Udruženi u negiranju genocida

Udruženi u negiranju genocida. Tako se mogu opisati dominantni stavovi u Srbiji i 22 godine nakon srebreničkog masakra, ali i sedam godina pošto je Srbija u Skupštini usvojila Deklaraciju o zločinu u Srebrenici, ali nije upotrebila reč genocid. Kao u retko čemu, vlast i skoro cela parlamentarna opozicija, kao i većinski deo javne scene, jedinstveni su u izbegavanju upotrebe termina genocid iako sama Srbija priznaje jurisdikciju Međunarodnog suda pravde koji je tako definisao zločin iz leta 1995. godine. Oni koji se suprotstavljaju takvom trendu i traže priznavanje genocida na društvenoj su margini.

Preživjeli 'marš smrti' da bi svjedočili

Dok tabuti identifikovanih žrtava iz Srebrenice ove godine putuju ka Potočarima, direktor beogradskog Muzeja žrtava genocida Veljko Đurić Mišina, bez ustezanja konstatuje:

„Ono što je mene zapanjilo boravkom u Potočarima jeste premalo nišana, odnosno grobova na onu cifru koja se stalno pominje, a to je osam hiljada. Nema toliko. A druga stvar, nikada nije dokazano čiji su leševi u tim grobovima ispod nišana, koje nacionalnosti.“

Mišina je samo jedan od učesnika tribine u Medija centru, na kojoj je predstavljen zbornik radova "Preispitivanje Srebrenice" u zajedničkom izdanju Muzeja žrtava genocida u Beogradu, Predstavništva Republike Srpske u Srbiji i Fonda strateške kulture iz Moskve.

Jednostavno govoreći radi se o dokumentu koji relativizuje srebrenički genocid, na različite načine, pa i poređenjem ovog zločina s polovine devedesetih godina prošlog veka, sa strahotama počinjenim u Drugom svetskom ratu.

„Svima nam je jasno da je genocid u vrijeme Prvog i Drugog svjetskog rata nad Jevrejima, Jermenima, Srbima bio takav da se ne može uporediti ni sa jednim zločinom u svijetu tokom ratova u drugoj polovini 20. vijeka, pa ni sa zločinima počinjenim u ratovima pokrenutim razbijanjem Jugoslavije, gdje je zločin nad Srbima u Hrvatskoj, zločin nad Srbima i Bošnjacima u Srebrenici i oko Srebrenice bio sigurno i najveći“, rekao je Mlađen Cicović, direktor Predstavništva Republike Srpske u Srbiji.

Kulturološkinja Aleksandra Đurić – Bosnić, autorka knjige “Kultura nacije: između krvi i tla”, objašnjavajući dominantni stav u Srbiji prema Srebrenici kaže da su njeni građani u istorijskom i u smislu sadašnjice radije zagledani u ono što čine susedi i drugi.

„Onog momenta kada budemo pristali da kažemo i glasno izgovorimo da je ne samo u Srebrenici, nego na teritoriji Bosne i Hercegovine, tada činjen genocid, mislim da će stvari prestati da budu do te mere traumatične i samo jedno takvo priznanje i nazivanje stvari pravim imenom može da dovede do jedne dobre, pročišćavajuće situacije“, kaže Đurić – Bosnić.

Savez antifašista Vojvodine (SAV) pozvao je vlasti u Srbiji da "hitno prestanu sa relativizovanjem i negiranjem" zločina počinjenog u Srebrenici 11. jula 1995. godine, kako bi se napravio diskontinuitet sa "ratnom politikom devedesetih".

"Iako je Skupština Srbije 2010. godine donela rezoluciju o prihvatanju presude, vladajuće nacionalističke strukture u Srbiji i danas su pre svega posvećene relativizaciji i negiranju srebreničkog genocida", navodi se u saopštenju Saveza.

Zvaničnici u Beogradu govore da se u Srebrenici dogodio strašan zločin i maskar, ali ne upotrebljavaju reč genocid. Skupština Srbije je 2010. godine usvojila Deklaraciju o Srebrenici u kojoj se osuđuje zločin nad bošnjačkim stanovništvom Srebrenice u julu 1995. godine, na način utvrđen presudom Međunarodnog suda pravde u Hagu.

Aktuelni predsednik Srbije Aleksandar Vučić se kao premijer na 20-u godišnjicu poklonio srebreničkim žrtvama u Potočarima. I on govori da se u Srebrenici dogodio težak zločin, ali nikada taj zločin nije okarakterisao kao genocid. Vučić je čak početkom ove godine izjavio da se postavlja pitanje zašto se insistira na pravnoj kvalifikaciji da je to bio genocid.

Potočari: Napadnut premijer Srbije Aleksandar Vučić

Sa ovim stavom vlasti slaže se i veći deo parlamentarne opozicije. Tako je recimo, predsednik Demokratske stranke Srbije Miloš Jovanović naveo da je "komemoracija ratnog zločina" koji je počinjen u Srebrenici do sada isključivo služila da se srpskom narodu nametne odgovornost za nepostojeći genocid.

Istoričar Predrag Marković, koji je i potpredsednik vladajuće Socijalističke partije Srbije, nekada partije koja je sa Slobodanom Miloševićem na čelu bila lider ratne politike,insistira na tome da je upotreba termina genocid veoma sporna. Ne radi se o težini zločina nego o značenju pojma, kaže Marković.

„Genocid je recimo holokaust gde je poginulo nekoliko miliona ljudi ili uništavanje Jermena u Prvom svetskom ratu ili uništavanje Roma i Srba u Drugom svetskom ratu. Što se tiče događaja kao što je Srebrenica, bez obzira na strahotu tog zločina, on tehnički nije genocid“, kaže Marković navodeći da je taj događaj najveća sramota u srpskoj vojničkoj istoriji.

Haški tribunal je doneo presudu da je u Srebrenici počinjen genocid

Na konstataciju da je Međunarodni sud pravde zločin u Srebrenici okvalifikovao kao genocid Marković odgovara da je taj sud iz političkih razloga želeo negde da pomene reč genocid.

„Što se države Srbije tiče i srpskog naroda, sem tih glasova u javnosti, mislim da su se i Republika Srpska i Srbija dovoljno ogradili od tog zločina samim tim što su svi političari i vojni rukovodioci procesuirani ili kažnjeni“, smatra Marković.

U utorak, 11. jula navršava se 22 godine od ulaska snaga Vojske Republike Srpske u Srebrenicu, bošnjačku enklavu u istočnoj BiH koja je formalno bila pod zaštitom UN i u kojoj je, potom, po presudi Medjunarodni sud pravde u Hagu iz 2007. izvršen genocid nad stanovništvom.

Prema optužnicama Haškog tribunala, vojnici pod komandom generala Ratka Mladića su od 11. do 19. jula organizovano i sistematski ubili oko 8.000 bošnjačkih muškaraca i dečaka.

Gledanje smrti ravno u oči

Aleksandra Đurić – Bosnić konsatuje da je Srbija još daleko od priznanja da je u Srebrenici počinjen genocid.

„Situacija koja nas okružuje, u regionu, Evropi, ponovo naginje uspostavljanju nekih starih modela koji su zasnovani na ksenofobiji, rasizmu, distancama prema različitim konfesionalnim sistemima. Bojim se da nas to nešto što nas okružuje, zajedno sa ovim našim potencijalom da se istorijski ne sećamo i da se radije priklonimo istorijskim revizijama i preimenovanju istorije, u ovom trenutku drži vrlo daleko od priznavanja genocida u Srebrenici“, zaključuje Đurić – Bosnić.

Godišnjicu srebreničkog genocida u Beogradu tradicionalno obeležavaju nevladine organizacije Žene u crnom i Inicijativa mladih za ljudska prava.

Beograd: Skupovi povodom godišnjice Srebrenice bez incidenata