Od redova za krofne koji su se protezali destinama metara u centru Novog Sada, do ponovnih rasprava ko se i kako može lečiti u inostranstvu o trošku države Srbije.
Sve zahvaljući slučaju jedanaestogodišnje devojčice iz glavnog grada Vojvodine koja je prodajom krofni uspela da sakupi deo novca za lečenje oca, pri čemu se ovih dana i našla u središtu kampanje koja je zaokupila pažnju medija i javnosti na društvenim mrežama.
Zašto javnost svedoči ovakvim situacijama ukoliko Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) Srbije ima sredstva opredeljena za lečenje pacijenata u drugim državama?
U udruženjima pacijenata objašnjavaju da je lista oboljenja ograničena, a procedura obimna i dugo traje, tako da je mnogima samostalno prikupljanje sredstava i odlazak o sopstvenom trošku u inostranstvo jedina opcija.
Za pojedine je to pitanje života i smrti, kažu za Radio Slobodna Evropa (RSE) u Savezu udruženja pacijenata Srbije.
"To je kao da konkurišete za posao života", ilustrovao je bitku pacijenata sa birokratijom Đurica Stankov, predsednik Saveza.
Šta se dogodilo u Novom Sadu?
Akcija jedanaestogodišnje devojčice trajala je nekoliko dana.
Prvo je prodavala krofne na improvizovanoj tezgi u jednom novosadskom naselju, da bi 27. juna bila organizovana prodaja krofni na centralnom trgu u Novom Sadu.
Građani su tog dana satima čekali u redu kako bi kupili krofnu i na taj način pomogli humanitarnu akciju.
Informacija da prodaje krofne kako bi prikupila novac za lečenje oca u inostranstvu, proširila se društvenim mrežama, nakon čega se veliki broj ljudi uključio u humanitarnu akciju.
Neophodni novac je prikupljen, delom i kroz SMS poruke.
RSE nije uspeo da stupi u kontakt sa porodicom devojčice.
U kojim slučajevima država Srbija pokriva lečenje u inostranstvu?
Pravo na lečenje u inostranstvu o trošku države, prema pravilniku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), imaju pacijenti čija se oboljenja, stanja i povrede ne mogu uspešno lečiti u Srbiji.
Isto važi i ukoliko je u pitanju uspostavljanje dijagnoze, odnosno slanje uzoraka na analizu.
O tome da li pacijent ispunjava uslove da mu država pokrije lečenje u inostranstvu odlučuje Komisija koju imenuje Upravni odbor RFZO.
RFZO u okviru pravilnika ima izlistana oboljenja za čije je lečenje predviđeno pokrivanje troškova iz republičkog budžeta.
Među njima su bolesti srca, krvnih sudova, pluća, pojedini oblici raka, leukemije i anemije, kao i pojedine oftamološke i neurološke bolesti.
Ministarka zdravlja Srbije Danica Grujičić je u izjavi iz januara za Radio-televiziju Srbije (RTS) rekla da je na sastanku u RFZO inicirala proširenje kriterijuma za lečenje u inostranstvu o trošku države.
Nije poznato dokle se stiglo sa tom inicijativom.
RFZO: Hitni slučajevi rešavaju se za jedan dan
U odgovoru koji je iz Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) stigao nakon objavljivanja teksta, navodi se da RFZO zahteve za lečenje u inostranstvu rešava vodeći računa o hitnosti slučaja.
"Ako je reč o hitnim situacijama, Fond nekada rešava i u jednom danu, čak za nekoliko sati. Ako je kompletna dokumentacija, što podrazumeva da je struka dala predlog, da je indikacija predviđena za lečenje u inostranstvu, da je podnet zahtev Fondu i da je inostrana bolnica prihvatila pacijenta za lečenje, zahtev se odmah rešava", navode u RFZO.
Kako kažu, tokom 2022.godine su svi ovakvi podneti zahtevi rešeni i osiguranici su upućeni na odgovarajuća lečenja od strane Fonda, a nijedan osiguranik nije odustao od podnetog zahteva Fondu.
U prethodnoj godini Fond je uputio 188 dece i 25 odraslih na lečenje u inostranstvo, kao i 203 dece na dijagnostiku retke genetske bolesti.
"Najveći iznos do sada, od 780 miliona dinara (6,6 miliona evra), je Fond platio na ime napred navedenih troškova i to upravo 2022.godine", navode u RFZO.
U Fondu kažu da pokrivaju celokupne troškove lečenja inostranoj zdravstvenoj ustanovi. Uz to, dodaju, RFZO odobrava pratioce pacijentu kada je to potrebno i pokriva troškove prevoza pacijenta i pratioca.
RFZO i Avio služba Vlade Srbije zaključili su protokol o saradnji, što ubrzava transport pacijentima kojima su neophodna hitna lečenja. Tokom 2022. godine obavljeno je sedam takvih letova, kažu u Fondu.
Trka s vremenom
Procedura za dobijanje pomoći iz Fonda je, kaže Đurica Stankov, obimna i često traje dugo.
Ministarstvo zdravlja: Još jedna mogućnost za lečenje u inostranstvu
U Ministarstvu zdravlja su u odgovoru koji je stigao nakon objavljivanja teksta rekli da u slučaju kada pacijenti ne ispunjavaju kriterijume RFZO, postoji mogućnost da na lečenje ili dijagnostiku van zemlje odu preko Budžetskog fonda Ministarstva zdravlja.
I u tom slučaju je potrebno da pacijent dostavi svoju medicinsku dokumentaciju, a pre svega konzilijarno mišljenje iz ustanove u Republici Srbiji u kojoj se leči.
"U svakom slučaju, Ministarstvo zdravlja kontinuirano preduzima mere kako bi se proširio obim prava na zdravstvenu zaštitu, pa i nove medicinske indikacije za lečenje u inostranstvu, ali je od interesa kako za Republiku Srbiju, tako i za same pacijente, da se u Republici Srbiji obezbede svi potrebni uslovi da se pacijenti, bez obzira na medicinske indikacije, kvalitetno leče u Srbiji", navodi se u odgovoru Ministarstva zdravlja.
Nakon što dobiju dijagnozu bolesti, pacijenti imaju rok od 30 dana da podnesu svu dokumentaciju, a komisija koja odlučuje o tome da li postoje uslovi za finansiranje lečenja van zemlje ima rok od dve sedmice.
"Često su ljudi u trci sa vremenom. Dok ispune čitavu tu birokratiju i papirologiju, ne ostaje im ništa drugo nego da samostalno organizuju lečenje za sebe ili svoju decu", kaže Stankov.
Jedan od najvećih problema u slučaju lečenja u inostranstvu je finansiranje, kaže Stankov, i objašnjava da pravilnik u ovoj oblasti predviđa plaćanje troškova lečenja za prvih 30 dana, a u izuzetnim slučajevima do 60 dana.
"Sve to uz operaciju i postoperativni oporavak traje mnogo duže, pa su ljudi prinuđeni da ostatak plaćaju iz svog džepa. Znamo kakva je ekonomska situacija u Srbiji, kolike su plate, pa ljudi pribegavaju društvenim akcijama, SMS porukama i drugim načinima prikupljanja novca", kaže Stankov.
Problem je, dodaje, i što država uglavnom pokriva tek 50 posto realnih troškova tokom lečenja u stranim zemljama.
"Republički fond daje samo 70 evra po danu, bez obzira na mesto upućivanja pacijenta. Tu spada sve: i troškovi ishrane i troškovi lečenja", kaže Stankov.
Pacijenti često ne ispunjavaju kriterijume za pomoć države u lečenju van zemlje.
Pročitajte i ovo: 'Da li ću dočekati termin za operaciju?'Koliko Srbija izdvaja za lečenje u inostranstvu?
Od 2021. država smanjuje izdvajanja za lečenje pacijenata u inostranstvu.
To pokazuju zakoni o budžetima.
Od 4,1 miliona evra koliko je bilo predviđeno za tu namenu 2019. u tekućoj godini predviđeno je 2,8 miliona evra.
Završni računi pak pokazuju da novac predviđen za lečenje pacijenata u inostranstvu nikad nije u potpunosti iskorišćen.
I dok je 2019. od ukupnog predviđenog iznosa iskorišćeno 76 odsto, u 2020. i 2021. potrošeno je svega oko 40 odsto.
Završni račun za 2022. godinu još nije usvojen.
Prema rečima Đurice Stankova iz Saveza udruženja pacijenata Srbije, činjenica da se iz godine u godinu iskoristi sve manje sredstava predviđenih za ovu oblast ukazuje na dva moguća objašnjenja.
"Da pacijenti, sa jedne strane, nisu dovoljno upućeni u procedure koje postoje po ovom pitanju, a sa druge strane je očigledno da stručna komisija koja odobrava preglede ne radi u dovoljnoj meri ", kaže Stankov.
Komentarišući manja budžetska izdavanja za lečenje u inostranstvu, Đurica Stankov kaže da država time šalje poruku da joj pacijenti sa retkim bolestima nisu prioritet.
Budžetom za ovu godinu su predviđena manja izdvajanja za zdravstvo u odnosu na prethodnu godinu, dok je država istovremeno odlučila da više izdvoji za odbranu i policiju.
Dve najaktivnije fondacije na prikupljanju sredstava za lečenje dece i odraslih u Srbiji,"Budi human" i "Podrži život", trenutno imaju otvorene brojeve telefona za SMS uplate za više od hiljadu ljudi, mahom dece.