Premijer Slovačke Robert Fico oštro je reagovao na poziv predsednika te države Andreja Kiska za temeljne izmene u njegovom kabinetu ili za raspisivanjem vanrednih izbora, sve kako bi se obnovilo poverenje Slovaka u državu koje je, prema mišljenju Kiska, urušeno nakon ubistva novinara Jana Kucijaka i njegove verenice.
"Naš cilj je istraga tog brutalnog čina, nećemo da plešemo na grobovima dvoje mladih ljudi kako to rade opozicija, mediji a danas i predsednik", izjavio je Fico.
Pre sedam dana ubijeni novinar je posebno pratio korupcionaške afere koje sežu do mogućih veza između stranke na vlasti i italijanskih biznismena koji se sumnjiče za povezanost s kalabrijskom mafijom "Ndrangetom".
Bez obzira kakva će sudbina inicijative predsednika države biti, te da li će Slovačka ići na vanredne izbore ili ne, izmene u kabinetu premijera Fica već su se dogodile.
Ministar kulture Slovačke Marek Madarič je, nakon dvostrukog ubistva, podneo ostavku.
"Iskreno govoreći, kao ministar kulture ne mogu da podnesem da jedan novinar bude ubijen za vreme mog mandata", rekao je Madarič.
Za duže od tri decenije koliko se u Srbiji ne uspeva da reše pitanja ubistava novinara, kao i niza napada i pretnji kojima su izloženi predstavnici sedme sile, takav gest nikada ni jedan zvaničnik nije učinio.
Veran Matić, predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara u Srbiji, podseća, međutim, da su u Slovačkoj u nekoliko proteklih godina nestala dva novinara i još se ne zna šta je sa njima:
"Ne sećam se da je neko davao ostavku povodom tih nestanaka, niti da je razvijena dodatna aktivnost koja bi se ticala pronalaska tih novinara i utvrđivanja njihove sudbine. U svakom slučaju ovo što se sada dogodilo je nešto najdrastičnije što se može dogoditi bilo kojoj vlasti i potpuno razumem činjenicu da je ministar kulture dao ostavku i da su državni službenici koji su pominjani u istraživanju našeg kolege novinara takođe dali ostavke na svoje pozicije", kaže Matić.
Ipak, poređenja Srbije sa Slovačkom u trenutnim okolnostima nemoguće je izbeći.
Signali o sklonosti vladajućih političkih krugova da zanemaruju i potcenjuju pritiske na novinare u Srbiji su mnogobrojni, a kao primer mogu poslužiti i izjave Aleksandra Gajovića, državnog sekretara u Ministarstvu kulture i informisanja.
Za RSE Gajović je nedavno rekao da njegovo ministarstvo nije nadležno za napade na novinare, relativizujući pritom te napade.
"Naravno da ćemo svaki napad osuditi, ali ja volim da vidim na kraju kad se podvuče crta, šta iza tih napad stoji, ko stoji i da li stoji", rekao je Gajović, koji je na podsećanje da je Nedim Sejdinović, čelnik Nezavisnog društva novinara Vojvodine prijavljivao pretnje smrću koje je dobijao preko društvenih mreža, ovako odgovorio: "A jeste li vi sigurni da je on to dobijao?"
Vaš browser nepodržava HTML5
Gajović: Ministarstvo informisanja nije nadležno za napade na novinare
Razlika između reakcija slovačkog ministra kulture i njegovog srpskog kolege Aleksandra Gajovića ne može biti drastičnija, ocenjuje za RSE Branko Čečen, direktor Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS).
"Jedan potpuno prihvata svoju odgovornost kao najviši državni funkcioner zadužen za medije, a drugi je potpuno odbacuje i prebacuje odgovornost na same novinare, što je zaista apsurdno, a zatim i na tužilaštvo i policiju, koji se ne oglašavaju i ne učestvuju u celoj debati", kaže Čečen.
Teško je porediti političke reakcije iz sasvim različitih perioda. Sva sreća, pa Srbija ovom trenutku nema aktuelna ubistva novinara, tako da je teško vući paralelu i reći da bi reakcija u Srbiji danas bila kao što je bila pre petnaest ili više godina, ocenjuje za RSE Slobodan Kremenjak, advokat specijalizovan za medijsko pravo.
"Ovo što se u Slovačkoj dešava je u svakom slučaju rezultat jedne drugačije političke kulture. Nažalost, nisam siguran da mi takvu istu ili sličnu političku kulturu ovde u Srbiji imamo, a rezultati kakve imamo u vezi sa ubistvima novinara koja su se dešavala u Srbiji ranije jesu poražavajući", kaže Kremenjak.
- Vlast kritikuju, pretnje dobijaju
- Otvoreni pozivi na linč novinara
- Kako zaštiti novinarsku profesiju?
Iako je pre dve godine, povodom petnaestogodišnjice ubistva srpskog novinara Milana Pantića, nekadašnja predstavnica OEBS-a za slobodu medija Dunja Mijatović pozvala vlasti u Srbiji da pojačaju napore u istrazi o tom i drugim slučajevima ubistava novinara u prošlosti, značajnijeg pomaka nema.
Pantića, novinara beogradskog dnevnika "Večernje Novosti", ubili su nepoznati napadači 11. juna 2001. godine ispred njegove kuće u Jagodini, a prethodno mu je više puta prećeno smrću, podsetio je OEBS. Pantić je u svojim tekstovima ukazivao na moguću korupciju u procesu privatizacije.
Od smrti novinarke Dade Vujasinović, koja je pronađena mrtva aprila 1994. u stanu svojih roditelja u Novom Beogradu, prošle su 24 godine. Prvobitnom istragom istragom utvrđeno je da se novinarka ubila iz lovačke puške, što je osporeno forenzičkim veštačenjem koje su preduzeli njeni roditelji, da bi se superveštačenjem holandskog forenzičkog instituta pre dve godine ponovo stiglo na početak – da je mogla biti reč o samoubistvu, ubistvu ili nesrećnom slučaju.
Dada Vujasinović ostala je upamćena po živopisnim reportažama sa ratnih područja u bivšoj Jugoslaviji, u kojima je oštro pisala i o srpskim paramilitarcima.
Slavko Ćuruvija, Dada Vujasinović i Milan Pantić
Govoreći o tim slučajevima neistraženih ubistava i smrti novinara u Srbiji, Veran Matić kaže: "Svakako, najmanje što se moglo očekivati bilo je da tadašnji ministar informisanja da ostavku, na primer, bar 2001. godine, kada je ubijen naš kolega Milan Pantić".
"Od tada do danas promenjeno je sedam radnih grupa u policiji koja se bavila istragama ovog slučaja i kada je osnovana komisija jednostavno sve to što je do tada rađeno prikupljeno je na jednom mestu i počela je istraga koja treba da traje dok se slučaj ne istraži do kraja, odnosno, dok se ne podignu optužnice", navodi Matić, koji se osvrće i na ubistvo novinara Slavka Ćuruvije tokom bombardovanja 1999. godine.
"Naravno, tadašnji ministar, današnji predsednik države (Aleksandar Vučić), nije našao za shodno da podnese ostavku u tom periodu. Svakako da je to nešto što je trebalo da bude očekivano, ali s obzirom na činjenicu da je u to vreme izvršena veoma snažna agresija na novinare i medije kroz zakon o informisanju i satanizaciju nezavisnih medija, izgledalo je kao da je i očekivano da neko nastrada. U svakom slučaju, Komisija za istraživanje ubistava novinara radila je na ovom slučaju i on je doživeo nekakav epilog. Suđenje traje, ono je, naravno, presporo, ali koliko smo informisani od sudskog veća, očekivalo bi se da se verovatno polovinom ove godine donese prvostepena presuda u ovom slučaju", kaže Matić.
Slavko Ćuruvija bio je vlasnik dnevnog lista "Dnevni telegraf" i nedeljnika "Evropljanin". Suđenje optuženima za ovo ubistvo traje od juna 2015. godine, a na optuženičkoj klupi su pripadnici nekadašnje Državne bezbednosti (DB), bivši načelnik Radomir Marković, bivši šef beogradskog centra DB-a Milan Radonjić, te pripadnici tajne policije Ratko Romić i Miroslav Kurak.
Što više vremena prođe, to je teže očekivati da će da se pojave jasna saznanja i dokazi o ubistvu novinara u Srbiji, ocenjuje, međutim, Branko Čečen i dodaje da je nešto drugo vrlo simptomatično.
"Nijedna vlada zapravo nije se uprla iz sve snage da reši taj problem i bilo koji od tih slučajeva, što takođe pokazuje odnos prema novinarima. Nisu to jedini ljudi koji su ubijeni za koje nije pronađen ubica, imamo nekoliko desetina ubistava iz devedesetih, ali su to mahom bile osobe koje su učestvovale u političkom ili poslovnom životu ili su bili kriminalci", podseća sagovornik RSE i ističe da ubiti nekoga samo zato što radi svoj posao jeste jedna vrsta poruke, ali da je kad se ne učini najveći napor da se razotkriju počinioci i nalogodavci – to jasna poruka države novinarima.