Od nedvosmislene podrške Ukrajini do razumevanja za poteze Rusije – u tom opsegu variraju stavovi različitih političkih partija opozicije u Srbiji kada je reč o ukrajinskoj krizi.
Većina smatra da zvanični Beograd treba da nastavi da podržava teritorijani integritet i suverenitet Ukrajine, nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin 21. februara priznao samostalnost separatističkih regija Donjeck i Lugansk na istoku Ukrajine i odobrio slanje trupa u tu oblast.
DS: Srbija da se opredeli da li želi u EU ili ne
Ivan Vujačić, član Političkog saveta Demokratske stranke (DS), kaže za Radio Slobodna Evropa(RSE) da je kriza u Ukrajini došla do tačke iz koje se može izaći samo dugoročnim radom.
Prema njegovim rečima, Demokratska stranka podržava nastavak diplomatije i nada se da bi pregovori mogli dovesti do smirivanja krize i dogovora utemeljenog na sporazumima iz Minska.
"U tim sporazumima se kaže da bi teritorije koje su sad priznate od Rusije dobile poseban status u Ukrajini. Drugim rečima bi došlo do federalizacije Ukrajine i u okviru toga bi došlo do rešenja koje bi bilo prihvatljivo za Rusiju, Ukrajinu i ukrajinske zapadne partnere. Trebalo bi se vratiti u te formate. Nažalost, mislimo da su poslednji potezi Rusije koji uključuju priznanje Donjecka i Luganjska, preuranjeni i da će to komplikovati potencijalni dogovor", smatra Vujačić.
On smatra da se zvanični Beograd u ukrajinskoj krizi dobro postavio priznanjem teritorijalnog integriteta Ukrajine, nastojeći da čuva konzistentan stav zbog otvorenog pitanja sa Kosovom.
Ivan Vujačić, član Političkog saveta Demokratske stranke i nekadašnji ambasador Beograda u Vašingtonu.
Vujačić smatra da će u narednom periodu biti pojačanih pritisaka na Srbiju da se priključi sankcijama zapadnih zemalja protiv Rusije.
"Na onima koji vode Srbiju da se opredele kako će postupiti. Ako je prioritet integracija u Evropsku uniju, onda će morati više da slede Brisel. Ako je opredeljenje da ne uđe u Evropsku uniju(EU), onda će pratiti drugu politiku", kaže Vujačić.
Na pitanje kako bi se DS opredelila u tom slučaju, Vujačić kaže da je od njenog osnivanja opredeljenje Demokratske stranke bilo priključenje Uniji.
"Demokratska stranka nije odstupila od te politike. Prema tome mislim da će biti normalno da u većoj meri nego do sada Srbija prati politiku EU", kaže Ivan Vujačić iz Političkog saveta DS, jedne od vodećih stranaka Demokratske opozicije Srbije koja je 2000. godina oborila autokratski režim Slobodana Miloševića.
Pročitajte i ovo: Ukrajinski ambasador u Beogradu očekuje da Srbija osudi potez RusijeDSS: Zapad odgovoran za ukrajinsku krizu
Miloš Jovanović, predsednik Demokratske stranke Srbije (DSS) i kandidat desno orijentisane koalcije NADA na predstojećim predsedničkim izborima, kaže u razgovoru za RSE da je ukrajinska kriza izazvana time što je, kako je naveo, Zapad prekršio obećanje u vreme pada Berlinskog zida da se NATO neće širiti na istok Evrope.
"Međutim, ništa od toga se nije desilo. Mi smo za tridesetak godina došli do toga da je NATO na samim granicama Rusije i to je nešto što mogu da razumem kao bezbednosnu pretnju iz ruske perspektive. To sad već potpada pod kategoriju zaštite vitalnog nacionalnog interesa jedne nacije da svoje bezbednosno okruženje učini takvim da zaista bude sigurna zemlja, što sa NATO snagama na granicama prosto nije bilo moguće", kaže Jovanović.
Za Srbiju je, smatra Jovanović, ukrajinska kriza dvostruko delikatna. Kako kaže, sa jedne strane Srbija je vojno neutralna, a sa druge se zvanični Beograd i sam suočava sa "geopolitičkim izazovima" poput statusa Kosova i bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska, u kojem su Srbi većinska etnička zajednica.
"Tako da je ova situacija za nas prilično delikatna i moramo da se postavimo neutralno, sa puno razumevanja za ono što radi Ruska Federacija, zbog toga što nam je ona bila verni saveznik u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija tokom kosovske krize koja i dalje traje. S druge strane, mi ne možemo sebi da dozvolimo da remetimo međunarodno javno pravo koje je već bilo pogaženo u slučaju raspada Jugoslavije", smatra Jovanović.
Miloš Jovanović, lider Demokratske stranke Srbije (DSS), na bilbordu tokom kampanje za lokalne izbore 2018. godine.
Njegova stranka se oštro protivi priznavanju nezavisnosti Kosova, koje se 2008. otcepilo od Srbije.
Jovanović podvlači da u ovom sukobu nijedna strana nije do kraja u pravu, te da Srbija ne bi trebalo da se pridruži sankcijama zapadnih zemalja protiv Rusije. Na pitanje da li bi to moglo da ugrozi evropski put Srbije, predsednik DSS-a odgovara odrečno, uz ocenu da "evropski put Srbije nije ni tema, jer se EU neće širiti u dogledno vreme".
Iz redova Demokratske stranke Srbije je nakon petooktobarskih promena 2000. godine na mesto predsednika Jugoslavije došao Vojislav Koštunica, koji je potom od 2004. do 2008. godine bio na mestu premijera države.
Nakon proglašenja nezavisnosti Kosova 2008. godine, Koštunica je izjavio da članstvo u EU više nije prioritet za Srbiju.
Vaš browser nepodržava HTML5
Sa Donbasa na Kosovo, Twitter postaje 'ratište'
LSV: Srbija da ne zabija glavu u pesak
Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV) ocenjuje da je Ruska Federacija izvršila agresiju na istočne delove Ukrajine i da taj potez predstavlja otvoreno kršenje međunarodnog prava, rekao je za RSE portparol te stranke Aleksandar Marton.
"Sve ovo može da prouzrokuje nesagledive posledice i ja se nadam da čin priznavanja delova Donjecka i Luganska od strane Ruske Federacije i ulaska ruskih okupatorskih trupa na teritoriju Ukrajine neće završiti ratnim ishodom, jer to nije nikome u interesu", kaže Marton.
Njegova stranka godinama upozorava na uticaj Rusije u Srbiji i zalaže se za usklađivanje srpske spoljne politike sa evropskom.
Marton dodaje da zvanični Beograd po ovom pitanju mora pokazati "čvrst i jasan" stav i pružiti podršku Kijevu u očuvanju teritorijalnog integriteta.
"Pre svega zbog stavova države Srbije u vezi sa Kosovom, koja večito naglašava čvrsto opredeljenje Srbije za poštovanje međunarodnog prava po pitanju statusa Kosova, ali mi takođe smatramo da Srbija vrlo snažno mora da naglasi poštovanje teritorijalnog integriteta i nezavisnosti Republike Ukrajine", kaže Marton, te podseća da Srbija ima prijateljske odnose ne samo sa Rusijom nego i sa Ukrajinom.
Ukoliko Srbija želi da postane članica EU, morala bi da usaglasi svoju spoljnu politiku prema ukrajinskoj krizi sa politikom Brisela, smatra Aleksandar Marton.
"Zaista ne vidim razlog da Srbija zabija glavu u pesak i brani neodbranjivo, a pozicija Rusije je u ovom trenutku zaista neodbranjiva", kaže Marton.
Pročitajte i ovo: Vučić kaže da će osuditi Rusiju kada Zelenski osudi NATO bombardovanje SrbijeSSP: Zarad sopstvenog suvereniteta, Srbija mora da podržava suverenitet svih država
Zamenik predsednika Stranke slobode i pravde (SSP) Borko Stefanović kaže za RSE da njegova stranka podržava inicijative koje bi trebalo da donesu mir u Ukrajini.
On, međutim, kaže da je zvanični Beograd još 2008. godine, kada je i on bio deo vlasti, ukazivao da proglašenje nezavisnosti Kosova predstavlja kršenje međunarodnog pravnog poretka i da je to jako opasan presedan koji može da se vrati celoj međunarodnoj zajednici.
Borko Stefanović, zamenik predsednika Stranke slobode i pravde (SSP), u razgovoru sa građanima na jednom od opozicionih protesta iz marta 2020.
"Jako je važno podvući da Srbija baš iz tih razloga i zbog sopstvenog suvereniteta i teritorijalnog integriteta treba da podržava suverenitet svih država na svetu", kaže Stefanović koji je bio šef pregovaračkog tima Srbije u pregovorima sa Kosovom od 2010. do 2012. godine, u vreme kada je na vlasti bila Demokratska stranka, čiji je u to vreme bio član.
Podsetimo, Međunarodni sud pravde u Hagu (ICJ) je u savetodavnom mišljenju saopštenom 2010. godine ocenio da Deklaracijom o proglašenju nezavisnosti Kosova 2008. godine nije prekršeno međunarodno pravo.
Pročitajte i ovo: Proveravamo: Iz kojih država Zapadnog Balkana su borci išli u UkrajinuPokret 'Oslobođenje': Krim, Donjeck i Lugansk su Rusija
Mlađan Đorđević, lider desničarskog pokreta "Oslobođenje", pozdravio je 21. februara odluku Rusije o priznavanju Donjecke i Luganske Narodne Republike.
"Krim, Donjeck i Lugansk su Rusija, Kosovo je Srbija!", napisao je Đorđević na Tviteru.
Đorđević, koji je bio savetnik za pitanja Kosova u kabinetu bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića, ne krije da održava poslovno političke veze sa Rusijom.
Septembra 2021. godine potvrdio je medijima da se u Moskvi sastao sa Aleksandrom Babakovim, ruskim biznismenom koji je dugo bio specijalni izaslanik predsednika Rusije Vladimira Putina za Srbiju i pripada grupi ruskih zvaničnika koji se nalaze pod sankcijama Sjedinjenih Američkih Država i EU.
Đorđević nije želeo da govori o čemu je razgovarao sa Babakovim, već je kratko izjavio da je reč o "velikom prijatelju Srbije i srpskog naroda".
Komentarišući prvu reakciju državnog vrha Srbije na odluku Rusije da prizna Donjeck i Luganjsk, Đorđević je za list "Danas" ocenio da to pokazuje da je "zaokret od Rusije prema Zapadu uveliko počeo".
"Izjava Aleksandra Vučića da su mediji u Srbiji neopravdano proruski orijentisani i neobjektivni, licemerna je u potpunosti. Prvo to nije istina, jer se svakodnevno sa gotovo svih Vučićevih medija širi antiruska histerija, u kojoj često i on učestvuje", rekao je Đorđević.
U izjavi za televiziju Pink 21. februara, Vučić je konstatovao da je 80 posto medija u Srbiji rusofilski orijentisano, kao i da je 85 odsto ljudi u Srbiji na strani Rusije. Naveo je da, bez obzira na to, kao predsednik Srbije, ima obavezu da obezbedi mir i sigurnost za građane i očuva mir.
Đorđevićev stav o Vučićevoj izjavi su 22. februara preneli i pojedini ruski mediji.
Pročitajte i ovo: Putinovi potezi kao preduslov za rat u UkrajiniŠta se dešava u Ukrajini?
Gornji dom ruskog Parlamenta 22. februara je anonimnim glasanjem odobrio zahtev predsednika Rusije Vladimira Putina za upotrebu vojnih snaga van Rusije. To formalno znači da je Putinu dozvoljeno da pošalje vojne snage u Donbas, na istoku Ukrajine.
Prema tim sporazumima, kako je naveo Reuters, "Rusija ima pravo da gradi i uspostavlja vojne baze" u tom istočnoukrajinskom području.
Ruski predsednik je dan ranije naredio Ministarstvu odbrane da pošalje vojsku u područja u istočnoj Ukrajini pod kontrolom separatista koje podržava Moskva. Putin je prethodno potpisao dekrete o priznanju nezavisnosti "Donjecke Narodne Republike" i "Luganjske Narodne Republike".
Kremlj je ove poteze povukao uprkos apelima Ujedinjenih nacija da se Rusija suzdrži od koraka koji mogu dovesti do eskalacije napetosti.
Kijev i zapadni čelnici nedeljama unazad su upozoravali da bi ruski vojni napad na Ukrajinu mogao biti neizbežan, budući da je više od 150.000 ruskih vojnika okupljeno u blizini rusko-ukrajinske granice.
Savet EUje 22. februara doneo odluku da uvede sankcije Rusiji zbog, kako se navodi, njene agresije na Ukrajinu. Prethodno je američki predsednik Džo Bajden (Joe Biden) nametnuo sankcije za separatističke regione Ukrajine koje je Putin priznao.
Pročitajte i ovo: Haos i glasine u vrijeme evakuacije iz istočne UkrajineSrbija između Rusije i Ukrajine
Zvanični Beograd je do sada održavao izuzetno dobre odnose sa Moskvom, istovremeno naglašavajući da podržava teritorijalni integritet Ukrajine.
Nakon što je Rusija 2014. godine anektirala Krim, Srbija nije priznala to ukrajinsko poluostrvo kao deo Rusije, ali istovremeno se nije se pridružila ekonomskim sankcijama koje je EU uvela Moskvi.
Brisel je već nekoliko puta uputio apel Srbiji da u tom pogledu uskladi svoju spoljnu politiku sa evropskom, ali to se do danas nije desilo.
Ni Ukrajina kao ni Rusija ne priznaju nezavisnost Kosova, koje zvanični Beograd vidi kao integralni deo Srbije.
Kada je reč o bilateralnim susretima najviših zvaničnika, saradnja Srbije je mnogo prisnija sa Ruskom Federacijom. Poslednji zvanični sastanak predsednika Srbije i Ukrajine dogodio se 2018. godine, u vreme dok je na čelu Ukrajine bio prethodni lider Petro Porošenko.
Vučić i aktuelni ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski do sada se nisu sreli.
S druge strane, poslednji susret predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa ruskim kolegom dogodio se u novembru 2021. godine u Sočiju, gde je usred svetske energetske krize dogovoreno da se u narednih šest meseci cena ruskog gasa za Srbiju neće menjati.
Pročitajte i ovo: Vučić: Cena ruskog gasa ostaje ista u narednih pola godineSrbija u potpunosti zavisi od ruskog gasa. Desetogodišnji ugovor sa ruskim distributerom "Gasprom" istekao je krajem 2021. godine.