Sve je više građana Srbije koji su za uvođenje sankcija Rusiji, pokazuje najnovije istraživanje javnog mnenja.
Broj onih koji su za to da vlasti u Beogradu uvedu sankcije protiv zvaničnog Kremlja porastao je za 10 odsto u periodu od maja do oktobra ove godine, objavila je nevladina organizacija Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost – CRTA.
Rezultati ukazuju da se trend velike podrške Rusiji s početka rata smanjuje, kaže Vujo Ilić, savetnik za javne politike i jedan od autora istraživanja organizacije CRTA.
Istraživanje je sprovedeno na uzorku od hiljadu ispitanika u periodu od 24. septembra do 3. oktobra ove godine.
Srbija je jedna od dve države, kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, koja nije uvela sankcije Rusiji nakon agresije na Ukrajinu. Pored Srbije, to nije učinila ni Turska.
Vlasti u Srbiji pravdaju to ekonomskim interesima i podrškom Rusije kada je reč o nezavisnosti Kosova, koju zvaničan Beograd i Kremlj ne priznaju.
Pročitajte i ovo: Srbija između mitova i realnostiDosadašnja istraživanja javnog mnjenja u Srbiji pokazivala su visok stepen podrške Rusiji.
Kada je reč o odnosu prema Evropskoj uniji (EU), rezultati istraživanja organizacije CRTA pokazuju da postoji izvesna ravnodušnost prema evrointegracijama, odnosno prema pitanju da li pristupiti ili prekinuti pregovore sa EU.
U tim pregovorima Srbija je od 2014. godine.
Istraživanje je pokazalo i da je trećina građana Srbije pesimistična o budućnosti države u kojoj žive, te smatraju da se Srbija kreće u lošem pravcu.
Promene su blage ali vidljive
U odnosu na istraživanje koje je CRTA sprovela u maju 2022. godine, najnovije ispitivanje javnog mnjenja pokazuje osetnu promenu u odnosu građana prema Rusiji.
Na jednoj strani podrška sankcijama raste, ali je takođe gotovo udvostručen procenat onih koji su za to da Srbija treba da održava dobre odnose sa Rusijom.
"To je nešto što ja mislim da i naša vlast pažljivo posmatra i da će bilo kakve moguće potencijalne spoljnopolitičke zaokrete u budućnosti i ona možda praviti kada bude javno mnjenje promenilo sliku", objašnjava Ilić.
EU je uvela više paketa sankcija Rusiji zbog agresije na Ukrajinu koja je počela 24. februara. Uprkos pozivima iz Brisela, vlasti u Beogradu odbijaju da se pridruže ovim sankcijama. Srbija je kandidat za članstvo u EU i ima obavezu da do ulaska u Uniju uskladi svoju spoljnu politiku.
Srbija je podržala nekoliko rezolucija Ujedinjenih nacija kojima se potvrđuje teritorijalni integritet Ukrajine i osuđuje ruska agresija.
Dobri odnosi sa Rusijom nauštrb Zapada
U prilog tezi koju ističe Ilić jesu i podaci koji govore da je najveći broj onih koji bi bili zabrinuti ako bi Srbija odustala od evrointegracija zarad dobrih odnosa sa Rusijom.
Po pitanju izbora EU ili Rusije, relativno je visok procenat i ravnodušnih.
"Taj odnos sa Rusijom je velikom delu građana nešto vredno i čega oni ne žele da se odreknu, dok članstvo u EU može da se tumači kao nešto daleko i apstraktno od čega možda i ne vide jasno niti korist a niti su emotivno vezani za to", objašnjava Ilić.
Kompanije iz Evropske unije daleko su najveći investitori u Srbiji sa više od 63% ukupnih stranih direktnih investicija realizovanih u proteklih dvanaest godina, pokazuju podaci Narodne banke Srbije.
Evropska unija je i najveći spoljnotrgovinski partner Srbije.
Bespovratna sredstva EU Srbiji do danas iznose 3,688 milijardi evra i EU je "daleko najveći donator u Srbiji", navodi se na sajtu Evropske delegacije u Srbiji.
Najveći procenat zabrinutih ipak, objašnjava Ilić, pokazuje da nema onih koji su za potpuno okretanje u pravcu Rusije.
"To govori da građani na neki način u najvećem delu podržavaju ovu vrstu status quo stanja", kaže Ilić.
Indiferentnost prema evropskom putu
Nevezano za Rusiju, pitanje "za" ili "protiv" Evropske unije je na klackalici, pokazuje istraživanje. Ipak za nekoliko procenata veći je broj onih koji su protiv pristupa EU.
Pojedini zvaničnici Srbije često su u svojim izjavama kritikovali Evropsku uniju.
Kritike na račun EU uputio je ministar spoljnih poslova Ivica Dačić 7. novembra u intervjuu za Radio-televiziju Srbije (RTS).
Dačić je komentarišući ulogu Brisela u dijalogu Srbije i Kosova, rekao da "maske treba da padnu da se vidi da li postoji Briselski sporazum čije je sprovođenje obaveza i Brisela".
Vujo Ilić iz organizacije CRTA kaže da su građani na pitanja o odnosu prema nastavku pregovora sa EU sa jedne strane i odnosu prema prekidu evrointegracija istih najčešće iskazivali ravnodušnost.
On ukazuje na to da se poslednjih godina u domaćim medijima EU pretežno prikazivala na neutralan ili na negativan način.
"I to su glavni razlozi zbog kojih ta ravnodušnost napreduje", zaključuje Ilić.
Zabrinutost zbog tenzija na Kosovu
Vujo Ilić ocenjuje da je status quo najprihvatljiviji za građane i na temu Kosova, jer su građani skeptični da dijalog može da dovede do rešenja.
70 odsto građana ne polaže nade u dijalog, većina je protiv da Srbija prizna Kosovo kao nezavisnu državu, a veliki procenat građana je zabrinut i zbog tenzija na Kosovu.
Situacija na severu Kosova, gde živi većinsko srpsko stanovništvo, zaoštrena je zbog odluke vlade Kosova da počne sa primenom preregistracije vozila sa srpskim tablicama, koje smatra nelegalnim.
"Mislim da je građanima u velikoj meri jasno da je dijalog sa Kosovom praktično već neko vreme nefunkcionalan. A zapravo ne da stagnira, već dolazi i do razgradnje svega što je zapravo u prethodnom periodu bilo postignuto u dijalogu sa Kosovom", mišljenja je Ilić.
Dijalog Srbije i Kosova o normalizaciji odnosa uz posredstvo EU počeo je 2011. godine. Rezultat tog dijaloga treba da bude obavezujući sporazum.
Kosovo je proglasilo nezavisnost od Srbije 2008. godine, a tu nezavisnost zvanični Beograd ne priznaje.
Jedno od pitanja u istraživanju bilo je i "Da li ste bili na Kosovu posle 1999. godine?"
Svega dva odsto građana reklo je da često ide na Kosovo, dok više od 80 procenata nije bilo uopšte.
"Pretpostavljam da bi procenat koji bi bio u Prištini ili u drugim mestima daleko manji od ovog veoma malog procenta", kaže Ilić.
On objašnjava da su s ovim pitanjem želeli da vide u kojoj meri su informacije koje građani dobijaju putem medija i ono što čuju od državnih zvaničnika i drugih političkih aktera zapravo glavni izvori informacija o Kosovu.
Političari na vlasti u Srbiji otvoreno kritikuju Zapad zbog podrške nezavisnosti Kosova. Tako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u obraćanju 24. novembra poručio Evropskoj uniji:
"Nismo zainteresovani za priznanje sa Prištinom, nimalo."
“Direktne informacije koje građani imaju o Kosovu koje mogu iz prve ruke da steknu su veoma ograničene“, rekao je Ilić i objasnio da su građani isticali kako ne znaju dovoljno o dijalogu.
'Vinska diplomatija'
Srbija u komšiluku ima dve države članice Evropske unije, Mađarsku i Hrvatsku.
Epiteti kojim građani pretežno opisuju odnose Srbije sa ovim državama potpuno su različiti.
Sa Mađarskom dobri, smatra ogromna većina, dok sa Hrvatskom više od 60 ocenjuje kao loše.
"I mi smo bili malo iznenađeni koliko je jak taj kontrast između naša dva suseda koji su članice EU", rekao je za RSE Vujo Ilić, savetnik za javne politike i istraživanja u organizaciji CRTA.
Vujo Ilić je mišljenja da i na stavove kod građana i njihovu percepciju posebno utiču medijski naslovi i izjave političara.
"Ako pogledate izjave hrvatskih političara prema Srbiji, to su veoma često kritike Srbije, njene politike u regionu, vladavine prava, a otkad je počeo rat u Ukrajini tu je i kritika pozicije Srbije", ističe Ilić.
Odnosi Srbije i Hrvatske su već godinama u krizi. Tenzije na međudržavnom nivou su podignute tokom leta kada je Hrvatska upozorila da bi sudski slučaj koji je Srbija pokrenula protiv hrvatskih pilota, optužujući ih za ratni zločin iz 90-godina, mogao da oteža evropske integracije Srbije.
Sa druge strane, kako kaže Ilić, od mađarskih političara stižu poruke o prijateljstvu te države sa Srbijom.
"Viktor Orban (premijer Mađarske), pre nekoliko dana je rekao da će na Svetskom prvenstvu navijati za Srbiju", podseća Ilić.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji ujedno vodi i vladajuću Srpsku naprednu stranku (SNS), održava dobre odnose sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom, koga u izjavama naziva prijateljom.
Vučić je Orbanu kao "izuzetnom prijatelju Srbije" 16. septembra uručio u Beogradu najviše odlikovanje Srbije - Orden na velikoj ogrlici.
Pročitajte i ovo: Srbija i Mađarska u potrazi za zaobilaznim putem do 'Družbe'Zaslugu za visok procenat građana koji je ocenio odnose sa susednom Albanijom kao dobre (42%) pripisali su inicijativi "Otvoreni Balkan" i prikazivanju zvaničnika u pozitivnijem smislu.
"Da je ovo istraživanje rađeno pre desetak godina, siguran sam da bi Albanija bila najlošije ocenjena", smatra Vujo Ilić.
Na pozitivnu percepciju građana ne samo o Albaniji, već i Severnoj Makedoniji, ocenjuje Ilić, uticao je i Sajam vina koji se održavao dok je u toku bilo istraživanje o javnom mnjenju.
"Vinska diplomatija je bila jedan veliki adut naše zemlje u septembru", ocenio je Ilić.
Sajam vina održan je u okviru regionalne inicijative "Otvoreni Balkan".
Tu inicijativu o slobodnom protoku ljudi, robe, kapitala i usluga osnovali su 2019. godine predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijer Albanije Edi Rama i tadašnji premijer Severne Makedonije Zoran Zaev.