Epidemija korona virusa najteže je pogodila ugostiteljstvo i turizam, a posledice trpe i mali proizvođači autentičnih prehrambenih proizvoda sa juga Srbije, čiji su glavni kupci pre epidemije bili restorani i hoteli u velikim gradovima i turističkim centrima.
Da bi sačuvali porodični biznis, mnogi od njih su sajamsku i pijačnu ponudu preselili na internet, a novootvorene onlajn prodavnice daju bolje rezultate nego što su njihovi vlasnici očekivali.
Sveta Đikić iz Crne Trave na jugoistoku Srbije je vlasnik farme mangulica, autohtone rase svinja, od čijeg mesa, zajedno sa suprugom, proizvodi pršutu, slaninu, mast, čvarke i spržu koje uglavnom prodaje u Beogradu.
Isporuke brzom poštom
Pre godinu dana je za novogodišnje i božićne praznike polovinu suhomesnatih proizvoda prodao restoranima u glavnom gradu, a ostatak kupcima na sajmovima i pijacama, a neznatan deo preko interneta.
Prosečne mesečne porudžbine ugostiteljskih objekata iznosile su između 15 i 30 kilograma, ali su se od početka epidemije proredile. Zbog toga je tokom jeseni veći deo ovogodišnjih tovljenika (svinja) prodao, a za preradu i sušenje ostavio tek dvadesetak.
„Naše glavno tržište je Beograd i kada su se zbog epidemije porudžbine proredile, shvatili smo da može biti i većih problema pa smo deo tovljenika prodali, tim pre što mangulice, za razliku od drugih svinja, uvek imaju zadovoljavajuću cenu. Ove godine cena je bila tri do četiri evra po kilogramu tako da ni zarada nije izostala“, rekao je Đikić za Radio Slobodna Evropa.
Sada skoro sve porudžbine prima preko internet sajta ili telefonom, a isporuke uglavnom šalje brzom poštom. U proteklih mesec dana brzom poštom je isporučio oko 100 kilograma pršuta, isto toliko slanine, oko 150 kilograma masti i oko 50 kilograma sprže.
„Pre epidemije veće porudžbine isporučivali smo na adresu kupca ili prodavali na sajmovima i pijacama, ali kada su počele zabrane rada pijaca pokušali smo da preko interneta dođemo do novih kupaca i za sada to dobro funkcioniše, i zato planiramo da razvijamo onlajn prodaju.“
Mesni proizvodi od mesa mangulice
U okviru mera za sprečavanje širenja epidemije korona virusa krajem marta doneta je odluka o zatvaranju zelenih pijaca tokom trajanja epidemije, otkazani su svi sajmovi i festivali hrane na kojima se prodaju tradicionalni prehrambeni proizvodi. Iako su pijace naknadno otvorene, njihov rad je i dalje ograničen.
Sagovornik RSE kaže da je farmu podigao sopstvenim sredstvima, bez ikakve pomoći države i da ni u vreme epidemije država nije pokazala nikakav interes za njegovu proizvodnju i situaciju u kojoj se sada nalazi.
Epidemija „ispeglala“ peglanu kobasicu
Dalibor Tošić iz Pirota na jugoistoku Srbije je jedan od najpoznatijih proizvođača peglane kobasice u Srbiji, koja je postala svojevrsni gastronomski brend.
Reč je o posebnoj vrsti kobasice, specifičnoj za ovaj kraj Srbije, a naziv je dobila po metodi pravljenja, koja podrazumeva svakodnevno „peglanje“ kobasice najčešće staklenom flašom, zbog čega ona ima i „ispeglani“ oblik.
Potražnja za boemskom potkovicom i midžorskom poludivljom peglanom kobasicom bila je pre epidemije znatno veća nego što je porodična firma Tošića mogla da proizvede. Ove godine, međutim, potražnja je znatno manja.
„Virus je napravio pometnju kod svih pa i kod nas. Zbog smanjene potražnje imali smo prekid proizvodnje za vreme prvog talasa, a evo sada u mesecu kada počinju slave, novogodišnji i božićni praznici, potpuno je neizvesno šta će biti“, kaže on za RSE.
S obzirom da su, kako dodaje, kupci u 50 odsto slučajeva restorani i kafane koji će verovatno biti zatvoreni, to znači da ni naredni period za njegov posao neće biti bolji.
„Oni (restorani) već duže vreme ne uzimaju naše proizvode i zbog toga i mi imamo probleme“, kaže Tošić.
Potražnja za boemskom potkovicom i midžorskom poludivljom peglanom kobasicom bila je pre epidemije znatno veća nego što je porodična firma Tošića mogla da proizvede (na fotografiji Dalibor Tošić u proizvodnom pogonu)
Peglane kobasice koje proizvodi Tošićeva firma nalaze se u prodajnim objektima dva trgovinska lanca, mogu se nabaviti i u njegovom restoranu, a da bi se približio što većem broju potrošača, sada ih nudi i preko interneta. Prema njegovim navodima kriza se iz turizma i ugostiteljstva prenela i na proizvođače delikatesnih proizvoda.
„Restorani su najviše kupovali peglanu kobasicu u vreme kada je u Beogradu bilo mnogo stranih turista. Ove godine stranih turista nije bilo pa nije ni bilo potrebe da od nas kupuju peglanu kobasicu“, istakao je Tošić.
Tošić u porodičnoj firmi zapošljava pet radnika, a povremeno se angažuju i članovi porodice.
Uprkos tome, kako tvrdi, nije dobio nikakvu pomoć od države tokom pandemije, kao ni prilikom stvaranja ovog gastronomskog brenda.
„Što se tiče podrške države, nije je bilo i sve što smo radili radili smo sami. Podršku nam je pružila nemačka organizacija Help i Evropska unija kroz Euro Pro program“, rekao je Tošić.
Lakše je onima sa razrađenom online prodajom
Milan Petković, proizvođač slatke i slane zimnice iz Vlasotinca na jugoistoku Srbije je 2011. godine prvi u Srbiji počeo sa onlajn prodajom hrane.
On u ponudi ima više od 100 različitih proizvoda među kojima su najpoznatiji leskovački ajvar i ljutenica koji se odnedavno nalaze u ponudi jednog od najpoznatijih stranih trgovinskih lanaca. Zbog toga, ali i zahvaljujući dobro organizovanoj onlajn prodaji, Petković je u vreme epidemije povećao proizvodnju i prodaju.
„Kada je nastupila epidemija virusa korona mi smo već bili spremni. Imali smo onlajn prodavnicu koja već devet godina perfektno funkcioniše, imali smo potpisane ugovore sa brzim poštama tako da smo samo nastavili sa već razrađenom prodajom svojih proizvoda preko interneta. Naši kupci u roku od 24 sata dobijaju željeni specijalitet na svom stolu“, kaže Petković.
Iako su pijace otvorene, njihov rad je i dalje ograničen
Milan Petković je pravnik zaposlen kao sekretar škole u Vlasotincu, a njegovom firmom, kako kaže, pored njega upravljaju i njegov zet koji je ekonomista, dve pravnice, supruga i sestra koje se povremeno uključuju.
Ceo proces proizvodnje organizovan je kao porodična zanatska radionica. Radi se po tradicionalnim receptima uz primenu neophodne savremene tehnologije.
I on, kao i dvojica prethodnih sagovornika RSE, kaže da prilikom formiranja firme nije tražio pomoć države niti banaka, već je posao razvijao postepeno, sopstvenim sredstvima.
Postali prepoznatljivi i na internetu
Tamara Ognjević, ekspertkinja za gastronomsko nasleđe kaže za RSE da su mali proizvođači autentičnih prehrambenih proizvoda izuzetno značajni za kulinarstvo svake zemlje, a samim tim i za turizam i ugostiteljstvo.
„Ova epidemija ozbiljno ugrožava ekonomiju i sve proizvode koji su nam pre epidemije bili nadohvat ruke. Znalo se na koju pijacu se ide po povrće, u koju prodavnicu po meso i suhomesnate proizvode, u kojoj se kupuju delikatesi... Onda je došla epidemija i sve poremetila“, kaže ona.
Srećom, dodaje, ljudi su se brzo snašli i na internetu počeli da formiraju različite platforme i grupe za brendiranje i prodaju svojih proizvoda.
„Tako su na internetu predstavljeni mnogi novi proizvođači različitih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda za koje do tada potrošači takoreći nisu znali. Ti proizvođači su postali prepoznatljiviji a njihovi proizvodi dostupniji potrošačima“, kaže Ognjević.
Ona kaže da tako predstavljeni proizvodi, koji su do sada manje-više bili nepoznati javnosti privlače želju kod ljudi da ih vide na svom stolu i da ih probaju.