Najviši funkcioneri i ministri u tehničkoj vladi Srbije rezolutno odbijaju da ispune zahtev Haškog tribunala da uhapse i isporuče troje pripadnika Srpske radikalne stranke (SRS), optužene za krivično delo nepoštovanja suda. Zahtev iz Haga politizuju i o njemu govore isključivo kao o političkom pritisku na Srbiju. U okviru otvorenih poglavlja 23 i 24, Srbija će morati da ispuni zahtev Suda u Hagu, ocenjuje za RSE Nataša Kandić, poznata aktivistkinja za ljudska prava, i osnivačica i bivša izvršna direktorka beogradskog Fonda za humanitarno pravo.
Sudsko veće Haškog tribunala pre dva dana je sugerisalo da Srbija pod hitno treba da izmeni svoj zakon o saradnji sa Tribunalom, kako bi bio usklađen sa međunarodnim pravnim obavezama Srbije, među kojima je svakako i izvršenje naloga za hapšenje i izručenje Petra Jojića, Vjerice Radete i Jove Ostojića, optuženih za nepoštovanje suda.
Nikola Selaković
Nikola Selaković, ministar pravde u tehničkoj vladi Srbije, promptno je odgovorio da je zahtev Haškog tribunala za promenu srpskog zakona kako bi se izručilo troje radikala svojevrsni pritisak na Srbiju. A onda je poentirao:
“Da li će se (zakon) menjati ili ne, ja to ne mogu da kažem, ali se neće sigurno menjati zato što to traži ili nam nalaže Haški tribunal.”
Isto to je u, takođe neprikosnovenom, tonu poručio i tehnički šef srpske diplomatije Ivica Dačić:
“Ovo je pokušaj daljih pritisaka na našu zemlju. Mi sigurno nećemo menjati zakone zato što to traži Haški tribunal.”
I Rasim Ljajić, predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Tribunalom, ocenjuje da je neuobičajeno da Tribunal sad traži promenu zakona, koji pre toga nije bio sporan. Dodaje da je čitav predmet izmešten na pravni teren, tamo gde mu je i mesto, da je odluku doneo sud, da Srbija poštuje odluke suda, iako će se, kako kaže za lokalne medije, pritisak na Srbiju pojačati.
Podsetimo, Haško tužilaštvo optužilo je radikale Radetu, Jojića i Ostojića za nepoštovanje suda. Na teret im se stavlja da su u sudskom postupku protiv lidera Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja vršili pritisak na dvojicu svedoka tužilaštva da svedoče u korist tada optuženog Vojislava Šešelja, nudeći im protivusluge.
Nataša Kandić, aktivistkinja za ljudska prava, osnivačica i bivša izvršna direktorka beogradskog Fonda za humanitarno pravo, za RSE pojašnjava da Haški tribunal nije dao nikakav zahtev da Srbija menja svoje zakonodavstvo nego da taj sud smatra da je Srbija obavezna da sarađuje sa Tribunalom nezavisno od svog domaćeg pravnog okvira. Onda podseća i da je Srbija do sada davala primat međunarodnom pravu i zahtevima za saradnju sa Sudom u Hagu. U tom smislu, dodaje ona, ništa se novo u zahtevu Haškog suda nije dogodilo, osim što sada taj zahtev stalno nailazi na objašnjenje Beograda da vlada mora da poštuje odluku domaćeg suda.
Nataša Kandić
“Tehnička vlada, odnosno, ministri, se ponašaju kao da je taj nesporazum mali ili kao da je on otklonjen. Ovo je, međutim, trenutak kada se pokazuje da i pored otvaranja poglavlja 23 i 24 Haški tribunal ne odustaje već smatra da upravo u okviru ta dva otvorena poglavlja moraju da se razreše sporni problemi. A ovaj zahtev je sporan gledano samo sa srpske strane, ali iz ugla Haškog tribunala on je potpuno jasan, u skladu i sa dosadašnjim i uopšte sa pravilima Tribunala, tako da je to zadatak koji će Srbija morati da izvrši. Da li ima ima nekog prostora za drugačiju odluku? Ne vidim da ima. Ukoliko to ne bude učinila, to će imati stvarno loše posledice. Mislim da Srbija mora da vodi računa o tome da ne može više državu, društvo i građane da dovodi u situaciju da opet ima probleme u saradnji sa Haškim tribunalom, da se, dakle, ponovo vraća u ono vreme kada nije bilo te saradnje”, upozorava Kandićeva.
Haški tribunal je, primajući na znanje činjenicu da je Viši sud u Beogradu zaključio da prema Zakonu o saradnji sa Haškim tribunalom Srbije nisu ispunjeni uslovi za predaju i hapšenje troje radikala, s obzirom da domaće pravo predviđa isporučivanje optuženih za najteže ratne zločine, genocid i zločine protiv čovečnosti, ali ne i za delo nepoštovanja suda, postavio pitanje kako će takva odluka srpskog suda uticati na obavezu Srbije na saradnju sa Tribunalom.
Još jednom je sudsko veće u Hagu zaključilo da je Srbija obavezna da sarađuje po svim zahtevima Tribunala, pa i u slučajevima koji se tiču nepoštovanja suda. Iako nije utvrđeno Statutom kao krivično delo, ukazano je Srbiji, praksa Tribunala “snažno utvrđuje” da se nadležnost Haškog tribunala odnosi i na krivično delo nepoštovanja suda.