Vučić "vraća dug ruskom predsedniku", ocenio je Borko Stefanović, zamenik predsednika Stranke slobode i pravde (SSP), vodeće opozicione stranke u Srbiji, povodom čestitke koju je predsednik Srbije uputio Vladimiru Putinu nakon što je ovaj pobedio na izborima za predsednika Rusije.
Stefanovć podseća da je, uz premijera Mađarske Viktora Orbana i predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana, Putin takođe čestitao Vučićevoj Srpskoj naprednoj stranci (SNS) pobedu na decembarskim parlamentarnim izborima.
Vučić je 19. marta ruskom ambasadoru u Beogradu Aleksandru Bocan Harčenku uručio pismo za Putina u kome mu je čestitao izbornu pobedu.
U tom pismu je, kako je rekao, naveo i situaciju sa kojom se suočavaju Srbi na Kosovu, kao i "značajne političke izazove koji se pred Srbijom nalaze", uz zahvalnost Rusiji na podršci koju pruža teritorijalnom integritetu Srbije.
Pročitajte i ovo: Vučić čestitao Putinu pobedu na izborimaZamenik predsednika opozicione SSP Borko Stefanović ocenio je da je Vučić čestitkom uputio poruku da mu ne smeta što su izbori u Rusiji organizovani u senci rata u Ukrajini i mrtvog kritičara Kremlja Alekseja Navaljnog, koji je umro u zatvoru na Artiku 16. februara.
Takođe je, prema oceni Stefanovića, predsednik Srbije uputio i poruku da su za njega sasvim "prihvatljivi progon i hapšenja političkih protivnika, novinara i svih koji se usude da kritikuju autokratski način vladanja".
"Borba za fer i poštene izbore je ne samo pravo nego i obaveza svakog čoveka koji veruje da zaslužuje da samostalno odlučuje o svojoj sudbini i budućnosti", naveo je Stefanović.
Putin je osvojio više od 87 odsto glasova na strogo kontrolisanim izborima koje je Zapad ocenio kao izbore koji nisu ni slobodni ni pošteni.
Pročitajte i ovo: Putin produžio vladavinu uvjerljivom pobjedom na strogo kontrolisanim izborimaSkupština Srbije imala je delegaciju posmatrača na izborima u Rusiji koju su činili poslanici vladajućih stranaka.
Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja koja nije uvela sankcije Rusiji zbog invazije na susednu Ukrajinu.
Zvanični Beograd računa na podršku Rusije u međunarodnim organizacijama i institucijama u vezi sa nepriznavanjem Kosova kao države.
Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova, ali vodi dijalog sa Prištinom o normalizaciji odnosa pod pokroviteljstvom EU koji treba da rezultira pravno obavezujućim sporazumom.