Koje će televizijske kanale moći da gleda cela Srbija biće poznato nakon odluke nadležnog tela čiji je konkurs već otvorio dileme.

Regulatorno telo za elektronske medije (REM) raspisalo je konkurs za četiri televizijske frekvencije sa nacionalnom pokrivenošću.

Postojeće dozvole, koje koriste privatne televizije Pink, B92, Prva i Hepi, ističu u avgustu ove godine i očekuje se da će one tražiti njihovo obnavljanje.

Za deo javnosti je ključno da li će regulator ispitivati koliko je program ovih televizija bio u skladu sa zakonom tim pre što su ovi mediji označeni kao provladini, odnosno da podržavaju predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Dileme je dodatno produbilo i to što u konkurs nije uvrštena peta frekvencija koja je slobodna od 2012. godine nakon gašenja jedne televizijske stanice. Time je smanjena mogućnost da frekvenciju dobije neki od nezavisnih kablovskih kanala.

Šta kaže REM?

Za Juditu Popović, članicu Saveta REM-a, ipak, nije ključna peta frekvencija nego izrada novog pravilnika o nediskriminišućim uslovima za televizije umesto onog koji je donet 2016. godine. Ona to potkrepljuje time da se emiteri ne pridržavaju odredaba medijskih zakona i d a su programski sadržaji problematični.

"Kao primer navela bih TV Pink koja za prošlu godinu nije imala dečiji program, naučno-obrazovni, kulturno-umetnički, a što se dokumentarnog programa tiče imala je 0,03 posto", rekla je Popović za RSE.

RSE je povodom ovih navoda poslao upit televiziji Pink, ali odgovor do objave ovog teksta nije stigao.

Savet REM-a ima zakonsku obavezu da prilikom odlučivanja o produženju dozvole uzme u obzir poštovanje medijskog elaborata na osnovu koga je emiteru ta dozvola izdata.

"Ukoliko se to ne uradi biće toliko jasno i evidentno da će odluke biti pristrasne, neobjektivne i diskriminatorske", ocenjuje Popović.

Judita Popović kaže kako su programski sadržaji problematični i kao primer navodi TV Pink koja, kaže, "za prošlu godinu nije imala dečiji program, naučno-obrazovni, kulturno-umetnički..".

REM nije objasnio zašto u pozivu na konkurs, objavljenom 15. aprila, nema pete frekvencije za nacionalno pokrivanje koja je postojala u prethodnim konkursima.

Na upit RSE zbog čega se konkurs ne odnosi i na petu frekvenciju, kao ni da li će i kada biti raspisan, predsednica Saveta REM-a Olivera Zekić odgovorila je da neće davati izjave u vezi sa tom temom dok se konkurs ne završi.

Ona je 15. aprila na pitanje lista Danas zašto nema pete frekvencije kratko odgovorila da će ona biti "uskoro, možda". Na pitanje ko i kada donosi odluku o tome kada će biti raspisan konkurs za petu frekvenciju, ona je odgovorila REM.

Članica Saveta REM-a Judita Popović objašnjava za RSE da je REM od preduzeća koje upravlja emisionom strukturom obavešten da je prevaziđen uslov minimalnog pokrivanja od 95 odsto stanovništva, i da on sada prelazi 98 odsto.

"Iz toga bi proizilazilo da je to sasvim dovoljno što se tih frekvencija tiče", navela je.

Ona, međutim, ne isključuje mogućnost da se eventualno donese dopunska odluka u vezi sa petom nacionalnom frekvencijom.

Uslovi za dobijanje frekvencije

U uslovima za dobijanje dozvole piše da je podnosilac prijave dužan da raspolaže profesionalnom i funkcionalnom opremom i drugim tehničkim sredstvima.

Prema tom pravilniku, emiter mora imati u svom programu informativni program, naučno-obrazovni, kulturno-umetnički, dokumentarni, dečji program i program za maloletnike.

U ukupnom godišnjem objavljenom programu sa najmanje 10 odsto mora da učestvuje informativni program, a program vesti mora da se emituje svakodnevno.

"Najmanje 50 odsto informativnog programa mora činiti sopstvena produkcija", navodi se u pravilniku koji propisuje uslove.

Istraživanje koje su u martu 2021. uradile agencije za praćenje medija i istraživanje tržišta Kliping i Smart risrč (Smart Research) na više od 1.100 ispitanika pokazalo je da je televizija u Srbiji i dalje ubedljivo najviše korišćen tip medija.

Prema tom istraživanju, više od polovine ispitanika na televiziji gleda serije, 37 odsto njih pre svega gleda filmove, a 35 odsto pre svega prati dnevnik.

Ovo istraživanje je pokazalo da se u najvećem broju slučajeva gledaju kanali sa nacionalnom frekvencijom, dok se specifičan sadržaj kao što su sport, dokumentarci, emisije o prirodi ili crtani filmovi najviše gledaju na kablovskim kanalima.

Izuzimajući televizije sa nacionalnom frekvencijom, najgledaniji kablovski kanali su N1 i Nova S.

N1 i Nova S nemaju nacionalnu frekvenciju

Televizije N1 i Nova S učestvovaće na konkursu za nacionalno emitovanje, objavio je N1. Ove dve kablovske televizije posluju u okviru United Grupe, vodećeg telekomunikacionog i medijskog operatora u Jugoistočnoj Evropi.

Direktor programa N1 Igor Božić kaže za RSE da bi Savet REM-a trebalo da odlučuje na osnovu istorije ponašanja televizija.

"Mislim da mi imamo šanse ako se bude vodilo računa o tome da li su neke televizije bile etične ili ne u prethodnom periodu", naveo je Božić.

Kablovska televizija N1 osnovana je 2014, a Nova S 2019. godine.

Iz vlasti nisu blagonaklono gledali na izveštavanje ta dva medija, koja su neretko kritički izveštavala o aktivnostima zvaničnika i ukazivali na prisutnost korupcije i veze kriminala sa vlastima.

Predsednik države Aleksandar Vučić i pojedini ministri su N1 nazivali "CIA televizijom" i omalovažavali novinare na javnim događajima.

Direktor programa N1 Igor Božić kaže za RSE da bi Savet REM-a trebalo da odlučuje na osnovu istorije ponašanja televizija.

Komentarišući konkurs za dodelu televizijskih frekvencija, Božić kaže da je najbitnija stvar to što nema objašnjenja zašto nema pete frekvencije.

"Posebno je zanimljiva izjava predsednice Saveta REM-a Olivere Zekić koja je rekla 'možda će biti uskoro a možda i neće' raspisan konkurs. To dosta magle stavlja na ceo taj postupak koji bi morao da bude potpuno transparentan", poručuje Božić.

U međuvremenu je pokrenuta peticija da televizije N1 i Nova S dobiju nacionalnu frekvenciju.

"Zahtevamo objektivno informisanje! Zahtevamo da čujemo i ono što se režimu ne sviđa, kritiku i debatu, a ne samo propagandu koju nam serviraju!", navodi se u tekstu peticije koju je pokrenula neformalna grupa građana.

Reakcije dela opozicije

Pokret slobodnih građana (PSG) ocenio je da Regulatorno telo za elektronske medije (REM) nema legitimitet da odlučuje o dodeli frekvencija. Za ovu stranku je to što se konkurs odnosi samo na četiri frekvencije dokaz da će "REM i ovaj put uraditi posao onako kako odgovara vladajućem režimu". PSG poziva da se formira nezavisna međunarodna komisija čije će članove izabrati vlast i opozicija koji će sprovesti konkurs.

I Demokratska stranka smatra da konkurs za nacionalne frekvencije može da sprovede samo novi sastav REM-a u kojem će biti nezavisni eksperti.

Potpredsednica DS-a Tatjana Manojlović optužila je članove REM-a da ovo najvažnije regulatorno telo u oblasti elektronskih medija "praktično vode kao ispostavu kabineta Aleksandra Vučića". Ona je ocenila da raspisani konkurs ima za cilj da se i narednih osam godina omogući nastavak "provučićevske propagande".

RSE je u upitu REM-u tražio i komentar kritika koje su iznete u javnosti na račun rada ovog regulatornog tela.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u maju 2021. poručio da će odluku o tome koji će mediji dobiti nacionalnu frekvenciju donosi "struka, a ne tajkuni i političari".

Nacionalne frekvencije nacionalno dobro

Frekvencije su talasne dužine na kojima se emituje televizijski signal. Njihov broj je ograničen, smatraju se nacionalnim dobrom i njihov vlasnik je država.

Profesor sa Fakulteta političkih nauka Rade Veljanovski navodi da je za procenu ko treba da bude u etru od 4. avgusta, kada ističu dozvole, potrebno da se stavi pod lupu ponašanje dosadašnjih emitera. To znači, kako kaže, da se vidi da li je njihov program bio u skladu sa programskim elaboratom na osnovu koga im je izdata dozvola.

"Ima mnogo istraživanja i mnogo indikatora da su ove četiri televizije u velikoj meri radile za vlast. Ako iste televizije dobiju dozvole imaćemo nepromenjeno stanje koje nije u skladu sa javnim interesima, domaćim zakonima ni evropskim demokratskim iskustvima", naveo je Veljanovski.

On, ipak, ne očekuje puno od ovog sastava REM-a.

"REM je svojim dosadašnjim ponašanjem prema tim televizijama pokazao da im ne zamera mnogo toga, pa i kada su izricali određene mere i sankcije one su bile blaže ili su potpuno izostajale, navodi Veljanovski.

Četiri televizije koje imaju dozvolu za nacionalno emitovanja programa i društvena mreža Tviter označila je kao medije koji sarađuju sa Vladom Srbije.

Izveštaji međunarodnih organizacija o stanju medija u Srbiji

U izveštajima međunarodnih organizacija godinama unazad se upozorava da Srbija nazaduje u oblasti nezavisnosti medija.

Takva ocena se iznosi i u poslednjem izveštaju vašingtonske nevladine organizacije Fridom haus (Freedom House) objavljenom 20. aprila. Frudom haus primećuje da je Regulatorno telo za elektronske medije (REM) kritikovano zbog nedostatka nezavisnosti.

"Vladajuće političke stranke uglavnom dobijaju većinu medijskog prostora na javnom servisu… Mnogi privatni mediji su u vlasništvu pristalica vladajuće Srpske napredne stranke (SNS)", stoji u izveštaju.

Pročitajte i ovo:

Fridom haus navodi i da neki privatni mediji sa nacionalnom frekvencijom i popularni tabloidi redovno učestvuju u klevetničkim kampanjama opozicije i drugih navodnih protivnika vlasti. Takođe je navedeno da predsednik Srbije Aleksandar Vučić "redovno i javno omalovažava nezavisne medije".

Međunarodna organizacija Reporteri bez granica je u preporukama za novoizabranu vlast nakon izbora 3. aprila u Srbiji navela da bi trebalo osigurati da REM bude nezavisan i efikasan tako što će se smanjiti broj članova koje biraju politička tela.

Takođe je preporučeno da se odlučivanje u REM-u učini transparentnijim i da se ovom telu omogući da ukida dozvole, kao i da se otvori javna debata o proširenju ovlašćenja da mogu kazne medije.

Prethodni konkursi za televizijske frekvencije

Prvi konkurs za dodelu frekvencija za televizijsko i radio emitovanje raspisan je 2006. godine i tada je definisano da postoji pet televizijskih frekvencija za nacionalnu pokrivenost.

Tada su dozvole dobile televizije: Pink, B92, Fox koja je kasnije promenila ime u Prva, Hepi i Avala.

Kasnije su dozvole ovim televizijama, osim Avale, produžene do 2022. godine.

Televiziji Avala je oduzeta frekvencija 2012. godine zbog neplaćanja naknade za korišćenje. Ta televizija takođe u to vreme nije ispunjavala zakonske obaveze proizvodnje sopstvene produkcije i produkcije informativnog programa.

Za dodelu pete frekvencije konkurs je bio raspisan u maju i oktobru 2013. godine.
Međutim, nijedan od prijavljenih kandidata - TV Nova i TV Kopernikus - nije dobio dovoljan broj glasova u REM- u za dodelu nacionalne frekvencije.

Poslednji konkurs za dodelu slobodnih frekvencija REM je raspisao 2018. godine. Tada su odbijene prijave Studija B, BK Telekoma i Kopernikusa uz obrazloženje da nijedan podnosilac nije uverio da bi objavljivao kvalitetan i raznovrstan program.