Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije još uvek nije reagovalo na zahteve Hrvatskog nacionalnog veća (HNV) i Bošnjačkog nacionalnog veća (BNV) u Srbiji da povuče pojedine udžbenike, koji po njihovom mišljenju, osporavaju postojanje hrvatskog, bosanskog i crnogorskog jezika.
Naime, kako su naveli u dva veća, koja u Srbiji zastupaju interese pripadnika dve nacionalne zajednice, u nekim udžbenicima za srpski jezik za osmi razred osnovnog obrazovanja našla se informacija da hrvatski i bosanski ne spadaju u grupu južnoslovenskih jezika, već da su to samo srpski, slovenački, bugarski i makedonski.
U Hrvatskom nacionalnom vijeću (HNV) za Radio Slobodna Evropa (RSE) je rečeno da je zahtev za povlačenje udžbenika srpskog jezika za osmi razred logična reakcija na neprihvatljive navode u njima, kojima se diskriminiše hrvatski jezik.
Darko Baštovanović, međunarodni sekretar HNV kaže da je takav stav prema hrvatskom jeziku neprimeren demokratskom društvu koje se nalazi u procesu evrointegracija.
Njegova izjava odnosi se na cilj Srbije da postane članica Evropske unije(EU), za šta je kandidat od 2012. godine.
Najsporniji maternji jezik i istorija
Darko Baštovanović naveo je da je Odbor za standardizaciju srpskog jezika Instituta za srpski jezik, čiji članovi su autori udžbenika, utvrdio da među južnoslovenske jezike treba svrstati bugarski, makedonski, slovenački i srpski jezik, a da su hrvatski, bosanski i crnogorski jezik zapravo varijacije srpskog.
Za nas je to neprihvatljivo tim pre što je Srbija, kada je ratifikovala Evropsku povelju o regionalnim manjinskim jezicima, prihvatila da će štititi i unapređivati položaj hrvatskog jezika”, kaže Baštovanović.
Odbor za standardizaciju jezika, naučno-stručno telo obrazovano je 1997. godine pri Institutu za srpski jezik Srpske akademije nauka i umetnosti.
Kako se navodi na sajtu Odbora, njegov zadatak je da predlaže mere koje bi unapredile položaj i značaj srpskog jezika.
Odbor je nedavno već dospeo u žižu javnosti nakon što se javno usprotivio odredbama Zakona o rodnoj ravnopravnosti, koji je 1. juna 2021. stupio na snagu, i koji, između ostalog, predviđa upotrebu rodno osetljivog jezika u medijima.
Pročitajte i ovo: Zašto se desnica suprotstavlja rodno senzitivnom jeziku?Takav stav izazvao je kritike dela javnosti, ali i nadležne ministarke za ljudska prava Gordane Čomić.
Darko Baštovanović, međunarodni sekretar HNV, smatra da je stav Odbora o, konkretno, hrvatskom jeziku, za koji podseća da je jedan od zvaničnih jezika EU, deo politike ne samo Minstarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije, već celog sistema koji vodi „određenu indoktrinaciju srpskog sveta”.
„To vidimo i u ostalim udžbenicima, posebno za istoriju i geografiju u kojima se koriste određene kovanice i tvrdnje za koje mislimo da nisu baš najprimerenije”, ističe Baštovanović i dodaje da veruje da je to deo kampanje „prikupljanja jeftinih političkih poena“ i udovoljavanja određenom delu biračkog tela.
Pročitajte i ovo: Vučić i Ružić: Država će pripremati udžbenike za srpski, istoriju i geografijuPrema poslednjem popisu stanovništva u Srbiji, iz 2011. godine, Hrvati čine oko 0,81 odsto populacije.
Međutim, i Bošnjačko nacionalno veće, koje zastupa interese Bošnjaka u Srbiji koji čine preko dva odsto populacije, je zatražilo od Ministarstva prosvete da povuče iz upotrebe udžbenik gramatike srpskog jezika za učenike osmog razreda osnovne škole jer se u njemu, kako kažu, negira postojanje bosanskog kao maternjeg jezika Bošnjaka.
Uvredljiv tretman bosanskog jezika
Jasmina Baltić Curić, predsednica Bošnjačkog nacionalnog vijeća (BNV) kaže za RSE da prosvetne vlasti Srbije krše sopstveni zakon i Evropsku povelju o regionalnim i manjinskim jezicima, kojom se štite i unapređuju ti jezici, a koju je zvaničan Beograd ratifikovao.
„Najnoviji primer takvog postupanja je izdavanje udžbenika gramatike srpskog jezika, ’S reči na dela’ za učenike osmih razreda u Srbiji u kome se na jedan osmišljen način umeće naučno netačna, apdsurdna i krajnje uvredljiva teza kako je bosanski jezik samo jedan od naziva srpskog jezika”, kaže Baltić Curić.
Pročitajte i ovo: Uči li Sandžak bosanski?BNV kao i HNV još uvek nisu dobili nikakav odgovor od Ministarstva, ali se sagovornica RSE Baltić Curić nada da će ministar Brako Ružić pokušati da reši novonastali problem.
„Nadamo se i mislimo da će ministar shvatiti problem i da će pokušati da ga reši na civilizovan i demokratski način. Takođe, očekujemo da se izvini bošnjačkom narodu, koji je sve to doživeo kao uvredu”, rekla je Baltić Curić.
Ona podseća da je obrazovanje na bosanskom jeziku zagarantovano zakonom, Ustavom i međunarodnim aktima koji propisuju da je obrazovanje na bosanskom u svim segmentima ravnopravno sa obrazovanjem na drugim jezicima.
„Međutim, primena tih zakona nailazi na velike otpore, a u ovom slučaju pokazuje se otvoreno negiranje postojanja bosanskog jezika, a time i Bošnjaka”, rekla je predsednica BNV.
SANU: Prozivka bez razloga
Oglasila se Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) koja je u svom saopštenju izrazila zabrinutost zbog toga što je u „medijskim prezentacijama Odbor za standardizaciju srpskog jezika evoluirao u Odbor za standardizaciju srpskog jezika SANU, odnosno u Odbor SANU, te, konačno, u samu SANU”.
„Čini se da Srpska akademija nauka i umetnosti iz nekog razloga ponovo mora da bude prozvana i u vezi sa poslovima u kojima, jednostavno, kao institucija nije učestvovala”, ističe se u saopštenju Izvršnog odbora SANU.
Pročitajte i ovo: Đaci na bosanskom jeziku u Srbiji ne uče o genociduU saopštenju se precizira da su ravnopravni osnivači Odbora za standardizaciju srpskog jezika tri akademije nauka i umetnosti – SANU, Crnogorska akademija nauka i umetnosti (CANU) i Akademija nauka i umetnosti Republike Srpske (ANURS), Institut za srpski jezik SANU, Matica srpska i fakulteti iz Srbije, bh. entiteta Republike Srpske i Crne Gore na kojimа se studira i izučava srpski jezik, te Srpska književna zadruga.
„Odbor deluje pri Institutu za srpski jezik SANU, koji je takođe samostalna naučna institucija, čiji SANU jeste osnivač, ali koja ima svoje nezavisne naučne i upravne organe”, navodi se u saopštenju Izvršnog odbora SANU.
U saopštenju se objašnjava da u SANU ne znaju zbog čega je došlo do poistovećivanja dveju samostalnih i nezavisnih institucija, „čiji stavovi čak ne moraju nužno da budu istovetni”.
„U konkretnom slučaju, Odbor za standardizaciju srpskog jezika, čiji je rad visoko cenjen u našoj kući, dao je svoj stav povodom određenog udžbenika za srpski jezik, pri čemu SANU nije bila konsultovana, te nije razmatrala niti se oglašavala tim povodom”, naglašava se u saopštenju Izvršnog odbora SANU.
Institut nenadležan
Administrativno sedište odbora je pri Institutu za srpski jezik SANU.
Direktorka tog instituta prof. dr Sofija Miloradović, kaže za RSE da ta ustanova nije davala nikave instrukcije ni preporuke u vezi udžbenika, jer se nikada nije bavila obrazovnom delatnošću.
„Mi smo naučna ustanova i imamo svoje programe zadate od Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Nikada niti smo izrađivali udžbenike, niti smo davali ikakve instrukcije, jer jednostavno nismo za to nadležni”, kaže Miloradović.
Bugarski: „Svojevrstan skandal“
Ranko Bugarski, profesor Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu u penziji kaže za RSE da je ovakva podela lingvistički potpuno neutemeljena i da predstavlja svojevrstan skandal.
"To je jedan od izraza srpsko-jezičkog nacionalizma koji počiva, u stvari, na postulatu da u ovom krugu jezika postoji samo jedan pravi lingvistički jezik, to je srpski jezik, a ova tri ostala – hrvatski, bosanski i crnogorski su zapravo srpski jezik pod drugim imenima. To se ne može braniti lingvističkim argumentima", kaže Bugarski.
Pročitajte i ovo: Jedan jezik za četiri zemlje BalkanaOn kaže da dijalekatska osnova srpskog, hrvatskog, bosanskog i crnogorskog jezika jeste zajednička, ali su procesi standardizacije različiti i da se zbog toga ne može govoriti o tome da su ova četiri jezika jedan isti jezik – i to baš srpski.
Profesor Bugarski smatra da je posebno opasno što se ovakve teze proturaju u udžbenicima.
"Time se u školsku omladinu ubrizgava otrov ekstremnog etničkog nacionalizma, jer se susedni narodi prikazuju kao narodi koji nemaju sopstveni jezik", ističe Bugarski.
Profesor smatra da je ovom formulacijom koja je objavljena u udžbenicima pričinjena velika šteta koju bi trebalo što pre sanirati.
"Taj koji bude odlučivao po ovom pitanju, a u Srbiji se zna ko o svemu odlučuje, moraće da odmeri da li je važnije da se to sada bar zaustavi, da se prizna greška, da tako prosto kažem, i da se povuče i zameni jednom adekvatnijom formulacijom. Ili je veća bruka ostaviti to samo tako, pa se nadati nekako da će to da se zataška, da će da se zaboravi, što mislim da se neće desiti. Ovako nešto neće biti tako brzo zaboravljeno", zaključuje Bugarski.
Profesor Bugarski predlaže da bi najbolje bilo da se postojeća sporna formulacija zameni na sledeći način:
"Po tradicionalnoj podeli južnoslovenski jezici su srpskohrvatski, slovenački, makedonski i bugarski, ali da po raspadu Jugoslavije mesto administrativno ukinutog srpskohrvatskog jezika zauzimaju srpski, hrvatski, bosanski i crnogorski".
Radio Slobodna Evropa je pokušao da u Odboru za standardizaciju srpskog jezika proveri da li je od njih potekla preporuka da se hrvatski, bosanski i cnogorski jezik tretiraju kao varijante srpskog jezika i dobije odgovor na tvrdnje predstavnika nacionalnih veća Hrvata i Bošnjaka da je ta formulacija naučno neutemeljena i diskriminatorska, ali se na službeni telefon niko nije javljao, a mobilni telefon predsednika odbora prof. dr Srete Tanasića, je bio nedostupan.
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije takođe nije odgovorilo na upit RSE sa pitanjima u vezi novonastalih poblema sa udžbenicima koje su osporili HNV i BNV.