U kojoj se meri aktuelna gradska, ali i republička vlast oslanja na glasove penzionera, dela društva koji je, prema rečima državnih čelnika, "dao najveći doprinos tokom mera štednje", a koji po ocenama analitičara predstavlja i najinteresantniju grupu za partiju koja se sprema da osvoji izbore?
I dok vlast govori o zadovoljnim penzionerima koji u velikom broju preuzimaju najnoviju karticu za popuste i čeka poštara koji im od ponedeljka donosi po 5.000 dinara (oko 40 evra) jednokratne pomoći, deo najstarijih Beograđana primećuje da izdvajanja za njih rastu upravo sa približavanjem izbora za novo rukovodstvo grada, a da su pritom, uz sva davanja - i dosadašnja i najavljena - njihova primanja i dalje manja nego pre tri godine.
Sa novembrom, beogradskim penzionerima stigle su i personalizovane "Senior kartice", kojima mogu da ostvare brojne popuste.
Onih 400.000 najstarijih Beograđana, koliko ih ima po rečima gradonačelnika Beograda, moći će da uštede u brojnim trgovinama, da u pojedinim pozorištima kupe ulaznice za predstave po nižoj ceni, da se za simboličnih nešto više od evro trajno učlane u gradsku biblioteku...Imaće i popust pri ulazu u zoološki vrt, u apotekama, pojedinim rekreativnim centrima, dobiće i niže cene na pogrebne usluge.
"Bila sam jutros u opštini, kažu od utorka počinje", rekla nam je Beograđanka Dragica Ćosić. U penziji je već dve decenije. Kartica će joj, kao i većini penzionera koji se bore sa siromaštvom, značiti mnogo. Primanja joj, kaže nam, nisu velika, ali se, dodaje, ne žali.
"Šta mogu... imam stan od 18 kvadrata, lekove ne plaćam, hvala Bogu nisam bolesna. Kirija mi je 500 dinara (oko 4 evra), troškovi su 2.000, 3.000 (17 do 25 evra)", kaže.
Prve benefit-kartice najstarijima je dodelio gradski menadžer Goran Vesić u beogradskoj opštini Palilula.
"Penzioneri su naprosto prepoznali da je ovo jedna zaista dobra prilika za njih, da ostvare dodatne pogodnosti i da je ovo način na koji grad brine o njima kako bi njihov život bio bolji i ovo je nešto što su oni zaslužili s obzirom na žrtvu koju su podneli", rekao je Vesić.
Žrtva o kojoj govori odnosi se na mere štednje koje su u najvećoj meri pogodile upravo najstarije. Oktobra 2014. godine, penzionerima u Srbiji su primanja smanjena od 10 do 20 odsto, a nešto ranije iste godine, u aprilu, na teritoriji grada Beograda su umanjena socijalna davanja koja su postojola za najsiromašnije - one čije su penzije bile manje od 20.000 dinara (oko 170 evra).
(Video: Penzioneri su protestovali i u martu ove godine)
Vaš browser nepodržava HTML5
Stariji sugrađanin Živko Jokić kaže nam da penzionerima nema druge nego da usklađuju svoje potrebe. O svom životu kaže: "Ja se prostirem koliko mi je guber dugačak..."
Uz karticu za popuste koju za sada dobijaju samo Beograđani, svim penzionerima iz Srbije u novembru stiže i jednokratna pomoć od 5.000 dinara (oko 40 evra), dok bi od 1. januara i penzije trebalo da budu povećane za pet procenata.
Iako im svaki rast primanja znači mnogo, deo penzionera međutim ističe da ovo nije povećanje, već vraćanje. I to ne potpuno. Kako navode, penzije su u poslednje tri godine povećane za oko tri procenta, što sa najavljenih pet u zbiru ne daje prvobitni iznos. Čak ni uz benefite nove kartice. Takvog je mišljenja Mihajlo Miša Radović, predsednik Udruženja Sindikata penzionera Srbije.
"Mi ovde ne pitamo koliko je povećanje, nego kada će nam vratiti ono što nam je oduzeto. Suština je u tome da u apsolutnom iznosu mi, po ovim njihovim sistemima, još za pet godina nećemo doći na ono na čemu smo bili", navodi Radović.
On istovremeno ističe da poslednja izdvajanja za penzionere tumači na samo jedan način: "Mi u ovom trenutku ta neka povećanja vidimo kao pripremu za beogradske izbore".
Bitka za vlast u gradu Beogradu, po mnogima ključnom uporištu i za republički nivo, mora da bude održana najkasnije do marta 2018. godine.
"To isto se odnosi i na kratice koje su odjednom i ničim izazvani počeli da dele penzionerima i gle čuda - traže da se ljudi potpišu i da naprave evidenciju tih ljudi koji će najverovatnije glasati. Sve je ovo toliko prozirno, da je čoveku jako teško da prećuti sve što se dešava...", rekao je Miša Radović za RSE.
Istovremeno, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić upozorava da aktivnosti oko Senior kartice, upravo zbog društvenog značaja, ne smeju biti "predmet nikakvih reklamnih i političkih akcija ili ličnih promotivnih aktivnosti". Uz to, postavlja i pitanja - koji je organ i kada doneo odluku o projektu "Senior kartice", da li je i kada raspisan tender za izradu kartice i veb sajta, šta znači da su "prve" kartice besplatne i iz kojih sredstava se plaćaju.
Gradonačelnik Beograda Siniša Mali odgovara da se sve u vezi sa projektom radi shodno zakonskim propisima, dok gradski menadžer Vesić kritike na račun projekta odbacuje kao političke.
"Svi napadi koji se dešavaju na ovu karticu, od poverenika za informacije gospodina Šabića pa nadalje, samo pokazuju koliko je ova kartica važna, jer očigledno da svi ti napadi služe da bi se ovaj projekat zaustavio, da bi se sprečilo da penzioneri dobiju popuste, da su politički motivisani i da nemaju nikakve veze sa zakonom", izjavio je Vesić.
Da li su poslednja davanja za penzionere - kako benefit kartica tako i predstojeća jednokratna pomoć i petoprocentno povećanje u vezi sa predstojećim izborima ili je u pitanju koincidencija da su se državna i gradska kasa baš u tom trenutku dovoljno napunile, tek penzioneri oduvek predstavljaju jednu od najprivlačnijih grupa za partiju koja se sprema da izbore osvoji, a najveću mogućnost da njima manipuliše preko primanja, uvek je imala partija na vlasti. Ukazuje na to ekonomska novinarka, Tanja Jakobi.
"Tako da ni ova poslednja povećanja za penzionere zapravo ne treba da nas iznenade, tim pre što je sadašnja vladajuća partija konstantno u predizbornoj kampanji. Penzioneri predstavljaju jako interesantnu biračku grupu iz prostog razloga što je ta grupa vrlo velika, zatim zbog toga što je kroz ranije izbore shvaćeno da je ona vrlo homogena i vrlo disciplinovana, što znači da izlazi na izbore", komentariše.
Tanja Jakobi navodi i da ne treba zaboraviti da zahvaljujući penzionerima veliki broj porodica uspeva da opstane iznad ivice siromaštva.
"Te onda davanje za penzije zapravo omogućava da time budu obuhvaćeni i drugi potencijalni glasači čiji će status biti nešto poboljšan", dodaje Tanja Jakobi.
A dok čekaju na obećanu jednokratnu pomoć, odnosno povećanje od pet procenata koje za mnoge penzionere znači opstanak, deo njih je nedavno, uličnim protestom obeležio treću godišnjicu od kako su im primanja smanjena.
"Dobro došli na treći rođendan", poručeno je sa improvizovane bine na Trgu Nikole Pašića u centru Beograda. Zahtev koji su potom izneli glasi da se penzije vrate na nivo od pre tri godine, a da potom država obezbedi i obećana povećanja.