Previše problema, premalo stručnjaka u oblasti mentalnog zdravlja u Srbiji

U Srbiji, državi sa oko 6,6 miliona stanovnika, trećina ljudi ima neku vrstu mentalnih tegoba. Psihologa je na svakih 100.000 stanovnika tek dva.

Ovo je zaključak nevladine Mreže psihosocijalnih inovacija (PIN) izveden na osnovu različitih istraživanja u oblasti mentalnog zdravlja.

Predsednica PIN-a, Maša Vukčević Marković ocenila je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je reč o alarmantnim podacima.

"Otprilike svaka treća osoba u Srbiji ima prisutne klinički značajne mentalne smetnje, odnosno psihički se oseća loše dovoljno intenzivno, da bi zbog toga trebalo da potraži stručnu pomoć", kaže ona.

Istraživanje o mentalnom zdravlju stanovništva u Srbiji PIN je sprovela u saradnji sa Odeljenjem za psihologiju Filozofskog fakulteta na reprezentativnom uzorku od hiljadu građana i građanki Srbije.

Vukčević Marković ističe da te rezultate ne treba interpretirati kao da trećina stanovništva u Srbiji ima mentalni poremećaj.

"To ne znači da će kod svih njih da se razvije neki poremećaj, niti da će ta kriza dugo da traje, ali za neke je neophodna kontinuirana psihološka podrška kroz psihoterapijske usluge ili možda psihijatrijsku podršku", pojašnjava.

Pročitajte i ovo: Analiza: Svaka treća osoba u Srbiji ima teškoće sa mentalnim zdravljem

Maša Vukčević Marković, koja je i naučna saradnica na Odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, dodaje da je ključna stvar koju treba čitati iz ovih istraživanja to da je neophodno da u Srbiji postoji dovoljan broj stručnjaka u oblasti mentalnog zdravlja kojima bi ti ljudi mogli da se obrate.

Koliko je stručnjaka za mentalno zdravlje?

Nedovoljno, smatra Maša Vukčević Marković.

Objašnjava da u domovima zdravlja Srbije radi 123 psihologa. Što znači, da na svakih 100.000 stanovnika dolazi i manje od dva psihologa (1,85), pokazuju podaci organizacije PIN iz 2023.

"Kad smo dobili te rezultate, onda smo ukrstili broj ljudi koji bi trebalo da potraže pomoć i broj psihologa koji su na raspolaganju u okviru zdravstvenog sistema u Srbiji. Pokazalo se da bi, kada bi svi oni pozvali da zakažu (pregled), poslednja osoba koja bi se obratila za pomoć čekala četiri godine", kaže Vukčević Marković.

PIN je, uz podršku Ministarstva zdravlja Srbije, 2023. godine radila istraživanje u kojem je učestvovala trećina psihologa zaposlenih u zdravstvenom sistemu Srbije.

"Pokazalo se da baš ogroman broj psihologa, preko dve trećine, smatra da na svom radnom mestu nema adekvatne uslove da bi mogli da odgovore na potrebe stanovništva", napominje predsednica Mreže psihosocijalnih inovacija.

Trećina njih je rekla je da nema dovoljno vremena za rad, a četvrtina da nema adekvatan prostor za rad, pokazuju rezultati istraživanja.

"Četvrtina nema pristup psihološkim testovima, što je zapravo nama psiholozima bukvalno oruđe za rad. Kroz to se rade adekvatne psihološke procene", ističe.

Dodaje da preko 60 odsto psihologa u Srbiji nema nikakvu stručnu podršku.

"Tu se pre svega misli na kontinuiranu superviziju ili neki vid psihološke podrške, što je važno kod ljudi koji su izloženi stresnim iskustvima drugih ljudi. Dakle, procena psihologa je da zapravo uslovi na njihovim radnim mestima nisu takvi da omogućavaju adekvatno odgovaranje na potrebe stanovništva", zaključuje.

Koliko je u Srbiji potrebna stručna pomoć zbog psihičkih tegoba?

Jedna četvrtina građana Srbije imala je u svom životu potrebu za stručnom podrškom zbog psihičkih tegoba, od čega šest odsto njih kaže im je bila često ili sve vreme potrebna, pokazuje istraživanje PIN-a.

Uprkos tome, prema rečima predsednice PIN-a Maše Vukčević Marković, ljudi u Srbiji retko se obraćaju za stručnu pomoć, naročito u ranim fazama, odnosno odmah kada primete problem.

"Mnogo je razloga za to, ali, između ostalog, zbog slabe dostupnosti preventivnih i usluga psihološke podrške", objašnjava.

Dodaje da većina ljudi više ni ne računa na to da bi u domu zdravlja mogla dobiti takvu pomoć.

"Češće se čuje da ljudi razmišljaju o tome da li mogu da nađu privatnog psihoterapeuta i da li to mogu sebi da priušte. Najčešće ne mogu. Onda trpe koliko dugo mogu i na kraju se obrate psihijatru kada baš 'dogori'", kaže ona.

Istraživanje PIN-a pokazuje da svaka druga osoba koja ima klinički značajne tegobe u vezi sa depresijom i svaka peta osoba koja je u riziku od suicida - nikada nije zatražila stručnu pomoć.

Šta je još razlog oklevanju?

Osim nedostatka psiholoških usluga, barijere ka traženju stručne pomoći mogu biti i strah od osude i stigmatizacije, autostigmatizacija, ali i nedostatak novca ili informacija o tome gde je moguće pronaći pomoć.

"Nama su se kao dva glavna faktora izdvojili autostigmatizacija, odnosno doživljaj ljudi da ukoliko se obrate za pomoć manje vrede, manje su pametni i sposobni, dok nam je drugi razlog bilo finansiranje", kaže Vukčević Marković.

Pročitajte i ovo: Zašto se zagađenje vazduha povezuje sa mentalnim bolestima?

Podaci istraživanja PIN-a pokazuju da u Srbiji postoji izražena stigmatizacija osoba sa psihičkim tegobama.

Najveći broj građana, 39 odsto, ne bi bio saglasan da neko sa problemom sa mentalnim zdravljem postane član njihove porodice, a trećina ne bi bila spremna da živi sa osobom koja ima problema sa mentalnim zdravljem.

"Samo polovina ljudi je spremna da živi blizu, odnosnu u komšiluku, i da radi sa nekim ko ima probleme sa mentalnom zdravljem", kaže Vukčević Marković.

Najveći stepen prihvatanja osoba sa problemima u mentalnom zdravlju zabeležen je u slučaju nastavka prijateljstva sa osobom koja razvije problem sa mentalnim zdravljem, gde više od dve trećine građana veruje da bi nastavilo odnos, pokazuju podaci istraživanja PIN-a.

Drugi najčešći razlog za odustajanje od traženja stručne pomoći jeste manjak finansija.

Međutim, Vukčević Marković upozorava da bi u skladu sa zakonima i međunarodnim konvencijama koje je Srbija potpisala, psihološke usluge morale da budu besplatno dostupne građanima i građankama Srbije.

Odgovor države izostaje

Koliko država brine o mentalnom zdravlju nacije ne ogleda se toliko u tome koliko se o problemu govori, već koji su konkretni potezi napravljeni na putu do unapređenja, smatra Vukčević Marković.

Dodaje i da bi do sada već bio donet zakon o psihoterapiji da je mentalno zdravlje nacije prioritet u Srbiji. Za sada se, ističe Vukčević Marković, još čeka na novi akcioni plan.

"Glavnu strategiju vezanu za mentalno zdravlje Srbija je donela 2019. do 2026. Prvi akcioni plan je istekao i pokazalo se da većina ciljeva nije ostvarena. Drugi akcioni plan, koji je trebalo da startuje u 2023. godini, još nije donet", podseća sagovornica RSE.

Pročitajte i ovo: Trenira li policija mentalno zdravlje?

Ona takođe napominje da ne postoji podatak o tome koji deo budžeta zdravstvenog sistema Srbije ide na mentalno zdravlje.

Predsednica organizacije PIN kaže da nije samo reč o količini novca koji se izdvaja iz budžeta, već i u načinu na koji se taj novac raspoređuje.

"U skladu sa nekim savremenijim, naučno utemeljenim principima i praksama. Briga o mentalnom zdravlju bila bi (tako) bolja", objašnjava Vukčević Marković.