Delegacija Skupštine Srbije koja je učestvovala na prolećnom zasedanju Parlamentarne skupštine (PS) NATO u Sofiji, uručila je pismo u kojem pozivaju PS da se Skupštini Kosova ne dodeli status pridruženog člana.
Parlamentarna skupština NATO-a, u kojoj Kosovo želi da unapredi svoj status, institucionalno je odvojena od NATO-a, ali služi kao važna veza između NATO-a i parlamenata zemalja članica. Sastoji se od 281 delegata iz 32 zemlje članice NATO-a. Pored njih, u njegovim aktivnostima učestvuju i delegati iz 9 pridruženih zemalja, 4 pridružene mediteranske zemlje, kao i 8 parlamentarnih delegacija posmatrača.
Pridruženi članovi mogu davati odluke i amandmane na odluke. Takođe, oni mogu služiti kao specijalni izvestioci udruženi u komitete, kako bi predstavili svoje perspektive u izveštajima Parlamentarne skupštine. Međutim, oni nemaju pravo da glasaju o skupštinskim izveštajima, rezolucijama ili rukovodstvu, niti doprinose njenom budžetu.
Trenutno ima devet pridruženih članova - među njima Srbija i Bosna i Hercegovina.
Skupština Kosova je godinama bila posmatračka delegacija sa dva mesta. Sa povećanjem nivoa zastupljenosti, kosovska delegacija koja učestvuje takođe bi se proširila.
Jovanović: Dešavanja na Kosovu politički, pravni i teritorijalni problem
Delegacija Skupštine Srbije, kako je objavljeno 26. maja, susrela se sa šefom američke delegacije u PS NATO Majklom Tarnerom, kojem je uručeno pismo predsednice Skupštine Srbije Ane Brnabić.
U pismu se pozivaju članice Parlamentarne skupštine NATO da ne usvoje odluku o dodeljivanju pridruženog statusa Skupštini Kosova, saopštila je 26. maja Informativna služba Skupštine Srbije. Takav status bi predstavljao nagradu za ponašanje Prištine, koja čini sve što je u njenoj moći da opstruiše dijalog i da ne ispuni svoje obaveze iz Briselskog sporazuma, navedeno je u saopštenju.
Kako piše u saopštenju, v.d. šefa delegacije poslanik Nataša Jovanović je na zasedanju PS NATO podsetila na kompleksnost razmatranja situacije na Kosovu "budući da je reč o jednostranoj secesiji dela teritorije međunarodno priznate države". Dešavanja na Kosovu su politički, pravni i teritorijalni problem koji se mora rešavati dogovorom, kazala je Jovanović.
Istovremeno, kosovska strana, kako je ocenila, odbija da sprovede sve postignute dogovore i nastavlja da preduzima jednostrane protivpravne mere i nakon više od 11 godina nije formirala Zajednicu opština sa srpskom većinom i nije ispunila druge preuzete obaveze.
Istaknuto je da, u skladu sa Rezolucijom 1244 SB UN, na prostoru Kosova jedino NATO misija na Kosovu, KFOR, može da deluje kao legalna i legitimna oružana snaga i da je nastojanje bilo kojeg drugog subjekta da obavlja te funkcije u suprotnosti sa međunarodnim pravom, piše u saopštenju.
Istovremeno, ministarka spoljnih poslova Kosova Donika Gervala Švarc (Donika Gervalla Schwarz) rekla je da vlada te države neće prihvatiti predlog Evropske unije (EU) za formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom ukoliko Srbija ne ispuni obaveze koje je preuzela potpisivanjem Briselskog sporazuma.
šta je rekla kosovska ministarka Gervala: Ništa od EU predloga za Zajednicu ako Srbija ne primeni Briselski sporazum- Zajednica 'kamen spoticanja' na putu Kosova ka članstvu u SE
- Prijem Kosova u SE 'može imati istu sudbinu kao vizna liberalizacija'
Nepreduzimanje konkretnih mera ka uspostavljanju Zajednice za sada je onemogućilo Kosovo da postane članica Saveta Evrope (SE). Pitanje te zajednice je Kosovo ostavilo van dnevnog reda Komiteta ministara Saveta Evrope 17. maja, kada se trebalo odlučivati o članstvu zemlje u ovoj organizaciji.
Uslov nekih od njenih zemalja članica, uključujući Francusku i Nemačku, bio je da Kosovo treba da odnese barem nacrt statuta zapadnih diplomata za ovu zajednicu Ustavnom sudu na ocenu.
Formiranje zajednice opština sa srpskom većinom je dogovoreno još 2013. u okviru dijaloga Kosova i Srbije o normalizaciji odnosa koji se vodi uz posredovanje Evropske unije.
Potom su 2015. dogovoreni i principi, za koje je Ustavni sud Kosova iste godine utvrdio da nisu u potpunosti usklađeni sa zakonima Kosova, te da se tako nešto može uraditi statutom ili podzakonskim aktom Vlade.
Zbog toga je Kosovo odbijalo da formira zajednicu uz obrazloženje da može biti štetna po unutrašnje funkcionisanje zemlje.
Međutim, zapadne zemlje insistiraju da se ova zajednica – koja bi pripadnicima srpske zajednice na Kosovu trebala da pruži određeni nivo samomenadžiranja – formira.
Tako su u oktobru 2023. zapadne diplomate predale nacrt statuta za formiranje te zajednice Kosovu i Srbiji.
Dve strane su najpre ovaj statut prihvatile u načelu, ali je premijer Albin Kurti u intervjuu za Radio Slobodna Evropa 19. marta rekao da ga ipak ne prihvata.