Srbija će morati da ispuni zahtev Haškog tribunala, i da izruči troje članova Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislava Šešelja, ili će se u suprotnom suočiti sa posledicama, izjavio je za Radio Slobodna Evropa Ivan Jovanović, ekspert za međunarodno krivično pravo. Sudsko veće Haškog tribunala zatražilo je da Srbija pod hitno promeni svoje zakonodavstvo i uhapsi Petra Jojića, Vjericu Radetu i Jova Ostojića, troje funkcionera SRS-a.
Ivan Jovanović kaže da je ovo očekivana reakcija Haga.
“Ovde se očigledno radi o izbegavanju vršenja međunarodne pravne obaveze koju Srbija ima prema Tribunalu, sa pozivanjem na domaći zakon, što jednostavno ne može da prođe. Prema međunarodnom pravu ne možete se pozivati na domaće zakonodavstvo da biste izbegli izvršavanje obaveza. Tako da je nužno promeniti zakon. Vrlo je jednostavno po hitnom postupku izmeniti Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom i propisati da mu se domaći državljani mogu predati i zbog dela sprečavanje dokazivanja ili povrede tajnosti postupka.”
Troje radikala Tribunal je optužio za nepoštovanje suda, odnosno uticanje na svedoke u postupku protiv lidera SRS-a Vojislava Šešelja. Nedavno je Srbija odbila da ih izruči, sa obrazloženjem Višeg suda u Beogradu da postoji pravna obaveza Republike Srbije da isporučuje samo okrivljene za najteže ratne zločine, genocid i zločine protiv čovečnosti, da to kod pomenutih radikala nije slučaj i da nisu ispunjeni uslovi za njihovo hapšenje i predaju Međunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu.
Analizirajući član 29 Statuta Tribunala, sudsko veće zaključilo je da je Srbija dužna da sarađuje po svakom zahtevu za asistenciju, pa i u slučaju koji se tiče nepoštovanja suda. Takođe je napomenuto da iako nepoštovanje suda nije utvrđeno Statutom kao krivično delo, praksa Tribunala "snažno utvrđuje" da se njegova nadležnost prostire i na krivična dela nepoštovanja suda, kako se ne bi osujetila njegova uloga.
Ivan Jovanović kaže da dileme nema.
“Postoji obaveza svake države na svetu, ne samo Srbije, da sarađuje sa Haškim tribunalom. Ona je zasnovana na povelji Ujedinjenih Nacija, jer je Savet bezbednostri UN osnovao Tribunal obavezujućom rezolucijom. Ne postoji pravni način da država izbegne tu obavezu. Ako pogledamo poslednjih dvadeset godina naše istorije saradnje sa Hagom, jasno je da je država, pre ili kasnije, uvek morala da izvrši naloge Tribunala.”
Sudsko veće Haškog tribunala primetilo je da Srbija u početku nije osporavala njegovu nadležnost za slučajeve nepoštovanja suda i navelo da Srbija ne može da ukazuje na svoje domaće zakonodavstvo kako bi opravdala nepridržavanje svojih međunarodnih obaveza:
“Ako zakonodavstvo Srbije nije u skladu sa međunarodnim obavezama, ono pod hitno mora da bude izmenjeno", naglašava se u odluci kojom se Srbiji nalaže da ispuni obavezu u saradnji sa Tribunalom.
Haško tužilaštvo optužilo je Radetu, Jojića i Ostojića da su vršili pritisak na dvojicu svedoka tužilaštva da svedoče u korist tada optuženog Vojislava Šešelja, nudeći im protivusluge.
Za Srbiju je najbolje, zaključuje Ivan Jovanović, da ih izruči Hagu što pre.
“Posledice ne moraju da dođu brzo, ali će ih sigurno biti. Savet bezbednosti sigurno neće reagovati iako bi, pravno gledano, mogao. Ali Srbija može da trpi posledice u svojim pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom. Posebno u pogledu poglavlja 23, gde je saradnja sa Tribunalom jedan od elemenata. Tako da, ukoliko se u dogledno vreme ne ispuni ova obaveza, to može da ostavi negativne posledice na dinamiku Srbije u evrointegracijama.”
Sudsko veće Haškog tribunala ponovilo je zahtev da Srbija svake dve nedelje dostavlja Tribunalu izveštaje o preduzetim koracima na ispunjenju međunarodnih obaveza i naredilo da sarađuje sa Tribunalom po svim pitanjima.