Ministarstvo spoljnih poslova Srbije demantovalo je 23. februara da Srbija isporučuje oružje u Mjanmar.
U saopštenju ministarstva su demantovani navodi specijalnog izvestioca Ujedinjenih nacija za Mjanmar Tomasa Endrjuza.
U njegovom izveštaju, objavljenom 22. februara, stoji da su Srbija, Rusija i Kina nastavile da isporučuju oružje hunti u Mjanmaru nakon vojnog puča, koje je korišćeno za napade na civile.
"Nakon puča u Mjanmaru, Srbija je veoma pažljivo razmotrila novonastalu situaciju u toj zemlji i u martu 2021. godine donela odluku da se ne vrše isporuke naoružanja ovoj zemlji, ni po ranije zaključenim ugovorima, niti po novim zahtevima za izvoz", navelo je ministarstvo spoljnih poslova Srbije.
U saopštenju se dodaje da je ministarstvo spoljnih poslova, u skladu sa tom odlukom, "blokiralo više zahteva za transport naoružanja Mjanmaru i novih zahteva za izvoz naoružanja i vojne opreme".
"Srbija, dakle, smatra da nije prekršila nijednu odredbu međunarodnih konvencija čiji je potpisnik, kao i nijedno opšteprihvaćeno pravilo međunarodnog prava", saopšteno je.
Pročitajte i ovo: UN: Kina, Rusija i Srbija nastavljaju da naoružavaju huntu u MjanmaruMinistarstvo ocenjuje da je izveštaj Endrjuza u kojem se, između ostalog, pominje uloga Srbije u snabdevanju vojske Mjanmara oružjem "u svom najvećem delu baziran na spekulacijama i neimenovanim izvorima, a ne na međunarodno verifikovanim činjenicama".
Bez reakcije na novinarsko istraživanje
Ministarstvo u saopštenju nije pomenulo istraživanje Balkanske istraživačke mreže (BIRN) i Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), u kojem se navodi da je Srbija nakon vojnog puča izvezla rakete Mjanmaru vredne 4,7 miliona evra.
U mesecima krvavih obračuna koji su usledili, Srbija je izdala još četiri dozvole za izvoz oružja, dodaje se u istraživanju BIRN-a i CINS-a.
CINS i BIRN su, kako navode u istraživanju, koristeći fotografije i video snimke iz otvorenih podataka, kao i dokumenta dobijena zahtevom za pristup informacijama od javnog značaja, uspeli da potvrde let aviona Avion Iljušin-62M beloruske privatne avio kompanije Rada Airlines.
Avion je, kako se navodi, poleteo sa beogradskog aerodroma 9. februara 2021. godine, noseći stotine raketa kalibra 80 mm proizvedenih u Srbiji.
Vojna hunta Mjanmara preuzela je vlast 1. februara 2021. godine. Nakon vojnog puča ulsedili su masovni nenasilni protesti. Oružani otpor je ojačao nakon što su mirni protesti ugušeni.
Pročitajte i ovo: Srbija izvezla oružje vredno 4,7 miliona evra Mjanmaru nakon puča, tvrde istraživači
Šta je naveo Endrjuz u izveštaju?
U izveštaju UN izvestioca Tomasa Endrjuza se navode vrste i količine oružja koje je vojska koristila još 2018. godine, kada je došlo do krvavog obračuna sa muslimanskom manjinom Rohinja, zbog čega je stotine hiljada ljudi pobeglo u susedni Bangladeš, prenosi AP.
U pomenutom dokumentu je opisano nekoliko kategorija transfera oružja, a one koje je identifikovao kao "najproblematičnije" dolaze iz Kine, Rusije i Srbije, jer se šalju od 2018. i nastavljene su nakon što je vojska preuzela vlast prošle godine.
Endruz, bivši američki kongresmen, rekao je da rezolucija koju je Generalna skupština UN usvojila u junu nije imala "bilo kakav vidljiv uticaj" na sposobnost vojske Mjanmara da napadne civile koji protestuju protiv vojne hunte.
Pozvao je na hitno sazivanje Saveta bezbednosti UN povodom situacije u Mjanmaru.
UN izvestilac je ocenio da bi na sastanku Saveta bezbednosti trebalo "usvojiti rezoluciju koja bi u najmanju ruku zabranila transfere oružja koje vojska Mjanmara koristi da napada i ubija civile".
Snage bezbednosti su ubile više od 1.500 civila, podaci su Udruženja za pomoć političkim zatvorenicima.
Pročitajte i ovo: Protesti širom Mjanmara na godišnjicu vojnog puča