Godinu dana nakon privatizacije "Galenike", farmaceutskog giganta iz vremena bivše Jugoslavije, proizvodnja je uvećana za pet posto u odnosu na prošlu godinu, kaže u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) Zoran Pantelić, glavni poverenik sindikata Nezavisnost u Galenici, koju je 2. novembra 2017. godine kupila luksemburška kompanija "Elius".
"Značajno je da se stabilizovalo poslovanje i da proizvodnja kreće uzlaznom putanjom. To možda nije išlo onim tempom kojem smo se nadali, ali se svakako primećuje napredak. Ono što jeste bilo teško i neprijatno za radnike jesu bili dobrovoljni programi za odlazak viška zaposlenih, tako da je nakon sprovedenih programa u 'Galenici' ostalo 850 zaposlenih. Ono što je važno istaći jeste da su svi zaposleni otišli na dobrovoljnom principu, uz otpremninu koju smo ispregovarali sa poslodavcem", kaže Pantelić.
Pantelić dodaje i da je poslodavac "Galenike" predao više desetina novih preparata za registraciju, te da bi oni mogli da budu u proizvodnji i prometu naredne godine.
Aktuelni vlasnik kupio je "Galeniku" za 16 miliona evra, a uz to je preuzeo i dug prema bankama u težak 25 miliona evra.
Skupština Grada Beograda jepo preporuci Vlade Srbije 14. novembra otpisala dug "Galenici" u iznosu od 640.000 evra. Reč je o konverziji potraživanja "Galenike" u kapital Grada. Dug je nastao neizmirenjem obaveza prema Fondu solidarnosti za 42 stana solidarnosti koji su građeni u periodu od 1989 do 1992. godine.
Prema rečima Ljubodraga Savića, profesora na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, u ovom potezu Grada Beograda nema ničeg spornog.
"Mislim da je Zakonom o privatizaciji iz 2014. godine predviđeno da država može konvertovati dug u kapital. To je otkako postoji privatizacija u Srbiji bilo moguće. Da podsetim samo da je država najveću konverziju duga u kapital izvršila u PKB-u (Poljoprivredna korporacija Beograd, prim. RSE) pre privatizacije, kada su hteli da ga pripreme za proces privatizacije", objašnjava Savić.
Pročitajte i ovo: Slučaj 'Galenika': Rasprodaja bivšeg gigantaDo tačke gušenja u dugovima nekadašnji farmaceutski gigant stigao je prvenstveno lošim upravljanjem rukovodstva postavljenog po partijskoj liniji, slažu se mnogi poznavaoci prilika.
Bivši direktor "Galenike" Nenad Ognjanović, zajedno sa još troje svojih saradnika, je 19. oktobra ove godine osuđen pred Specijalnim sudom u Beogradu na šest godina zatvora zbog optužbi da su oštetili tu farmaceutsku kompaniju za višemilionske iznose. Ognjanović je, došao je na čelo kompanije kao kadar Socijalističke partije Srbije (SPS) novembra 2008. godine.
Ognjanović i nekadašnji direktor "Velefarma" Dragoljub Vučević proglašeni su krivim zato što su u periodu od 2008. do 31. decembra 2009. godine, prema rečima sudije Dušana Milenkovića, "iskorišćavanjem svojih ovlašćenja" oštetili "Galeniku" za oko 5,2 miliona evra, a firmi "Pharmatrade" sa Maršalskih ostrva pribavili protiv pravno imovinsku korist od oko 4,9 miliona evra.
Ognjenović je osuđen i za višemilionske zloupotrebe prilikom nabavke umetničkih dela od radnje "Pavlović" u vlasništvu Dragana Pavlovića i privrednog društva "Livnica Jeremić", čiji je vlasnik bio Miodrag Jeremić koji je u toku postupka preminuo.
"Država je loše upravljala, nije kontrolisala rad menadžmenta, partokratija je bila na snazi, nadzorni odbori nisu radili svoj posao", sažeće u nekoliko reči suštinu propasti "Galenike" sindikalac, Zoran Pantelić.
"Mora da se naglasi i da su 'Galenici' veletrgovci ostali dužni više od 100 miliona evra. To su pre svega 'Velefarm', 'Begefarm' i ostale trgovinske kuće koje su uzimale lekove na dugoročno plaćanje i na kraju ga nikad nisu platili. Jako je teško da neka firma u Srbiji ne naplati 100 miliona svoje robe i da ostane uspešna. To je još jedan razlog zašto je došlo do kraha", dodaje Pantelić.
"Država je loše upravljala, nije kontrolisala rad menadžmenta", kaže Pantelić (ilustrativna fotografija)
Prva privatizacija "Galenike" urađena je 1991. godine, kada 75 posto vlasništva kompanije za 270 miliona dolara kupuje Milan Panić, američki biznismen srpskog porekla koji će od 1992. do 1993. godine biti premijer Savezne Republike Jugoslavije.
Međutim, osam godina kasnije Privredni sud u Beogradu je poništio privatizaciju, utvrdivši da Panić nije uložio ono što je obećao.
Srbija na Arbitražnom sudu u Parizu dobija spor protiv Panića, kao i vlasništvo nad fabrikom, uz obavezu da biznismenu vrati uloženih 50 miliona evra.
Od 2004. do 2008. fabriku vodi kadar Demokratske stranke Srbije, a od 2008. dolazi već pomenuti Ognjanović.
"'Galenika' je svojevremeno bila najbolja fabrika. Ne u Srbiji, nego u bivšoj Jugoslaviji. Ali problem 'Galenike' je višeslojan. On je odavno takav. Ona je odavno pravila gubitke i nije joj se moglo pomoći, čak ni uz obilatu državnu pomoć", kaže Ljubodrag Savić.
Ni u jednoj od nekoliko velikih farmaceutskih kuća koje posluju još od vremena bivše Jugoslavije, Srbija danas nema vlasništvo.
Prodaja vršačkog "Hemofarma" nemačkoj korporaciji "Štade" 2006. godine za basnoslovnih 475 miliona evra smatra se jednom od najboljih prodaja neke domaće firme nakon Petog oktobra. Međutim, ova farmaceutska kompanija, osnovana 1960. godine u Vršcu, 90 kilometara severoistočno od Beograda, je u proces privatizacije ušla još početkom 1990-ih, po zakonu koji je donet u vreme poslednjeg premijera Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ), Ante Markovića.
"'Galenika' je svojevremeno bila najbolja fabrika", kaže Savić (ilustrativna fotografija)
Tokom devedesetih bio je 50 posto u vlasništvu malih akcionara iz redova radnika "Hemofarma", dok je drugu polovinu imala država, kaže za RSE Radovan Milunov, glavni poverenik sindikata Nezavisnost u "Hemofarmu".
Posle petooktobarskih promena, državna polovina vlasništva je privatizovana, dodaje Milunov.
"Tu su akcije mogli da kupe svi zaposleni, to jest svi koji su imali neki staž u Republici Srbiji. Tako da je gomila ljudi van 'Hemofarma', koji nikad nisu ni bili u Vršcu, mogla da iskoristi svoje pravo kupovine sa 20 posto. To znači da neko ko je imao 40 godina staža je mogao da iskoristi osam godina za Hemofarm. Orijentacije radi, to je bilo 80-90 akcija. Tako da ljudi koji su čekali poslednji trenutak za prodaju akcija te 2006. godine, dobili su 15-ak hiljada evra. To su i oni koji nikad nisu videli 'Hemofarm'", objašnjava Milunov.
"Hemofarm" i danas posluje uspešno, međutim, Ljubodrag Savić zapaža da je ova kompanije od nekadašnjeg velikog proizvođača farmaceutskih proizvoda danas u situaciji da uglavnom samo pakuje lekove.
Savić poentira da javnost u Srbiji nije svesna da ovom delu Evrope velike farmaceutske korporacije nisu namenile ulogu značajnije industrije.
"Nisu Nemci na gubitku sa takvim poslovanjem 'Hemofarma'. Oni su mu jednostavno namenili tu ulogu. Te lekove oni proizvode u Nemačkoj, Kini ili na nekom trećem mestu, a ovde im 'Hemofarm' služi za pakovanje. Prosto su napravili podelu posla. U bivšoj SFRJ 'Hemofarm' je bio poznat po antibioticima. Najveći deo tih lekova se izvozio na istočno tržište. Ali to je sad prošlost i ne vredi nad tim lamentirati", kaže Ljubodrag Savić.
Prva farmaceutska kuća koja je dvehiljaditih otišla u strano vlasništvo bilo je "Zdravlje" iz Leskovca, grada na jugu Srbije, oko 280 kilometara od Beograda. Ovu farmaceutsku kompaniju je 2002. godine za 3,5 miliona evra kupila firma sa Islanda "Pharmaco HF", koja je naknadno promenila naziv u "Actavis".
'Srpska industrija u tragovima'
Prema podacima Agencije za privatizaciju, "Zdravlje" je u 2003. poslovalo sa gubitkom od 634 miliona dinara, a u poslednjoj godini privatizacije, 2007, ostvarena je dobit od 193 miliona dinara. Od 2003. do 2013. godine broj zaposlenih se smanjio sa 2.065 na svega 391 radnika.
Jula 2015. godine kompanija koja je posedovala "Zdravlje" prodata je izraelskoj "Tevi" za 40 miliona evra.
Potencijal koji nosi farmako industrija morao je biti vidljiv vlastima koje su došle nakon Petog oktobra, ali je strateško opredeljenje vlasti bila privatizacija kompletne industrije i privrede, smatra Ljubodrag Savić.
"To je koncept u kojem su oni smatrali da nema sreće za Srbiju dok se ne privatizuje. To je koncept s kojim se ne slažem i za koji mislim da je jako loš. Vidimo šta se zapravo desilo sa srpskom industrijom. Ona danas postoji samo u tragovima, nažalost", zaključuje Savić.
Poznavaoci prilika smatraju da država ne mora da ima vlasništvo u farmaceutskim kućama, jer je tržište preplavljeno lekovima, posebno generičkim koji imaju iste aktivne sastojke kao i originatorski lekovi, ali se razlikuju po vezivnim supstancama i višestruko nižoj ceni.
Ipak, možda će neke nove generacije ekonomskih stručnjaka podrobnije istraživati kako je jedna tako profitabilna grana industrije, sa utemeljenom višedecenijskom tradicijom, u Srbiji došla do toga da je jedino inostrani kapital može spasiti.
* Ovaj prilog urađen je u okviru projekta "Vladavina prava i trošenje javnih sredstava u zdravstvenom sistemu u Srbiji" koji uz podršku Evropske unije, realizuje RSE i Business Info Group.