Kolika vam je plata?

Odgovor na to pitanje veoma se razlikuje ukoliko pitate građane u Beogradu ili, na primer, u Novom Pazaru na jugozapadu Srbije.

U prestonici zemlje, prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna plata bez poreza i doprinosa je u 2022. godini bila oko 810 evra.

Oko 280 kilometara dalje, u Novom Pazaru, ta plata iznosila je oko 470 evra i ujedno je bila najmanja u Srbiji.

Nedžib Šehović iz Novog Pazara za Radio Slobodna Evropa (RSE) ocenjuje da je razlika u platama razlog za migracije mladih u veće gradove.

Zbog takvih platežnih razlika Šehović priznaje da se ne oseća ugodno i odgovornost vidi na državi.

"To tera mlade ljude iz ovih manjih gradova, jer u Beogradu imate veću šansu za zaposlenje, za lični i profesionalni razvoj, dok recimo u Novom Pazaru i ostalim gradovima u unutrašnjosti nemate toliko", ističe Šehović.

On ocenjuje da je glavni problem u velikim razlikama između prosečne plate u Beogradu i Novom Pazaru u tome što je Srbija "veoma centralizovana država".

"Ta prosečna plata zapravo prati potrošačku korpu i životni standard u različitim gradovima, a ipak je Beograd daleko razvijeniji. Ceo kapital i sve investicije idu u Beograd, a manjim sredinama šta preostane, a to nije dovoljno za njihov razvoj", kaže Šehović.

Nedžib Šehović: Velike razlike između prosečne plate u Beogradu i Novom Pazaru

On dodaje da bi decentralizacija doprinela ravnomernom razvoju svih gradova.

"To bi uticalo i na ravnomernu raspodelu novčanih sredstava, pa samim tim i ravnomerniju raspodelu prosečnih zarada", smatra Šehović.

Podaci pokazuju i da je broj stanovnika Beograda u periodu od 1948. do 2011. godine, od kada su zvanične informacije poslednjeg popisa, porastao za 1.025.437 stanovnika.

Decentralizacija nije na agendama političkih stranaka, uz retke izuzetke.

Pročitajte i ovo: Minimalne plate u Evropi

Na pitanje da li je razmišljao o selidbi u Beograd zbog boljih plata, Nedžib Šehović iz Novog Pazara kaže da trenutno ima posao u svom gradu, ali da veruje da bi razmišljao o odlasku iz ovog grada da to nije slučaj.

"Verovatno bih i ja otišao sa hiljadama drugih mladih ljudi. Mislim da Beograd i ne može da prihvati toliki broj mladih, te zato mnogi i odlaze dalje, u zemlje Zapadne Evrope", zaključuje mladi Novopazarac.

Odlazak u inostranstvo spominje i Milorad Jevtović iz Kragujevca, grada u centralnoj Srbiji, gde je prosečna plata u 2022. godini bila oko 605 evra.

Kako kaže, mnogo mladih dolazi u ovaj grad kao mesto iz kog će kasnije otići u Beograd ili negde još dalje.

"Veliki broj njih odlazi u inostranstvo, normalno, ali ako ne mogu da odu u inostranstvo odlaze u Beograd i tamo imaju veće mogućnosti - to su ogromne razlike u zaradama", kaže Jevtović za RSE.

Milorad Jevtović: Dok se Beograd gradi, drugi gradovi nemaju čak ni ulice kako treba

On Beograd naziva "državom u državi".

"Sva proizvodnja i sve fabrike su van Beograda, a kod njih se slivaju sva sredstva iz tih fabrika. Pare su kod njih, kod njih je nož i pogača, i oni to seku i dele kako oni odluče", smatra Jevtović.

To, kaže, nije pravično.

"Zato se Beograd gradi ovako, a drugi gradovi nemaju čak ni ulice kako treba, nemaju ni kanalizaciju, nemaju ni vodovod. Vidite po ulicama - to je rupa do rupe, a oni tamo prave solitere, nebodere, bulevare, slažu kocke po sto puta - njima se može", objašnjava Jevtović.

Njegove navode potvrđuje i izveštaj Euronews iz decembra 2021, koji navodi da svaka treća kuća u Srbiji i u 21. veku koristi septičke jame.

Kako ističe Milorad Jevtović, i društvene klase se razlikuju, te više klase u Beogradu nisu jednake kao u Kragujevcu.

"Kod njih je ta viša klasa mnogo viša od naših klasa koje su visoke", smatra on.

ne propustite Kupovina stana u Srbiji: Između želja i mogućnosti

Ipak, Jevtović ističe da su i cene u Beogradu veće nego u drugim gradovima.

"Evo na primer, voziti se po Beogradu nije isto kao voziti se po Kragujevcu ili po nekom manjem gradu, to je sve skuplje, ali zato mogu i da plate", zaključuje on.

O razlikama u cenama govori i Vasilisa Serafimović iz Niša, grada na jugu Srbije, gde je prosečna plata u 2022. godini bila oko 610 evra.

"Troškovi stanovanja, odnosno konkretno plaćanja stanarine i troškovi transporta u Beogradu su veći. Međutim, kada je reč o hrani, kućnoj hemiji i ostalom što nam je potrebno u svakodnevnom funkcionisanju, cena svih tih artikala je ista i u Beogradu i u ostatku Srbije, a razlika u platama je velika", ističe Serafimović.

Troškovima koji su jednaki u svim gradovima ona dodaje i one za grejanje i struju, ali i one koje predstavljaju sitna zadovoljstva, poput kupovine odeće ili knjiga, odnosno "nekih stvari koje nas možda čine srećnim, a nisu nam nužno potrebne".

Ona za RSE priznaje da je "jako nezadovoljna" razlikom između prosečnih plata, ali kaže da je razlika postoji i kada je reč o mogućnostima za zaposlenje.

'U Beogradu radiš za rentu i račune'

"Beograd svakako nudi mnogo više mogućnosti, mnogo više radnih mesta i ne čudi da veliki broj mladih, veliki broj mojih prijatelja odlazi u Beograd u potrazi za poslom", kaže Vasilisa Serafimović.

Ona se za to nije odlučila zbog sigurnosti porodice.

"Iskreno govoreći, želela bih da svoj porodični život gradim u Nišu, odnosno u gradu koji je manji od Beograda, prosto zato što mi se čini da je mirniji i da za život sa detetom ima više mogućnosti za neko vreme u prirodi, za šetnju", kaže ona.

Dodaje i da u Beogradu dosta vremena oduzima transport, te odlazak sa jedne do druge lokacije u gradu, ali da je najveći nedostatak manjak zelenih površina.

Ipak, kaže da bi se, da nije majka, verovatno odlučila za odlazak u prestonicu Srbije.

Razlog za to je, pored boljih plata, i bogatiji kulturni život.

"Društveni život je bogatiji u tom nekom smislu da ima mnogo više pozorišta, mnogo više izložbi, mnogo više raznih kulturnih događaja, književnih večeri, susreta. Prosto svih tih nekih stvari koje su možda u mom domenu interesovanja", ističe ona.

Najbliži Beogradu po prosečnim platama je Novi Sad, drugi najveći grad u Srbiji. Tamo je u 2022. godini prosečna plata bez poreza i doprinosa bila oko 760 evra, što je oko 50 evra manje nego u glavnom gradu.

Antal Keri iz Novog Sada kaže da on ima utisak da su razlike veće nego što pokazuje zvanična statistika.

"Kao opravdanje za tako nešto često se spominju razlike u cenama, međutim, na svakom koraku vidimo da Novi Sad više nije jeftin kao što je bio i kako to neki predstavljaju", ističe Keri u razgovoru za RSE.

Antal Keri: Razlike su i veće nego što pokazuje zvanična statistika

Kako kaže, ponekad ga naljuti kada vidi razlike u primanjima u dva najveća grada u zemlji, i dodaje da bi se preselio kada bi se ukazala povoljna prilika.

"Ako bi to značilo nove šanse za mene i moju porodicu, preselio bih se u drugi grad", podvlači on.

Kao razlog za potencijalnu selidbu drugi Novosađanin Vojislav Ninković kaže da to jedino može biti iz ljubavi, a ne zbog novca.

On ističe da su plate u dva najveća grada Srbije značajno više nego u ostalim gradovima. Ipak, smatra da to nije dovoljno.

"Plate u oba grada, Novom Sadu i Beogradu, u svakom slučaju su nedovoljne za dostojanstven život i bilo kakvo dugoročno planiranje", kaže on.

Vojislav Ninković: Za dostojanstven život - plata je nedovoljna

Rast cena u Srbiji

Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, objavljenim 24. februara, prosečna zarada bez poreza i doprinosa u celoj Srbiji za decembar 2022. iznosila je oko 715 evra.

Ipak, medijalna zarada, odnosno ona koju prima najveći broj zaposlenih, je oko 510 evra.

Potrošačke cene, kojima se meri inflacija, u januaru 2023. godine, veće su za 15,8 posto, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, pokazuju podaci Zavoda.

Kada je reč o odnosu cena u januaru ove i decembru prošle godine, u proseku su povećane za 1,4 posto. Najveći rast zabeležen je u kontekstu stanovanja, vode, električne energije, gasa i ostalih goriva.

Prema poslednjim podacima Ministarstva trgovine Srbije, prosečna potrošačka korpa za septembar 2022. bila oko 765 evra.

Saradnja na tekstu: Danijel Apro, Branko Vučković, Dragana Cvetković i Amela Bajrović