Šef NATO Kancelarije u Beogradu: Unapređivaćemo saradnju sa partnerima na Zapadnom Balkanu

I dalje čekamo da vidimo potpunu deeskalaciju situacije na severu Kosova, izjavio je u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) šef NATO Kancelarije za vezu u Beogradu Đampjero (Giampiero) Romano.

"Sve strane moraju raditi na sprečavanju bilo kakve ponovne eskalacije. Nasilje može odvesti Zapadni Balkan u nestabilnost i ugroziti evroatlantske težnje ovog regiona", ocenio je Romano.

On je pozdravio korake koje su preduzele institucije na Kosovu, a koje se odnose na smanjivanje broja pripadnika policije Kosova oko opštinskih objekata na severu Kosova kao i rad na organizovanju novih lokalnih izbora.

"Jedini put napred je kroz dijalog pod okriljem Evropske unije (EU), koji NATO snažno podržava. Verujemo da će se Srbija, kao dugoročni partner NATO-a, posvećeno angažovati u takvom dijalogu na konstruktivan način", istakao je šef NATO Kancelarije za vezu u Beogradu.

Tenzije na severu Kosova su porasle krajem maja, nakon što su novi predsednici opština Zvečan, Zubin Potok i Leposavić, pod pratnjom kosovske policije, ušli u zgrade opština.

Lokalno srpsko stanovništvo se tome usprotivilo i organizovali su proteste koji su kulminirali nasiljem 29. maja u Zvečanu, u kojima je povređeno više desetina demonstranata i vojnika Misije NATO-a na Kosovu (KFOR).

U međuvremenu su Kosovo i EU postigli dogovor o deeskalaciji situacije, koji predviđa i raspisivanje novih izbora u opštinama na severu.

Kada je reč o uticaju Rusije u Srbiji i šire na Zapadnom Balkanu, Romano je naveo da su zabrinutosti oko uticaja Rusije u regionu "postale intenzivnije otkako je počela opšta invazija Rusije na Ukrajinu".

"Ono što vidimo širom regiona je širenje dezinformacija, prinudu, hakerske i druge destabilizujuće aktivnosti. Zato će NATO nastaviti da unapređuje saradnju s partnerima u regionu kako bi podržao reforme, regionalni mir i bezbednost", rekao je Romano.

NATO ostaje spreman da reaguje

RSE: Koja je vaša bezbednosna ocena trenutne situacije na severu Kosova? Koji su najveći izazovi za NATO u tom delu Kosova?

Romano: Sve strane moraju raditi na sprečavanju bilo kakve ponovne eskalacije. Nasilje može odvesti Zapadni Balkan u nestabilnost i ugroziti evroatlantske težnje ovog regiona. Zato pozdravljamo korake koje su kosovske institucije nedavno preduzele kako bi smanjile broj pripadnika policije oko opštinskih objekata na severu Kosova, kao i rad na organizovanju novih lokalnih izbora.

Ovo su koraci u pravom smeru koji treba da budu propraćeni dodatnom deeskalacijom. Konstruktivni dijalog je jedini način za rešavanje razmirica. Dijalog Beograda i Prištine pod okriljem EU je najbolja platforma za pronalaženje rešenja koje uvažava prava svih zajednica.

Komandant misije KFOR general-major Anđelo Ristuća (Angelo Ristuccia) ostaje u kontaktu sa načelnikom Generalštaba Vojske Srbije generalom Milanom Mojsilovićem, kao i sa predstavnicima kosovskih institucija i bezbednosnih organizacija na Kosovu, Misije Evropske unije za vladavinu prava (EULEKS), OEBS-a i međunarodne zajednice.

General Ristuća sa kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem (Albin Kurti) u decembru 2022.

KFOR misija NATO-a je u potpunosti posvećena i fokusirana na svakodnevno sprovođenje svog mandata zasnovanog na Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN) iz 1999. godine, a to je da pruža sigurno i bezbedno okruženje i slobodu kretanja za sve ljude koji žive na Kosovu. Kada je u pitanju stanje na terenu, KFOR pomno prati situaciju i ima okretan i fleksibilan stav i vidljivo prisustvo.

Ovog maja je došlo do napada na pripadnike mirovne misije KFOR – ranjeno je 93 vojnika NATO-a, od kojih su neki pretrpeli teže povrede. Ovo je potpuno neprihvatljivo. U skladu sa tim, kao reakcija na nedavne nemire, NATO je rasporedio dodatnih 500 vojnika na Kosovo, a KFOR ostaje spreman da reaguje po potrebi.

Naša misija KFOR će uvek preduzimati sve što je neophodno u cilju održanja sigurnog i bezbednog okruženja i slobode kretanja za sve zajednice na Kosovu, i nastaviće to da radi nepristrasno, u skladu sa svojim mandatom Ujedinjenih nacija. Bilo koje promene brojčanog stanja KFOR-a zasnivaće se na uslovima na terenu, a ne na unapred definisanim rokovima.

RSE: Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se u julu sa generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom u Briselu, i tom prilikom zatražio "bezbednost za Srbe na Kosovu". Da li se nešto novo desilo u tom smislu? Na koji način NATO vojna kancelarija za vezu u Beogradu učestvuje u naporima za deeskalaciju situacije na severu Kosova?

Romano: Skorašnja poseta predsednika Vučića Sedištu NATO-a bila je dobra prilika za razgovor o izazovima na severu Kosova, kao i da NATO ponovo potvrdi svoju dugoročnu posvećenost svojoj misiji KFOR zasnovanoj na mandatu UN. Generalni sekretar Stoltenberg je istakao važnost smanjenja tenzija, kao i da sve strane moraju da se suzdrže od mera i retorike koji mogu voditi ka eskalaciji. I dalje čekamo da vidimo potpunu deeskalaciju.

Jedini put napred je kroz dijalog pod okriljem EU, koji NATO snažno podržava. Verujemo da će se Srbija, kao dugoročni partner NATO-a, posvećeno angažovati u takvom dijalogu na konstruktivan način.

Kao što sam rekao, KFOR će nastaviti da igra svoju ulogu u pružanju bezbednosti, u skladu sa svojim mandatom UN. Isto tako, moj tim nastavlja da pruža svoj doprinos, kroz naše svakodnevne aktivnosti u domenu političkog dijaloga i praktične saradnje sa brojnim sagovornicima u Beogradu i celoj Srbiji.

Šef NATO Kancelarije za vezu u Beogradu Đampjero (Giampiero) Romano preuzima dužnost, Beograd, 20. decembar 2022.

Saradnja sa Srbijom kroz 'nebrojene aktivnosti'

RSE: Kako biste ocenili saradnju s nadležnim institucijama Srbije?

Romano: Stupio sam na dužnost šefa NATO vojne kancelarije za vezu u Beogradu prošlog decembra, kada sam preuzeo poziciju Šefa misije od mog cenjenog zemljaka, brigadnog generala Zanitija (Antonello Messenio Zanitti). Ceremoniji primopredaje dužnosti prisustvovali su naši prijatelji iz Ministarstva spoljnih poslova i Ministarstva odbrane, Vojske Srbije i mnogih drugih srpskih institucija. Sama činjenica da su mi dobrodošlicu u Beograd poželela dva ministra i načelnik Generalštaba pružila mi je vrlo jasnu sliku o tome kako Srbija gleda na naše partnerstvo.

Već skoro sedamnaest godina NATO i Srbija razvijaju obostrano korisno partnerstvo, kako kroz bliski politički dijalog tako i kroz visok nivo praktične saradnje u svim domenima. Kad je u pitanju naš politički dijalog, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg je u redovnom kontaktu sa predsednikom Vučićem, a visoki zvaničnici NATO-a redovno komuniciraju sa svojim srpskim partnerima u Beogradu i Briselu.

Što se tiče praktične saradnje u okviru partnerstva sa Srbijom, mogu vam navesti brojne aktivnosti koje se sprovode u saradnji sa više srpskih institucija u okviru programa Partnerstvo za mir, pre svega sa Ministarstvom odbrane i Vojskom Srbije. Na primer, radimo zajedno kako bismo bili spremniji za suočavanje sa vanrednim situacijama poput poplava i šumskih požara.

• Ministarstvo odbrane Srbije: Uspešna vežba sa Oružanim snagama SAD

Vežba 'Platinasti vuk', Bujanovac, Srbija, juni 2023

NATO takođe obučava srpske vojnike za učešće u mirovnim misijama i pruža obrazovanje i obuku oficirima i osoblju Vojske Srbije na različite načine. Ove aktivnosti pomažu Vojsci Srbije da dalje razvija svoje kapacitete za učešće u međunarodnim mirovnim operacijama.

Pored toga, uložili smo milione evra kako bismo pomogli Srbiji da uništi stotine tona zastarele municije.

Sve ovo smo u mogućnosti da radimo zato što vaše rukovodstvo uviđa značaj partnerstva Srbije i NATO-a i koristi koje ono donosi vašoj zemlji.

Sve što radimo zajedno zasniva se na zahtevima Srbije i krojeno je prema njenim potrebama, uz potpuno uvažavanje politike vojne neutralnosti Srbije. Stabilnost Zapadnog Balkana je od strateške važnosti za NATO, i verujemo da jačanje partnerstva NATO-a i Srbije može imati brojne koristi, među kojima je i dalja stabilizacija regiona.

Ponavljanje tenzija na Kosovu i u Bosni i Hercegovini

RSE: Desetine pripadnika KFOR-a je ranjeno u neredima na severu Kosova krajem maja. Na koji način će NATO osigurati da oni koji su zaslužni snose odgovornost?

Romano: NATO i cela međunarodna zajednica su osudili ničim izazvane napade na snage KFOR-a koje su čuvale živote i bezbednost na severu Kosova. Takvi napadi na osoblje KFOR-a su neprihvatljivi i ne smeju se ponoviti. Snage KFOR-a decenijama izvršavaju mandat UN nepristrasno i za dobrobit svih zajednica koje žive na Kosovu.

Zapadni Balkan je daleko napredovao od sukoba 90-ih godina, ali vidimo ponavljanje tenzija na Kosovu i u Bosni i Hercegovini, sa agresivnijom retorikom, zastojem u reformama i naporima spoljnih faktora kojima je cilj da podriju napredak.

U našem Strateškom konceptu ponovo je potvrđen strateški značaj regiona Zapadnog Balkana za NATO, što su jasno i glasno potvrdili i njegovi lideri na samitu u Viljnusu ovog jula. Bezbednost i stabilnost na Zapadnom Balkanu su važni za NATO i za mir i stabilnost u Evropi.

Kao što sam već rekao, mandat KFOR-a, koji se zasniva na Rezoluciji Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 iz 1999. godine, je da održava sigurno i bezbedno okruženje i slobodu kretanja na Kosovu. Naša misija će nastaviti da izvršava ovaj mandat nepristrasno, i uvek će biti spremna da preduzme sve mere neophodne u tom cilju.

NATO je povećao prisustvo sa oko 500 turskih vojnika iz naših snaga operativne rezerve za Zapadni Balkan, a jedan dodatni bataljon rezervnih snaga je na višem nivou gotovosti. To su razumni koraci kako bi se obezbedilo da KFOR ima snage i sposobnosti potrebne za dalje izvršenje svog mandata.

Nasilje sa sobom nosi rizik da unazadi Kosovo i ceo region, i ugrozi njegove evroatlantske težnje. Priština i Beograd moraju preduzeti konkretne korake ka deeskalaciji situacije i suzdržati se od daljeg neodgovornog ponašanja. Pozivamo sve strane na deeskalaciju, da traže korisna rešenja i daju sve od sebe da se vrate dijalogu pod okriljem EU. To je od ključnog značaja za trajnu bezbednost na Kosovu i stabilnost u regionu.

Dalekosežne posledice brutalnog ruskog rata

RSE: Da li je NATO identifikovao ruski uticaj u nedavnim nemirima na severu Kosova?

Romano: NATO je preko 30 godina pokušavao da izgradi partnerstvo s Rusijom i razvije dijalog i praktičnu saradnju u oblastima od opšteg interesa. Uprkos tome, Rusija iznova krši norme i načela koji doprinose stabilnom i predvidivom bezbednosnom poretku u Evropi, a naročito tokom poslednje decenije.

Brutalan i nezakonit agresorski rat Rusije protiv Ukrajine, započet 2022. godine nakon nelegalne i nelegitimne aneksije Krima 2014. godine, uzdrmao je mir i drastično promenio bezbednosno okruženje. Brutalni rat Rusije već ima dalekosežne posledice koje se osećaju u mnogim regionima.

Brige oko uticaja Rusije na Zapadnom Balkanu su postale intenzivnije otkako je počela opšta invazija Rusije na Ukrajinu. U tom smislu, poslednjih meseci smo videli sajber napade, dezinformacije, ekonomski pritisak i političku prinudu. Mi pozivamo Rusiju da igra konstruktivnu ulogu na Zapadnom Balkanu, ali nažalost redovno vidimo da ona radi suprotno.

Stradner: 'Tenzije na Balkanu dio ruskog scenarija za destabilizaciju Evrope'

RSE: Šta je prema Vama održivo rešenje u smislu normalizacije odnosa Srbije i Kosova?

Romano: Na samitu NATO-a u Viljnusu, saveznici su ponovo iskazali svoju potpunu podršku dijalogu pod okriljem EU i pozvali obe strane da iskoriste ovaj trenutak i u dobroj veri rade na postizanju trajnog političkog rešenja. Takođe su pozvali obe strane na hitnu deeskalaciju i implementaciju sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa i njegovog aneksa za implementaciju koji su ove godine dogovoreni u Briselu i Ohridu.

NATO čvrsto podržava dijalog pod okriljem EU za normalizaciju odnosa. Ostajemo u veoma bliskom kontaktu s Evropskom unijom i njenim specijalnim predstavnikom Miroslavom Lajčakom.

NATO saveznici su snažno posvećeni bezbednosti i stabilnosti na Zapadnom Balkanu, što čine već decenijama, a naša najdugotrajnija misija, KFOR, najbolji je pokazatelj te čvrste posvećenosti.

Srbija je ta koja određuje opseg saradnje sa NATO

RSE: Srbija se deklariše kao vojno neutralna zemlja. Ipak, od 2006. ima kontinuiranu saradnju s NATO-om kroz Partnerstvo za mir. Šta vidite kao ključne rezultate te saradnje?

Romano: Zajednički izazovi s kojima se suočavamo u današnjem modernom svetu najbolje se rešavaju zajedničkim naporima. Zato su za NATO partneri od suštinskog značaja, budući da doprinose stabilnosti izvan naših granica i povećavaju bezbednost unutar njih. Na Zapadnom Balkanu, naša dugotrajna partnerska saradnja, uključujući politiku otvorenih vrata, pomogla je da se ojača stabilnost i podržala demokratske reforme. Isto tako, partnerstvo NATO-a i Srbije doprinosi miru i stabilnosti u regionu, što i NATO i Srbija vide kao strateški interes.

Važno je istaći da je Srbija ta koja određuje opseg našeg partnerstva. Mi smo zadovoljni svime što smo do sad postigli u ovom procesu, ali uvek postoji prostor da se uradi još toga.

Naša dugotrajna saradnja ima brojne rezultate. Na primer, unapređenje znanja i veština srpskih oficira potrebnih za njihovo uspešno učešće u međunarodnim operacijama jeste jedan od načina na koji NATO podržava Vojsku Srbije u pružanju značajnog doprinosa mirovnim misijama pod okriljem UN i EU širom sveta.

Kroz pružanje obrazovanja i obuke vašim oficirima i osoblju u vidu različitih poseta i programa, omogućavamo im da stiču vredne nove veštine i stručnost, čime jačamo njihovu sposobnost da efikasno deluju zajedno sa vojnicima iz drugih zemalja.

NATO saveznici pružaju podršku Sloveniji nakon velikih poplava koje su u dve trećine zemlje izazvale rekordne količine kiše. Podrška uključuje pružanje helikoptera, montažnih mostova, bagera i inženjerske pomoći. Pozdravljam i doprinos Srbije u tom smislu, kroz pružanje ljudstva, helikoptera i druge opreme. Zahvaljujući zajedničkoj obuci i vežbama, poput vežbe "Srbija 2018" koju su Srbija i NATO organizovali u Mladenovcu, svi možemo da delujemo kao jedno kada za to postoji potreba.

U potpunosti poštujemo politiku vojne neutralnosti Srbije, kao i mnogih drugih naših partnera, što nas ne sprečava da radimo velike stvari zajedno, sada i u budućnosti. Sveukupno, kao što su i lideri NATO-a rekli na samitu u Viljnusu, jačanje odnosa NATO-a i Srbije bilo bi od koristi za NATO, za Srbiju i za ceo region.

Zajednički naučni projekti sa Srbijom

RSE: Prema Vašem mišljenju, kako bi ova saradnja mogla da se unapredi?

Romano: Kroz kontinuirano informisanje ljudi u Srbiji i regionu o tome koliko NATO i Srbija zaista rade zajedno, u brojnim domenima, što direktno utiče na bezbednost i blagostanje naših stanovništava.

Imamo odličnu osnovu, koju dalje nadograđujemo. Na primer, postoje mnoge uspešne priče u našoj naučnoj saradnji, gde srpski naučnici igraju vodeću ulogu. Naučnici iz zemalja NATO-a i Srbije rade zajedno kako bi unapredili živote naših građana, na pitanjima energetske i ekološke bezbednosti, novih remetilačkih tehnologija, borbe protiv terorizma, sajber odbrane, odbrane od hemijskog, biološkog, radiološkog i nuklearnog naoružanja i bezbednosti ljudi. Daću neke primere.

Srpski naučnici iz Instituta Vinča, zajedno sa kolegama iz Italije, Francuske, Holandije, Nemačke, Finske, Ukrajine i Republike Koreje, pokazali su izuzetnu profesionalnost i posvećenost, kroz učešće u razvoju tehnologije za identifikaciju skrivenog oružja i eksploziva na mestima gde se nalazi veliki broj ljudi bez ometanja protoka pešaka (DEXTER). Cilj ovog projekta je da pomogne u sprečavanju terorističkih napada na stanicama metroa, aerodromima i drugim lokacijama javnog prevoza i javnih skupova.

Još jedan primer naše saradnje je istraživački projekat koji finansira NATO, a bavi se razvojem biogoriva od algi za komercijalnu proizvodnju. Sprovodi ga Institut za multidisciplinarna istraživanja Univerziteta u Beogradu u saradnji s Univerzitetom u Mančesteru iz Velike Britanije i Univerzitetom Bejlor (Baylor) u SAD.

Projekti NATO-a za naučnu saradnju pomogli su i u kreiranju seizmoloških grafikona za zemlje Zapadnog Balkana, i u unapređenju zaštite vodenih resursa reke Save. Pored toga, srpski i nemački naučnici rade na razvoju robota za dekontaminaciju i razminiranje po imenu T-Whex.

Ovo su samo neki od mnogih konkretnih primera obostranih koristi koje NATO i Srbija imaju zahvaljujući svom partnerstvu. Što više ljudi znaju o tome koliko NATO i Srbija rade zajedno, to je veća verovatnoća da će biti više zajedničkih projekata i aktivnosti kroz koje možemo zajedno doprineti izgradnji sigurnog okruženja za sve nas i našu decu.

RSE: Institut za evropske poslove je nedavno sproveo anketu koja je pokazala da se u Srbiji percepcija nije značajno promenila kada je u pitanju potencijalno pristupanje NATO-u, kao i kad je u pitanju NATO uopšte. Da li smatrate da ta percepcija predstavlja izazov u saradnji sa Srbijom? Na koji način mislite da bi ona mogla da se promeni u pozitivniji stav?

'Moj tim i ja ćemo nastaviti da informišemo o obimu odnosa Srbije i NATO-a na tačan i transparentan način, jasnim komuniciranjem da se naše partnerstvo zasniva na zahtevima Srbije', kaže general Romano. Foto: Zvaničnici Srbije, SAD i NATO na otvaranju vežbe 'Platinasti vuk', Srbija, juni 2023.

Romano: Mi cenimo javno mnjenje u Srbiji. Percepcija i mišljenje ljudi su za nas ključni faktori koje uzimamo u obzir u obavljanju naših svakodnevnih aktivnosti. Srbija je cenjen partner NATO-a, i naša saradnja je obostrano korisna. Ovo su činjenice koje se trudimo da saopštavamo na transparentan način.

Postoji još jedna važna stvar koja treba da se češće saopštava. NATO se sastoji od saveznika, zemalja koje su susedi i ekonomski partneri Srbije, tj. zemalja koje su na ovaj ili onaj način bliske Srbiji i srpskom narodu, bilo to bilateralno, kroz EU ili druge multilateralne veze. NATO je Italija, moja domovina, jedna od njegovih 12 osnivača. NATO je Nemačka, jedan od najvećih ekonomskih partnera Srbije. NATO je Norveška, odakle dolazi naš generalni sekretar Jens Stoltenberg. NATO su Grčka, Mađarska, Španija, Slovačka, Danska i mnoge druge države. Srbija ima mnoge prijatelje među zemljama NATO-a, i s tim zemljama ima značajne trgovinske, ekonomske, kulturne i druge veze.

Naš posao se nikad ne završava. Moj tim i ja ćemo nastaviti da informišemo o obimu odnosa Srbije i NATO-a na tačan i transparentan način, jasnim komuniciranjem da se naše partnerstvo zasniva na zahtevima Srbije, da je krojeno prema njenim potrebama i da se izvršava uz potpuno poštovanje politike vojne neutralnosti Srbije.

Pored toga, na samitu NATO-a u Viljnusu ranije ovog leta, lideri NATO-a su jasno rekli da se nadamo da će Srbija imati konstruktivne odnose sa NATO-om i susedima, uključujući u svom javnom saopštavanju o obostranim koristima saradnje NATO-a i Srbije.

Potrebno je da nađemo načine da se zajedničkim snagama suočimo protiv kampanja dezinformisanja, hibridnih pretnji i drugih izazova koji podrivaju poverenje u naša demokratska društva uopšte. Najbolji lek za ove izazove su činjenice i implementacija naših zajedničkih vrednosti, te transparentnost i konkretne aktivnosti. Stoga ćemo nastaviti da dajemo sve od sebe da objašnjavamo šta je NATO i za koja se načela i vrednosti zalaže. Takođe smo spremni da istražujemo nove načine za komunikaciju sa srpskom javnošću.

Prinuda, hakerske i druge aktivnosti destabilizacije

RSE: Kako NATO gleda na uticaj Rusije u Srbiji u svetlu ruske invazije na Ukrajinu?

Romano: Uticaj brutalnog rata Rusije je dalekosežan i raširio se u mnogim regionima izvan samog područja sukoba. Njegove posledice uključuju krizu hrane i energije koja utiče na milijarde ljudi širom sveta. Takođe, posledice rata se osećaju na više načina na Zapadnom Balkanu.

Ono što vidimo širom regiona je širenje dezinformacija, prinudu, hakerske i druge destabilizujuće aktivnosti. Zato će NATO nastaviti da unapređuje saradnju s partnerima u regionu kako bi podržao reforme, regionalni mir i bezbednost, kao i da bi se borio protiv malignog uticaja, koji uključuje dezinformacije, hibridne i sajber pretnje od strane državnih i nedržavnih aktera.

Što se tiče posledica trenutnog geopolitičkog konteksta na odnose NATO-a i Srbije, primetna je odluka Srbije da do daljnjeg obustavi sve aktivnosti u vezi sa planiranjem, pripremom i održavanjem međunarodnih vežbi. NATO u potpunosti poštuje suvereno pravo svake zemlje da bira sopstvene političke i bezbednosne aranžmane, ali ne vidimo da Rusija radi isto.

Kao što sam već rekao, NATO je potpuno posvećen stabilnosti u regionu i pozdravlja konstruktivnu saradnju sa Srbijom s tim ciljem.

RSE: Srbija nije uvela sankcije Rusiji, uprkos pozivima EU, čijem članstvu teži. U kojoj meri ovo predstavlja bezbednosni izazov za Srbiju i Zapadni Balkan?

Romano: Agresija Rusije protiv Ukrajine je nezakonita. Ona je ugrozila evroatlantsku i globalnu bezbednost, a ruski ratni zločini i napadi protiv civila i civilne infrastrukture lišavaju milione Ukrajinaca osnovnih ljudskih usluga. Ruski rat takođe značajno utiče na životnu sredinu, nuklearnu bezbednost, energetsku i prehrambenu bezbednost, globalnu ekonomiju i blagostanje milijardi ljudi širom sveta. Kao što sam već rekao, negativne posledice ovog rata osećaju se i na Zapadnom Balkanu.

Ne smemo ovo da tolerišemo. NATO pozdravlja odluku Srbije da podrži rezolucije Generalne skupštine UN koje osuđuju rusku agresiju protiv Ukrajine. Važno je da nam se naši partneri pridruže u odbrani naših zajedničkih demokratskih vrednosti i zalaganju za međunarodni poredak zasnovan na pravilima.