Sve kompanije koje stavljaju naftne derivate na tržište, od 1. jula će morati da imaju operativne rezerve, rekao je 11. aprila za Radio-televiziju Srbija (RTS) generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović.
Prema njegovim rečima, takvih kompanija u Srbiji ima oko deset, i one će ove godine u svakom trenutku o svom trošku morati da imaju zalihe derivata za četiri dana svoje prosečne prodaje u prethodne tri godine.
"Iz godine u godinu će se povećavati taj broj dana i doći ćemo u jednom trenutku do deset dana što je prilično velika zaliha", rekao je Mićović za RTS.
Da bi kompanije bile spremne za deset dana zaliha, moraće da investiraju u skladišni prostor, objasnio je Mićović, a zbog investicije kompanija u rezerve, dižu se i troškovi stavljanja goriva na tržište.
Iako država povećava obavezne rezerve nafte i derivata, ova obaveza nameće se kompanijama usled krize na energetskom tržištu, nastale zbog ruske invazije na Ukrajinu i sankcija koje je zbog toga Evropska unija (EU) uvela Rusiji.
Predstavnici naftnih kompanija i trgovaca gorivom ocenili su danas da administrativno određivanje cena goriva nije dobro u dužem periodu i da njihovo tržišno formiranje najbolje garantuje sigurnost snabdevanja.
"Cene svakog proizvoda, pa i naftnih derivata najbolje reguliše tržište. Uredba o ograničavanju visine cena naftnih derivata ne garantuje sigurnost snabdevanja i ona je prihvatljiva u kraćem periodu, pa je i država smatra privremenom", rekao je Mićović za agenciju Beta.
Vlada Srbije donela je 10. februara uredbu kojom je ograničila cene naftnih derivata, evrodizela i evropremijuma BMB 95 i maržu trgovaca na šest dinara. Cene tih derivata svakih sedam dana utvrdjuje Ministarstvo trgovine na osnovu prosečne veleprodajne cene u Srbiji.
On je rekao da je Uredba o ograničavanju visine cena naftnih derivata na snazi oko dva meseca, što je duže nego što se očekivalo.
Srbija je, prema tvrdnji ministarke energetike Zorane Mihajlović, izuzeta iz petog paketa sankcija EU prema Rusiji koje se odnose na naftu i gas. Stoga će, kako je navela, snabdevanje domaćeg tržišta naftom preko Jadranskog naftovoda (JANAF) biti nastavljeno i posle 15. maja.
Nekadašnji državni naftni gigant NIS od 2008. godine je u većinskom vlasništvu ruske državne kompanije Gasprom Njefta (Gazprom Neft).
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je 31. marta za Radio-televiziju Srbije da je NIS potpao pod sankcije EU zavedene protiv Rusije i da Srbija razgovara sa predstavnicima EU o uvozu nafte. Najveći deo te nafte, kako je rekao, do Srbije se doprema upravo naftovodom JANAF.