U masovnoj grobnici na lokaciji „Kiževak“ kod Raške se nalaze posmrtni ostaci ljudi koji su ubijeni tokom sukoba na na Kosovu, a ovde su prebačeni da bi se zločin prikrio, izjavio je Ibrahim Makoli (Makolli), šef radne grupe delegacije Kosova po pitanju nestalih lica.
Tokom obilaska radova na ekshumaciji posmrtnih ostataka u masovnoj grobnici na lokaciji „Kiževak“, Makoli je u izjavi za medije u petak (4. decembra) rekao da taj proces treba zaštititi od politizacije.
„Ovo je humanitarno pitanje i tako ćemo ga i tretirati, ali oni koji su počinili ove zločine treba da dobiju zaslužene kazne“, rekao je Makoli.
Mislimo da u Srbiji postoje i drugi lokaliteti sa potencijalnim masovnim grobnicama, rekao je Makoli.
Prema njegovim rečima, zajedničkim istraživanjem je utvrđeno da postoje još dve lokacije potencijalnih masovnih grobnica u Srbiji – kod Novog Pazara i Sjenice.
„Nadam se da će snimci iz vazduha pomoći da se lociraju ta mesta i da ćemo ih istraživati u budućnosti zajedno sa predstavnicima Srbije“, rekao je Makoli.
Osim Makolija, obilasku su prisustvovali i šef beogradske delegacije Veljko Odalović i predsedavajući Radne grupe Fabijan Bourdije. Oni su obišli lokaciju "Kiževak" na jugozapadu Srbije, na kojoj su polovinom novembra pronađeni posmrtni ostaci, kako se sumnja, albanskih civila ubijenih tokom rata na Kosovu 1999. godine.
Ekshumacija tela u masovnoj grobnici 'Kiževak'
Odalović: Konačan broj tela tek posle ekshumacije i identifikacije
Šef beogradske delegacije i predsednik Komisije za nestala lica Vlade Srbije Veljko Odalović izjavio je tokom obilaska lokacije „Kiževak“ da se o broju tela na tom mestu još uvek ne može sa sigurnošću ništa reći, ali je dodao da se može pretpostaviti da se nalazi između 15 i 17 tela.
On je u izjavi za medije dodao da će tek proces ekshumacije i identifikacije dati odgovor na pitanje o broju posmrtnih ostataka i kome pripadaju.
Prema Odalovićevim rečima, ovo je jedna od izmeštenih grobnica u Srbiji.
Odalović kaže da će se raditi na ovoj lokaciji dok god to vremenski uslovi budu dozvoljavali, i da će to sigurno biti narednih 10-ak dana.
Kada radovi budu prekinuti, lokacija će biti adekvatno fizički zaštićena i konzervirana, dodao je Odalović.
„Ovome pristupamo krajnje odgovorno. Ceo proces će biti transparentan“, rekao je on.
U svim fazama su uz sudske veštake iz Srbije prisutni predstavnici EULEX-a, Crvenog krsta, Međunarodne komisije za nestale i pripadnici prištinske delegacije, rekao je Odalović.
On je podsetio da je pitanje nestalih visoko pozicionirano i vašingtonskim sporazumom i pregovorima Srbije sa delegacijom Kosova u Briselu.
Bourdije: Zajdeničkim radom do zatvaranja ovog teškog poglavlja
Predstavnik Radne grupe iz Međunarodnog komiteta Crvenog krsta Fabijan Bourdije rekao je da otkrivanje ove grobnice naglašava značaj otkrivanja nestalih.
U narednim nedeljama na lokaciji će zajedno raditi forenzički timovi kako bi se za još više porodica nestalih zatvorilo teško poglavlje u njihovim životima, rekao je Bourdije.
Snežana Matejić, specijalista sudske medicine koja vodi forenzički tim Srbije izjavila je da će „ovo biti mukotrpan rad zbog terenskih i vremenskih uslova“.
„Ne možemo da zanemarimo ni epidemiološku situaciju, ali ćemo dati sve od sebe da završimo taj posao“, rekla je Matejić.
Ekshumacija tela na mestu nekadašnjeg rudnika "Kiževak", u blizini granice Srbije sa Kosovom, počela je 30. novembra.
Na licu mesta je tim sudskih veštaka Srbije koji rukovodi forenzičkim aspektom, a prisutni su i stručnjaci Međunarodne komisije za nestale osobe (ICMP), predstavnici Međunarodnog komiteta crvenog krsta (ICRC) i kosovske delegacije Radne grupe za nestala lica u svojstvu posmatrača.
Ljudske ostatke na lokaciji "Kiževak" pronašli su 16. novembra stručnjaci Misije Evropske unije na Kosovu (EULEX), kosovskog Instituta za sudsku medicinu i Komisije Vlade Srbije za nestala lica, nakon čega je Viši sud u Beogradu izdao naredbu za ekshumaciju.
Pročitajte i ovo: Sud u Beogradu naredio ekshumaciju posmrtnih ostataka kod RaškeProcena je da je na toj lokaciji pronađeno između sedam i 20 posmrtnih ostataka, ali grobnica još uvek nije istražena, rekao je 2. decembra za Radio Slobodna Evropa (RSE) šef Programa za Zapadni Balkan ICMP Metju Holidej (Matthew Holliday).
On je dodao da se ova masovna grobnica „verovatno povezuje sa ekshumacijom u mestu Rudnica kod Raške pre nekoliko godina“ i da se žrtve pronađene na novoj lokaciji „povezuju sa istim događajem na Kosovu 1999. godine“.
"Kiževak" se nalazi nekoliko kilometara severno od mesta Rudnica, gde je u neposrednoj blizini graničnog prelaza Jarinje između Srbije i Kosova 2013. godine otkrivena masovna grobnica sa 52 tela albanskih civila.
Pročitajte i ovo: Holliday: Ostaci između sedam i 20 ljudi u neistraženoj grobnici na lokaciji KiževakU saopštenju Komisije Vlade Srbije za nestala lica navedeno je da je lokacija "Kiževak" bila predmet istraživanja i probnog iskopavanja proteklih pet godina na osnovu naredbe Tužilaštva za ratne zločine.
Iz misije Evropske unije na Kosovu (EULEX) su 20. novembra saopštili da njihovi stručnjaci vrše iskopavanja u "Kiževku" od 2015. godine, te da su napravili pomak zahvaljujući snimcima iz vazduha.
"Problem je bio u tome što se radi o velikom kamenolomu i pejzaž se vremenom menjao zbog činjenice da je kamenolom još uvek bio u upotrebi duži niz godina", rekao je Javier Santana, forenzički arheolog EULEX-a.
Kamenolom "Kiževak" je privatizovan posle 2007. godine. U maju ove godine, eksploataciono pravo na mestu nekadašnjeg rudnika srebra, cinka i olova je od srpske firme "EFPP" kupila geološka kompanija "Tethian" iz Kanade.
Iz EULEX-a su naveli da je proces utvrđivanja tačne lokacije bio dodatno zakomplikovan jer se u rudniku nalazi četiri do pet nivoa približne visine od po 13 metara.
Lokacija "Kiževak" pominje se u izveštaju o napretku ljudskih prava koje svake godine objavljuju Sjedninjene Američke Države (SAD). U izveštaju iz 2015. navodi se da se sumnja da su na ovom mestu "srpske snage navodno sahranile ostatke kosovskih Albanaca ubijenih u selu Rezala na Kosovu 1999. godine".
Tela 28 žrtava iz ovog sela pronađena su 2013. godine u masovnoj grobnici u Rudnici 2013, a dve godine kasnije sahranjena su u Rezali.
Pročitajte i ovo: Od grobnice u Srbiji do mesta ratnog zločina na KosovuPrema izveštaju nevladinog Fonda za humanitarno pravo (FHP), pripadnici srpskih snaga ubili su u aprilu 1999. godine u Rezali najmanje 42 albanska civila, od toga 39 u masovnoj egzekuciji.
„Među ubijenim civilima bila su tri dečaka, dok je najstarija žrtva imala 97 godina", navela je ova organizacija koja se bavi istraživanjem ratnih zločina u dokumentu "Dosije Rudnica" iz 2015. godine.
Prema izveštaju FHP-a, civile u Rezali ubili su pripadnici 37. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije u čijoj je nadležnosti bila i takozvana "asanacija terena", odnosno premeštanje tela žrtava.
FHP je naveo da se devet žrtava iz ovog sela i dalje vode kao nestali u evidenciji Međunarodnog komiteta Crvenog krsta.
Od svih ekshumiranih posmrtnih ostataka sa lokacije "Kiževak" biće uzeti uzorci za DNK analizu, što će omogućiti njihovu identifikaciju, koju će sprovesti Međunarodna komisija za nestala lica.
"Kiževak" je peta je lokacija u Srbiji na kojoj su pronađeni posmrtni ostaci, kako se sumnja, albanskih civila ubijenih tokom rata na Kosovu 1999. godine.
Pročitajte i ovo: Lokacije identifikovanih masovnih grobnica u SrbijiOd 2001. godine do danas, na teritoriji Srbije su na četiri lokacije otkrivene masovne grobnice sa 941 telom.
Prema podacima UNMIK-ove Kancelarije za nestala lica, u Batajnici nadomak Beograda su 2001. godine otkrivena 744 tela. Iste godine, u Petrovom Selu u istočnoj Srbiji pronađeno je 61 telo. Kod jezera Perućac 2001. godine otkrivena je masovna grobnica sa 84 tela. Poslednja masovna grobnica sa 52 tela otkrivena je 2013. godine u Rudnici na jugozapadu zemlje.
Više od 1.640 ljudi sa Kosova, većinom iz albanske zajednice, još se vodi kao nestalo.
U Srbiji do danas niko nije odgovarao za operaciju skrivanja tela kosovskih Albanaca u masovnim grobnicama.
Za ratne zločine na Kosovu, među kojima je i prebacivanje leševa ubijenih kosovskih Albanaca, pred Haškim Tribunalom je 2011. godine osuđen bivši načelnik Resora javne bezbednosti Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije Vlastimir Đorđević na ukupno 27 godina zatvora. Kazna mu je kasnije smanjena na 18 godina i služi je u zatvoru u Nemačkoj.
Pročitajte i ovo: U Batajnici grobnica bez obeležja, zločinci bez kazneSkoro dve decenije od otkrića masovnih grobnica u Batajnici, Petrovom Selu i kod jezera Perućac, i sedam od ekshumacija u Rudnici, na tim mestima ne postoje nikakva obeležja koja bi ukazala na to da su skrivala zločine srpske vojske i policije nad albanskim civilima na Kosovu.
Predstavnik koalicije Ujedinjena dolina – SDA Sandžaka u Skupštini Srbije Šaip Kamberi (Shaip) pozvao je 1. decembra građane Srbije da potpišu peticiju Fonda za humanitarno pravo za izgradnju Memorijalnog centra u Batajnici.