samostalne trgovinske aranžmane, zato što carinska unija pretpostavlja da nema carina na unutrašnjem tržištu EU, a da je carinska politika prema trećim zemljama jedinstvena za čitavu Uniju. Prema tome, sporazum sa Rusijom ili eventualno nekom drugom zemljom ne dolazi u obzir", kaže Prokopijević.
I dok ministarka Jadranka Joksimović smatra da Srbija ima solidan tempo otvaranja poglavlja, ministar spoljnih poslova Ivica Dačić ocenio je da je Srbija "malo nezadovoljna" zato što će otvoriti samo dva jer je spremna za otvaranje bar tri ili četiri poglavlja.
Da proces pristupnih pregovora Srbije sa Evropskom unijom ne ide dovoljno brzo, ocenjuje i Aleksandar Popov, čelnik novosadskog Centra za regionalizam, ali nije saglasan sa Dačićem da Srbija ulaže maksimum napora.
"Ako uzmemo primer Crne Gore, vidi se da ona daleko brže napreduje u tom procesu. Za to što Srbija ne napreduje tako brzo po mom mišljenju ima više razloga: jedan je unutrašnje prirode, a to znači da u nekim oblastima nismo dovoljno bili pripremljeni, pa smo vraćani na 'popravni ispit'; za neka poglavlja su falili akcioni planovi ili nisu bili dovoljno dobro urađeni", navodi Popov.
Aleksandar Popov: Srbija ne napreduje
Za sada nam se gleda kroz prste, objašnjava Popov, ali to je proces koji će potrajati jer se ta poglavlja, 23 i 24, na svu sreću, poslednja zatvaraju.
"U tim poglavljima je do sada ostvaren najmanji napredak, pre svega kad je reč o vladavini prava, a upozorenja s tim u vezi smo već dobijali od strane Evropske unije, a ona su prisutna i u poslednjem izveštaju", kaže Popov.
Ko se kome tu priključuje
Drugi razlog sporijeg napretka Srbije u pristupnom procesu je, po mišljenju Popova, eksterne prirode.
"Imali smo i problem blokade otvaranja poglavlja od strane suseda. Imali smo, čini mi se u dva navrata, blokadu od strane Hrvatske, tako da je i to usporilo proces otvaranja novih poglavlja i celog pregovaračkog procesa Srbije sa Evropskom unijom", kaže Popov.
Reagujući na Dačićevo nezadovoljstvo, Aleksandar Popov ističe da nije dobro što se političari u Srbiji, umesto da budu samokritični, često ponašaju samozadovoljno i onda se ljute na Evropsku uniju što pristupni proces ne ide brže jer su oni, navodno, uradili sve što je do njih.
"Nekad se ponašamo tako kao da se Evropska unija priključuje nama, a ne mi Evropskoj uniji, dakle, pod nekim našim uslovima. To nije dobro i mislim da je i to razlog što opada evroentuzijazam i među građanima Srbije – po nekim poslednjim ispitivanjima ta podrška je oko 47 odsto, što znači da je u padu.
Međutim, ističe Alekandar Popov, ta činjenica nije dobra.
"Mora se, dakle, daleko više i to dubinski raditi na tome da se izvrše ne samo privredne nego i društvene reforme i da se sve strukture društva – mislim tu i na organizacije civilnog društva – uključe u proces pristupanja. Mislim da bi onda taj proces išao daleko brže", ocenjuje Popov.
Srbija je u januaru 2014. godine zvanično otvorila pregovore o članstvu sa EU. U decembru 2015. godine otvorena su prva dva poglavlja – 32 o finansijskom nadzoru i 35 o normalizaciji odnosa sa Prištinom.
U julu prošle godine doneta je odluka o otvaranju poglavlja 23, o pravosuđu i osnovnim pravima, i 24 o pravdi, slobodama i bezbednosti, a u decembru iste godine – poglavlja 5 i 25, o javnim nabavkama i nauci i istraživanju.
Početkom ove godine otvorena su poglavlja 20 i 26, o preduzetništvu i industrijskoj politici, odnosno, obrazovanju i kulturi. Pored tih osam otvorenih, Srbija je dva poglavlja – o nauci i obrazovanju – privremeno zatvorila.