Učesnici protesta protiv NATO-a i podrške ruskoj invaziji na Ukrajinu okupili su se 24. marta u centru Beograda na poziv ekstremno desničarske grupe "Narodne patrole".
Posle skupa su prošetali centralnim gradskim ulicama do ambasade Rusije, uz parole "Krim je Rusija, Kosovo je Srbija" i "Srbija, Rusija, ne treba nam Unija (EU)".
Kako je javila reporterka Radija Slobodna Evropa, jedna žena je iz zgrade ruske ambasade okupljenima uzviknula "spasiba" (hvala na ruskom) na šta su oni uzvratili povicima "Srbi i Rusi braća zauvek". Sa više prozora zgrade ambasade mogli su se videti osvetljeni telefoni kojima su ljudi mahali okupljenima na protestu.
Demonstranti su nosili transparente "NATO, marš iz Srbije", zastave Rusije i Srbije, kao i simbole "Z", što je oznaka ruskih vojnih snaga u Ukrajini.
Palili su baklje i uzvikivali imena osuđenih ratnih zločinaca Ratka Mladića i Radovana Karadžića.
Okupljeni na protestu u organizaciji ekstremnih desničara nose transparent sa simbolom "Z" (oznaka ruskih vojnih snaga u ratu u Ukrajini) preko oznake Severnoatlanske alijanse, Beograd, 24. mart 2022.
Protest je organizovan na godišnjicu početka NATO intervencije na tadašnju Saveznu Republiku Jugoslaviju (SRJ) ispred zgrade Generalštaba, koja je 1999. godine pogođena u vazdušnim napadima.
"I dalje stojimo ovde uprkos svemu i znamo ko su nam prijatelji, ko su nam neprijatelji", rekao je na protestu jedan od vođa ektremno desničarske grupe "Narodne patrole" Damnjan Knežević.
Bakljada u znak podrške ispred ambasade Rusije u Beogradu, 24. mart 2022.
Okupljeni su pre šetnje na oko sat vremena blokirali saobraćaj u ulici Kneza Miloša u centru grada u kojoj je sedište Vlade Srbije i drugih državnih institucija.
Na protestu su bili i članovi kluba "Noćni vukovi Srbija", ogranka ruskog motokluba na čijem je čelu Aleksandar Zaldostanov, blizak Kremlju i predsedniku Rusije Vladimiru Putinu, kao i navijači srpskih fudbalskih klubova.
"Noćni vukovi" iz Rusije su na crnoj listi SAD zbog učešća u ruskoj aneksiji ukrajinskog poluostrva Krim 2014.
Okupljeni su nosili i zastavu sa likom Dejana Berića, koji se po sopstvenom priznanju borio na strani proruskih separatista u istočnoj Ukrajini.
Transparent na protestu u organizaciji ekstremnih desničara u centru Beograda, 24. mart 2022.
Među prisutnima je bio i Mladen Obradović, bivši vođa klerofašističke organizacije "Obraz", čije delovanje je Ustavni sud zabranio 2012. godine.
U međuvremenu, Obradović je osnovao organizaciju "Svetosavski savez Obraz" koja nesmetano radi.
Okupljenima su se obratili i "ratni veterani" Srbije koji su optužili državu da "ne vodi računa o onima koji su se borili za Srbiju".
Na pomen predsednika Srbije Aleksandra Vučića okupljeni su uzvikivali "izdajnik".
Lideri ekstremno desničarskih organizacija Mladen Obradović i Damnjan Knežević (D) na protestu podrške Rusiji, Beograd, 24. mart 2022.
Šta je dovelo do NATO intervencije u SRJ?
Akcija NATO snaga na tadašnju SRJ počela je nakon neuspešnih pregovora o rešenju krize na Kosovu, vođenih u Rambujeu i Parizu februara i marta 1999. godine.
Preduzeta je sa ciljem zaustavljanja zločina srpskih snaga i egzodusa albanskog stanovništva sa Kosova, za šta je kasnije pred sudom u Hagu suđeno pripadnicima tadašnjeg državnog vrha Srbije i njenim vojnim i policijskim generalima.
Pročitajte i ovo: Rusija pred Hagom i lekcije sa BalkanaU ratu na Kosovu je, prema podacima nevladinog Fonda za humanitarno pravo, ubijeno više od 8.000 albanskih civila, a oko 800.000 je proterano.
Vazdušni napadi NATO-a okončani su nakon 78 dana potpisivanjem tzv. Kumanovskog sporazuma 9. juna 1999. posle koga je usledilo povlačenje srpske vojske i policije sa Kosova i ulazak međunarodnih snaga.
Kosovo je 2008. proglasilo nezavisnost koju Srbija ne priznaje.
U tome je podržava Rusija, što je jedan od razloga zbog kojih se zvanični Beograd nije pridružio sankcijama koje su zemlje Zapada uvele Rusiji zbog invazije na Ukrajinu.
Podrška ruskoj invaziji na Ukrajinu
U Srbiji se paralelno održavaju skupovi podrške Rusiji i Ukrajini.
U organizaciji pripadnika ekstremno desničarske grupacije "Narodne patrole" je 13. marta u Beogradu održana protestna vožnja podrške ruskoj invaziji u Ukrajini, kada je nekoliko desetina vozila obeleženih oznakom "Z" i srpskim i ruskim zastavama kružilo ulicama grada.
Protest podrške Rusiji je organizovan i 4. marta u centru Beograda kada je hiljade ljudi šetalo do ambasade Rusije i diplomatskog predstavništva Belorusije.
Pročitajte i ovo: Traži se zabrana skupova podrške Rusiji u SrbijiKo su organizatori protesta podrške Rusiji?
Neregistrovana ekstremno desničarska grupacija "Narodne patrole" poznata je po širenju nacionalne i verske mržnje i veličanju ratnih zločinaca.
Jedna od njihovih akcija bila je "odbrana" murala osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića, koji se u centru Beograda pojavio tokom leta 2021. godine.
U novembru 2021. su kordoni policije sprečavali njihove pripadnike da priđu članovima nevladinih organizacija i građanima koji su protestovali zbog murala koji do danas nije uklonjen.
"Narodne patrole" su javne istupe započele 2020. godine, kada su u više navrata organizovali antimigrantske akcije u nekoliko gradova Srbije.
Ova grupa je u međuvremenu postala poznata i po anti LGBT porukama i ometanju novinara tokom izveštavanja sa Parade ponosa.
Pročitajte i ovo: Mrtvi, ranjeni, protjerani: Mjesec dana rata u UkrajiniMesec dana rata u Ukrajini
Desničarske grupe i stranke u Srbiji smatraju da je rat u Ukrajini sukob Rusije i NATO, uprkos tome što NATO ne učestvuje u tom sukobu.
Od početka ruske invazije na Ukrajinu 24. februara domove je napustio više od 10 miliona ljudi. Mnogi od njih, 4,2 miliona prema proceni Ujedinjenih nacija napustilo je zemlju. Ostali su raseljeni unutar Ukrajine.
Tačan broj ubijenih nije poznat. Najmanje 902 civila su ubijena, a 1.459 je povređeno u Ukrajini do 19. marta, saopštila je 20. marta Kancelarija UN za ljudska prava.
Smatra se da je stvarni broj poginulih znatno veći pošto UN, koji ima veliki tim za praćenje u zemlji, još nije mogao da primi ili potvrdi izveštaje o žrtvama iz nekoliko teško pogođenih gradova, uključujući Mariupolj.
Lokalne vlasti procenjuju da je u ovom gradu umrlo najmanje 2.300 osoba.