Nezavisno sudstvo i eliminisanje uticaja politike na izbor sudija i tužilaca srž je ustavnih promena koje Srbija treba da sprovede zbog usklađivanja sa standardima Evropske unije o nezavisnosti sudstva. Upravo se kao jedna od primedbi Srbiji u rezoluciji Evropskog parlamenta, usvojenoj prošle nedelje, navodi da "nezavisnost sudstva nije sprovedena na delu".
Srbija se u Akcionom planu za pregovaračko poglavlje 23 o pravosuđu i osnovnim pravima obavezala da će ustavne reforme u oblasti pravosuđa sprovesti do kraja godine.
Da bi mogli da zatvore pregovore o pridruživanju sa Evropskom unijom u poglavlju 23 o pravosuđu i osnovnim pravima, vlasti u Srbiji moraju da izmene Ustav u oblasti pravosuđa.
"To su odredbe koje ne garantuju nezavisnost prilikom izbora sudija i tužilaca", kaže Vladimir Međak iz Evropskog pokreta u Srbiji navodeći da su planirane izmene definisane Akcionim planom Vlade Srbije za poglavlje 23 koji se oslanja na mišljenje Venecijanske komisije (Saveta Evrope koja se bavi kvalitetom ustavnih rešenja) o aktuelnom Ustavu Srbije donetom 2006. godine.
"I da se izbor sudija i tužilaca prenese na pravosudna tela, na Visoki savet sudstva za sudije i na Državno veće tužilaca za tužioce. Znači, mora se eliminisati opcija da Narodna skupština bira. Takođe, mora se promeniti način izbora predsednika sudova, ograničiti uticaj politike na funkcionisanje samih sudova", objašnjava Međak.
Rezolucijom Evropskog parlamenta o Srbiji traži se da vlasti u Beogradu obezbede evropske norme u pravosuđu i "smanje politički upliv na biranje i postavljanje sudija i tužilaca".
Razgovore o ustavnim reformama najavio je i novi predsednik Srbije Aleksandar Vučić u danu kada je preuzeo dužnost.
"Na to smo obavezani nastavkom našeg evropskog puta, ali i unutrašnjim potrebama", rekao je Vučić u Skupštini Srbije 31. maja nakon polaganja zakletve.
Ministarstvo pravde predložiće do kraja godine izmene Ustava u oblasti pravosuđa, najavila je nedavno ministarka pravde Nela Kuburović na sastanku sa članovima misije Odbora za ustavna pitanja Evropskog parlamenta.
Radna grupa u okviru Komisije za sprovođenje nacionalne strategije reforme pravosuđa sačinila je analizu u kojoj su identifikovane ustavne odredbe koje su vezane za nezavisnost pravosuđa i predstavljena rešenja.
Ta radna grupa je konstatovala da Narodna skupština "raspolaže punim ovlašćenjima za izbor sudija, dok je Vrhovni savet sudstva (VSS) ograničen samo na podnošenje predloga za izbor sudija", te da u osnovi izbor svakog sudije počiva na odluci parlamentarne većine, a da VSS "aminuje" prelazak iz privremenih sudija u trajne vršioce sudijske funkcije licima koja su već prošla političku trijažu parlamentaraca.
Ova radna grupa, koju su činila četiri profesora ustavnog prava, preporučila je da sve sudije i predsednike sudova treba da bira VSS. Sugerisano je da bi trebalo restriktivnije postaviti razloge za razrešenje, kao i da je sporan izbor sudija na ograničeni mandat od tri godine (za one koji se biraju prvi put na sudijsku dužnost).
Takođe se u ovoj analizi, koja se nalazi na sajtu Ministarstva pravde, između ostalog navodi i da Skupština potpuno gospodari Vrhovnim savetom sudstva jer osam izbornih članova Saveta bira parlament na predlog ovlašćenih predlagača, a da se uticaj zakonodavnog organa snažno proteže i preko tri člana po položaju: ministra, predsednika skupštinskog odbora i predsednika Vrhovnog kasacionog suda, koga je takođe izabrala Narodne skupštine.
Što se tiče izbora javnih tužilaca, koje bira Narodna skupština na predlog Vlade, konstatovano je da to ne daje nikakve garancije samostalnosti javnog tužilaštva.
Sudstvo je iznelo svoje stavove u vezi sa ustavnim promenama, a sada je upućen poziv organizacijama civilnog društva da do 1. jula iznesu svoje predloge, kaže za RSE pomoćnik ministra pravde Čedomir Backović.
"Da svi oni koji misle da imaju neke dobre ideje, a posebno oni koji misle da su kompetentni za tako nešto, identifikuju šta je to u Ustavu što ne valja, ili šta treba da se dopuni, ili šta je to što u Ustavu ne piše a trebalo bi da piše, a vezano za nezavisnost pravosuđa", kaže Backović.
Backović: Izneti predloge do 1. jula (na fotografiji: sudnica, Beograd)
U međuvremenu je oko 30 organizacija civilnog društva saopštilo da sa velikim interesovanjem i oprezom prate pripreme za promene Ustava Srbije poučeni lošim iskustvom sa usvajanjem najvišeg pravnog akta 2006. godine, "kad je izostala i stručna i politička i javna rasprava".
Među onima koji zahtevaju da se izbegne dosadašnja praksa netransparentne izmene Ustava, ali i pozdravljaju poziv Ministarstva pravde organizacijama civilnog društva da učestvuju u konsultativnom procesu je i Beogradski centar za ljudska prava.
Vesna Petrović iz ove nevladine organizacije kaže da debata unutar civilnog sektora o ustavnim promenama traje već dugo.
"Beogradski centar je napravio predlog sa nekoliko modela uloge i položaja tužilaštva u Ustavu, što mislim da je jedna od najproblematičnijih karika u Ustavu, zatim odnosa policije i tužilaštva u sprovođenju istražnih radnji. Takođe i položaja pravosuđa, Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca i načina izbora tužilaca i sudija", objašnjava Petrović.
"Integrativna klauzula"
Kada civilni sektor dostavi svoje predloge uslediće serija okruglih stolova, dalji rad na predlozima, diskusija sa članovima Venecijanske komisije, te konačno finalni oblik nacrta promena Ustava.
Ustavne promene koje se tiču nezavisnosti pravosuđa spadaju u promene koje variraju od države do države u zavisnosti od toga šta nije u skladu sa principima i standardima EU. Tu bi takođe spadale i moguće promene Ustava Srbije koje bi nastale kako bi se ojačalo ostvarivanje prava nacionalnih manjina ili koje bi nastale kao rezultat dijaloga na najvišem nivou o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, a za koje nije nužno da će i nastati, navodi Vladimir Međak.
Na kraju procesa pridruživanja EU kada se potpiše ugovor o pristupanju Srbija će morati da sprovede i izmene koje svaka država mora da uradi prilikom ili nakon pristupanja.
To je "integrativna klauzula" koja obezbeđuje da propisi koji se donose u Briselu mogu da se primenjuju u Srbiji. I drugo, da se omogući državljanima članica EU da glasaju u Srbiji, ako imaju legalno prebivalište, na lokalnim izborima i izborima za Evropski parlament, a zauzvrat će državljani Srbije dobiti isto pravo u EU, objašnjava Međak.
"Između momenta potpisivanja ugovora o pristupanju i datuma ulaska radi se ratifikacija. Da bi ratifikacija Sporazuma o pristupanju bila moguća treba izmeniti Ustav. U tome trenutku će se Ustav menjati i 'integrativna klauzula' i pitanje aktivnog i pasivnog biračkog prava treba da budu uneti u Ustav", kaže Međak.
Rokovi previđeni Akcionim planom za ustvane promene u oblasti pravosuđa su već probijeni tako da je upitno da li će Srbija uspeti do kraja godine, na šta se sama obavezala, da ih i sprovede.