"U ovim godinama, a imam 57 godina, ništa ne pijem osim 'analgina' za glavu ako me zaboli. Antibiotike nikada. Čaj, limun, prirodno kako me baka učila i valjda imam i predispozicije i ne oslanjam se na lekove", priča u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) Beograđanka Vanja Vukadinović.
Vanja Vukadinović nije među onima koji u apoteci traže antibiotike bez recepta, što je praksa zbog koje je Srbija prethodnih godina bila u vrhu evropskih zemalja.
Kako je za RSE rečeno u Ministarstvu zdravlja, "upotrebа аntibiotikа zа sistemsku primenu u Srbiji progresivno je rаslа iz godine u godinu, а 2015. dostiglа je svoj mаksimum, sа zаbrinjаvаjućim podаtkom dа je svаkodnevno 37 stаnovnikа od njih 1.000 koristilo neki lek iz grupe аntibiotikа".
To je bio razlog da Ministarstvo zdravlja novembra 2015. godine pokrene kampanju za racionalnu upotrebu ovih lekova. Nakon gotovo četiri godine, kažu da su zadovoljni rezultatima.
"Primena niza sistemskih mera i aktivnosti, u sklаdu sа globаlnim inicijаtivаmа, preporukаmа i vodičimа relevantnih međunarodnih institucija, dovele su do znаčаjnog smаnjenjа potrošnje аntibiotikа zа sistemsku primenu za 32.8 posto, (sа 36.5 (2015) nа 24.53 (2017) definisane dnevne doze nа 1000 stаnovnikа), što je i za globalne okvire izuzetan rezultat", navodi se u odgovoru koji smo dobili iz Ministarstva zdravlja.
Slaba edukacija i loša ekonomska slika
Jedan od problema je što u medijima odavno nema edukativnih emisija koje se bave zdravljem, pa su građani Srbije zdravstveno vrlo neobrazovani, kaže za RSE Rade Panić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije.
"Od toga da se kasno javljaju kada su u pitanju neke teške bolesti do toga da često žele da se informišu sa Interneta sa vrlo nepouzdanih sajtova i izvora, nekada se sami leče. Kada su u pitanju antibiotici, mora da ih prepiše lekar. Takav i jeste propis, ali u nedovoljnoj kontroli svega, pa i izdavanja lekova, dešava se da mnoge privatne apoteke prodaju antibiotike iako pacijent nema recept", objašnjava Panić.
U pojedinim slučajevima, pacijentima se čini praktičnijim da izbegnu čekaonice u domovima zdravlja i odu pravo u apoteku, kao što je to slučaj sa Beograđaninom koji nije želeo da nam se predstavi.
"Znao sam da treba da produžim terapiju, a mrzelo me je da idem kod lekara da uzimam recept, da čekam red i onda sam kod apotekara koga poznajem dobio bez recepta", kaže on.
Pročitajte i ovo: Godine čekanja za operacijeSnežana Jovanović iz apoteke "Beofarm" iz Kraljeva kaže da nema nikakvih razloga da se antibiotik bilo kome izda bez lekarskog recepta.
"Svaki farmaceut i svako ko radi u apoteci bi prvo trebalo da preporuči ono što može da izda bez recepta. Ukoliko to ne pomogne da uputi na lekara i da to bude pod nekom kontrolom", navodi Snežana Jovanović.
Kazne za one koji se odluče da izdaju antibiotike bez recepta kreću se od 300.000 (2.500 evra) do 1.000.000 dinara (skoro 8.500 evra) za pravno lice, odnosno od 200.000 (1.700 evra) do 500.000 dinara (4.200 evra) za preduzetnike, uz mogućnost izricanja zabrane obavljanja delatnosti u trajanju od šest meseci do tri godine.
Na apotekarima i lekarima je da edukuju građane o pravilnoj upotrebi antibiotika (ilustrativna fotografija)
Manjak zdravstvene edukacije građana jeste problem, ali je tu i loš materijalni položaj ljudi, kaže diplomirana farmaceutkinja Snežana Jovanović.
"Loša socijalna situacija je u čitavoj zemlji. Njima je jako skupo ako nemaju knjižicu da odu privatno kod lekara da plate pregled da bi dobili recept koji će opet da plate. Naša uloga je tu prvo edukacija, da im objasnimo, jer oni dođu u panici, imaju temperaturu, ništa ima ne pomaže, mora antibiotik. Tačno je, nekada mora, ali to mora biti pod kontrolom lekara. Najbolje bi bilo uraditi bris, ako se za to ima vremena i dobiti antibiotik koji deluje na konkretnu bakteriju, ukoliko je ona prisutna, a ne koristiti antibiotike nasumično, jer se može desiti da oni ne deluju na uzročnika bolesti", objašnjava sagovornica RSE i dodaje da otkrivanje novih antibiotika traje veoma dugo i neće skoro biti otkriveni.
"Ako ih upotrebljavamo bez kontrole doći ćemo u situaciju da oni jednostavno neće delovati zbog rezistencije koju su stvorile bakterije", zaključuje Snežana Jovanović.
'Litar tečnog sapuna za mesec dana'
Deo krivice, prema rečima Radeta Panića, pada na Ministarstvo zdravlja i Komisiju za uvođenje novih tehnologija, pošto ne postoji protokoli koji daju mogućnost samom lekaru da odlučuje kada treba ili ne treba primeniti antibiotik.
"Nekada nismo sigurni, pa pokrivamo pacijenta preventivno antibiotikom, a nekada to je posebno slučaj kod dece da se ne bi desile komplikacije, prepisuju se antibiotici neracionalno. Ima tu nekih opravdanja da čak i zasejane kulture i antibiogrami ne daju neke bakterije koje bi imalo osnova da se prepišu antibiotici. Druga stavka što se tiče kolega jeste da nemamo dovoljno vremena da posvetimo pacijentu, da uzmemo kvalitetnu anamnezu, da objasnimo roditeljima ili pratiocima ili samom pacijentu kako da se ponaša, što bi nam onda omogućilo da idemo sa nekim antibiotikom koji nije novije generacije ili nije jači antibiotik. Zbog toga imamo problem, trošimo više ili prepisujemo terapiju koja će lečiti ono čega nema ili sprečiti da do nečega dođe. Nekada opravdano, nekada neopravdano", kaže Panić.
Pročitajte i ovo: Sve boljke zdravstvenog sistema SrbijeU Ministarstvu zdravlja kažu da su najbolji rezultati smanjenja upotrebe antibiotika postignuti u oblasti pedijatrije.
"Od 2014. godine, stopа propisаnih аntibiotikа nа 1.000 dece smаnjenа je zа 12 posto, a za samo godinu dаnа, u 2017. godini u odnosu nа 2016., čаk zа šest posto. Pri tome, izrаžen je trend znаčаjnog smаnjenjа stope propisаnih аntibiotikа kod dece uzrаstа od dva mesecа do 11 godine životа", navode u Ministarstvu zdravlja.
Takođe dodaju da je ukupan broj bolničkih infekcijа u Srbiji smаnjen sа 5,3 posto, koliko je iznosio 2010. godine, nа 4,6 posto.
"U toku je Kаmpаnja zа higijenu ruku zа 2019. godinu, u sklаdu sа globаlnom inicijаtivom Svetske zdravstvene organizacije (SZO), a što ujedno predstavlja najznačajniju meru u prevenciji i suzbijanju bolničkih infekcija", kažu u Ministarstvu zdravlja.
Vaš browser nepodržava HTML5
Ruski preparati koji (ne) leče
Međutim, u Sindikatu lekara i farmaceuta ukazuju na to da organizacija zdravstvene službe "u ovom trenutku apsolutno ne funkcioniše", što, prema rečima Radeta Panića, dovodi do povećane potrošnje antibiotika novije generacije koji se prepisuju kod teških bolničkih infekcija.
"Počinjemo od manjka bolničara i higijeničara. Higijeničar se bavi higijenom hodnika i wc-a i sličnih stvari, ne prilazi pacijentu. Imamo situaciju unazad pet godina, Ministarstvo ne želi da preuzme korake u organizaciji zdravstvene službe u potpunosti u nadležnosti Ministarstva da poveća broj izvršioca. Da omogući da ne prilazi jedna osoba posle čišćenja wc-a pacijentu koji se nalazi u intenzivnoj nezi ili na odeljenju koji je operisan ili koji dugo leži u bolnici. To su putevi prenosa infekcije", kaže Panić i kao ilustraciju navodi primer iz Kraljeva.
"Gde nam vršilac dužnosti direktora određuje da cela intenzivna nega dobije litar tečnog sapuna za mesec dana. Dakle, nedostatak osnovnih sredstava za dezinfekciju. Prostim poštovanjem protokola i ponašanja na odeljenju bi sprečili prenošenje i pojavu tih superinfekcija ili tzv. bolničkih infekcija a koje su specifične po tome što imaju jako rezistentne mikro organizme koji ne reaguju ni na jedan antibiotik", dodaje Panić.
Pročitajte i ovo: Gde su nestali farmaceutski giganti Srbije?Glavna posledica neracionalne upotrebe antibiotika je antibiotska rezistencija, to jest razvoj otpornosti bakterija na antibiotike.
"U zaključcima Generalne Skupštine Ujedinjenih nacija iz 2016. godine, koja je u potpunosti bila posvećena ovoj temi, navodi se da pojаvа novih multirezistentnih sojevа bаkterijа koje mogu postаti otporne nа sve dostupne lekove preti dа nаs vrаti u 'pre-аntibiotsku eru' kаdа trаnsplаntаcije orgаnа, hemoterаpijа mаlignih bolesti, intenzivnа negа i druge sаvremene medicinske procedure ne bi bile moguće", kažu u Ministarstvu zdravlja.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, u svetu svake godine oko 700.000 ljudi umre od bakterijskih infekcija koje su otporne na antibiotike, a u Evropi se broj smrtnih slučajeva kreće oko 33.000.