Komitet ministara Saveta Evrope ponovo je pozvao Srbiju da bez odlaganja izvrši presudu Evropskog suda za ljudska prva u slučaju “Zorica Jovanović protiv Srbije” i drugih nestalih beba, kao i da usvoji zakon koji će regulisati to pitanje.
Uprkos tome, još uvek se ne nazire epilog afere nestalih beba koja decenijama potresa Srbiju, pa još uvek traje i agonija očajnih roditelja, koji sumnjaju da su im deca, prilikom porođaja, ukradena iz državnih porodilišta.
Tatjana Baeva, portparolka Saveta Evrope za Srbiju, kaže za RSE da je Komitet ministara usvojio odluku da bi srpske vlasti trebalo da preduzmu sve odgovarajuće mere u cilju primene presude u slučaju “Zorice Jovanović protiv Srbije”.
To je trebalo učiniti pre 9. septembra 2014. godine, što znači pre dve godine, ističe Baeva.
“Vlasti u Srbiji moraju da obezbede mehanizam koji omogućava indivudualnu kompenzaciju svim roditeljima, koji su u sličnom položaju kao što je položaj Zorice Jovanović. Mehanizam bi trebalo da se sprovodi pod supervizijom nezavisnog tela, trebalo bi da poseduje adekvatnu snagu i da obezbedi kredibilne odgovore kada je reč o sudbini svakog deteta, kao i adekvatnu kompenzaciju", navodi naša sagovornica.
Komitet snažno apeluje na srpske vlasti da intenziviraju napore i svrstaju među svoje prioritete usvajanja zakona koji će omogućiti uspostavljanje i sprovođenje mehanizma, te da nastave saradnju sa Komitetom po ovom pitanju, "kako bi bile otklonjene sve nejasnoće i ranije uočeni nedostaci”.
Baerava precizira da Komitet trenutno kontaktira srpske vlasti kako bi dobio informacije vezane za usvajanje zakona, na osnovu čega će proceniti napredak postignut u ovoj oblasti:
Odluku suda u Strazburu država Srbija trebalo je da ispuni pre dve godine
“Ako ne bude opipljivog napretka, Sekretarijat Saveta Evrope će pripremiti dokument, tojest, rezoluciju za sastanak u decembru 2016. godine. Srpske vlasti i ostali učesnici u procesu u kontaktu su sa Komitetom ministara Saveta Evropa kako bi se videlo na koji način Srbija primenjuje odluku suda.”
Upitana kome se zahtev Saveta Evrope konkretno upućuje, sagovornica RSE odgovara:
“Akcioni plan i komunikacija sa Komitetom ostvaruju se preko predstavnika Srbije u Savetu Evrope. To je takoreći ogranak Ministarstva inostranih poslova Srbije. Akcioni plan i dokument koji je primljen, poslat je od strane od Vlade Srbije. Poslednji akcioni plan koji nosi datum 30. avgust poslala nam je Vlada Srbije.”
U Ministarstvu pravde nismo uspeli da dobijemo sagovornika na ovu temu, ali nam je nezvanično rečeno da je donošenje zakona o nestalim bebama odloženo zbog vanrednih parlamentarnih izbora i da je planirano da se nacrt zakona uskoro nađe u skupštinskoj proceduri.
Zorica Jovanović iz Batočine kod Kragujevca prva je tužila državu Srbiju Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu i dobila sudski proces, čime je potvrđena njena sumnja da joj je 1983. iz porodilišta u Ćupriji ukradeno muško dete.
Njena priča podjednako je dramatična kao i ispovesti drugih roditelja koji sumnjaju da su im bebe ukradene u porodilištima i koji još uvek tragaju za istinom o njihovoj sudbini.
“Beba je normalno dojena i čim je dobila desetku na porođaju znači da je sve bilo u redu i da je porođaj bio normalan. Jedino moja beba je te večeri bila do 22.30 u mom naručju. Pitala sam sestru da li ste zaboravili na moje dete, jer su sva druga deca odnešena odmah posle podoja oko 20.30. Dadoh joj je tada i ode moje dete. Narednog jutra, kada sam trebala da idem kući, došla je doktorica i saopštila mi da je moja beba umrla. Možete da zamislite kakav je to bio šok za mene i mog muža. To je strašno”, seća se Zorica Jovanović.
Prema nezvaničnim procenama, oko 1.500 porodica pokušava da sazna istinu o sudbini svojih beba, koje su u državnim porodilištima proglašene da su umrle, a od tog broja oko 100 porodica se obratililo sudu u Strazburu.
Presudom “Zorica Jovanović protiv Srbije”, još 2013. godine, Evorpski sud za ljudska prava naložio je Srbiji da uspostavi mehanizam za rasvetljavanje nestanka beba na teritoriji Srbije. Međutim, tri godine kasnije, država je nakon nekoliko odlaganja i isto toliko kritika Komiteta ministara uspela samo da sačini nacrt zakona, koji nevladine organizacije i udruženja roditelja nestalih beba uglavnom osporavaju.
Ana Janković Jovanović, pravnica iz Komiteta pravnika za ljudska prava navodi da je država već trebalo da uspostavi mehanizam koji bi omogućio saznavanje pune istine o onome što se dešavalo proteklih decenija u srpskim porodilištima.
“Ovo nije prvi put da Komitet ministara na ovakav način dnosi odluke, tako da se nadam da će ova odluka imati uticaja na Srbiju. S druge strane, Nacrt zakona koji mi trenutno imamo smatram da nije adekvatan, odnosno da on neće dovesti ni do same implementacije presude Evropskog suda za ljudska prava, a samim tim neće dovesti ni do saznanja relevantnih činjenica u vezi sa decom koja se smatraju da su nestala”, ističe Janković-Jovanović.
Mirjana Novokmet iz Beogradske grupe roditelja nestalih beba, takođe smatra da je ovakav nacrt zakona apsolutno neprihvatljiv za porodice nestalih beba jer nije usmeren ka suštini problema - otkrivanju istine.
“Ni jedan roditelj, kada je ušao u priču da sazna gde mu je dete, nije razmišljao o bilo kakvoj nadoknadi. Mi smatramo da država nije toliko bogata da bi mogla da nam plati svaki dan bola i tuge. Za to mislim da je pogrešno što se Nacrt zakona bazirao na nadoknadi, a ne na dobroj i efikasnoj istrazi koja bi nas dovela do istine gde su naša deca, što nećemo dobiti ovim zakonom”, kaže Novokmet.
Oko 1.500 porodica pokušava da sazna istinu o sudbini svojih beba
Naša sagovornica iz Jukoma podseća da se slučaj nestalih beba nalazi i na listi obaveza koje se postavljaju Srbiji na njenom putu ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji što može negativno da se odrazi i na proces evropskih integracija.
“U procesu naših evropskih integracija to može da bude velika smetnja. Napomenula bih da je Akcionim planom za Poglavlje 23, Srbija predvidela da će 2015. godine, implementirati tu presudu. S druge strane, presuda je doneta i postala konačna još 2013. godine i Srbija je imala obavezu da je do septembra 2014. godine, sprovede. Akcionim planom je predvidela da će je sprovesti 2015. godine, a evo mi smo sada već pri kraju 2016., a presuda još uvek nije implementirana”, kaže Janković-Jovanović.
Zorici Jovanović je Srbija bila obavezna da isplati 10.000 evra, naknadu za troškove postupka i zbog pretrpljenih patnji, što je i učinila. Međutim, bila je obavezna i da joj pruži informacije o sudbini njenog novorođenčeta, što se do danas nije dogodilo.
“Tada smo tražili da se uradi obdukcija kako bi smo saznali šta je bilo sa detetom. Rekli su nam da će to uraditi, ali smo tek posle godinu dana dobili obdukcioni nalaz uz obrazloženje da je dete slato u Beograd na obdukciju. Međutim, ja sam bila u Arhivu u Bogradu gde mi je potvrđeno da nikada ni jedno dete iz Ćuprije nije bilo na obdukciji u Beogradu. Meni je u izveštaju napisano da je navodno, usled lakog porođaja došlo do pucanja kapilara u mozgu, što naravno nije tačno. Dobila sam i Izvod iz matične knjige rođenih iz koga se vidi da je dete prijavljeno tek posle 14 dana. Dobila sam i uverenje da dete nije zavedeno u knjigu umrlih, a u patološkom nalazu piše da nije registrovana smrt. Mene pare ne interesuju. Mene interesuje šta su oni uradili sa mojim sinom”, naglašava Jovanović.