Srbija u moru lažnih vesti

„Čini mi se da se nikad nismo iskobeljali iz onog najluđeg perioda lažnih vesti koje su imale katastrofalne posledice, a to je vreme devedestih. Mi se još uvek batrgamo u tom blatu“, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa (RSE) Željko Bodrožić, zamenik predsednika Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), komentarišući poplavu lažnih vesti na kioscima, TV ekranima i internet sajtovima medija u Srbiji.

Novosadski portal Fake News Tragač, koji prati medijske sadržaje u zemlji, do decembra ove godine je zabeležio 118 slučajeva objavljivanja dezinformacija u štampanim i elektronskim medijima.

Pročitajte i ovo: Paulin Ades-Mevel: Srbija postaje medijska 'crna rupa'

„Treba uzeti u obzir činjenicu da smo zagrebali samo površno, jer smo od ogromnog broja medija koji postoji u Srbiji dosledno pratili samo one koji imaju najveću frekvenciju, to jest koje prati najveći broj ljudi. Pretpostavljam da ima mnogo lažnih vesti i u lokalnim medijima, ali ako uračunate da je neke od tih lažnih vesti istovremeno prenosilo čak 30 medija, među kojima su i javni servisi, onda je to podatak koji zabrinjava“, kaže Stefan Janjić, urednik Fake News Tragača.

U Srbiji je registrovano 2.034 medijskih kuća, pokazuje istraživanje koje je sprovela organizacija Asocijacija medija, čiji rezultati su objavljeni aprila ove godine. U tom moru medija, javnost je ovih dana fokusirana na izveštavanje televizije Studio B (čiji je većinski vlasnik firma iz Beograda Global media technology d.o.o. Saše Blagojevića, koji je kupio i dnevni list „Alo“) sa protesta opozicije 8. decembra u Beogradu.

„Daleko malo ljudi je prisustvovalo protestu. Protest je organizovan protiv nasilja, pod parolom ’Stop krvavim košuljama’, što je veliko licemerje zbog toga što upravo ti ljudi koji su organizovali protest pozivaju na linč silovanje nasilje, državni udar i to smatramo jako, jako, jako licemernim. Pogotovo u ovoj situaciji kada u našoj državi treba biti mirna situacija i stabilna zbog čitavog dešavanja na Kosovu i Metohiji“, rekla je, između ostalog, reporterka Barbara Životić u televizijskom uključenju, koje je deo javnosti podsetio na propagandni rad Radio-televizije Srbije devedesetih godina.

Protest opozicije i građana u Beogradu

Novinarka pri tome nije iznela detalje relevantne za samo održavanje protesta, uključujući i one o blokadi saobraćaja u centru glavnog grada Srbije.

Kritike dela javnosti, međutim, u pojedinim slučajevima pretvorile su se u ad hominem vređanje zaposlenice ove privatne televizije, nakon čega je Studio B saopštio da je Životić postala meta "najprimitivnijih napada opozicionih predstavnika i simpatizera" na društvenim mrežama, i da u joj upućivane uvrede i pretnje nasiljem i smrću njoj i članovima njene porodice. Podršku joj je pružio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, poručivši joj da treba da „nastavi svoj posao kako misli ona da treba da radi“.

Iako smo pokušali da dobijemo komentar od glavne i odgovorne urenice Studija B Ivane Vučićević, ona do zaključenja ovog priloga nije odgovorila na naše pozive i poruke.

Izveštavanje Studija B sa lica mesta, obojeno komentarima a ne činjenicama, tek je jedan u nizu primera širenja dezinformacija u domaćim medijima.

Pročitajte i ovo: Dezinformacije kao instrument političkog djelovanja

Stefan Janjić daje primer lažne vesti plasirane u tabloidu „Srpski telegraf“ (čiji je izdavač Medijska mreža d.o.o.), u kojoj se navodi da će mađarski premijer Viktor Orban formirati „uniju E6“, koja bi predstavljala pandan Evropskoj uniji, a koju bi, između ostalih, činila i Srbija.

„Mi smo stupili u kontakt sa mađarskom Vladom, oni su nam dostavili sve transkripte Viktora Orbana i nije bilo pomena ni o kakvoj uniji pod takvim kodnim imenom. Međutim, već sutradan je Ivica Dačić, ministar spoljnih poslova Srbije, koji bi trebalo da bude na izvoru ovakvih informacija i da prvi sazna za njih ukoliko su istinite, se oslanja na izvore ’Srpskog telegrafa’ i izjavljuje za ovaj dnevni list da će Vlada Srbije ozbiljno razmotriti pristupanje uniji E6“, kaže urednik portala Fake News Tragač i poentira:

„To govori o tome koliko je čitava politička sfera upletena u sistem dezinformacija.“

• PROČITAJTE I OVO: Srbija ignoriše upozorenja koja dobija zbog medija

U vremenu postistine, istina više nije merilo stvari, ocenjuje Snježana Milivojević, profesorka na Fakultetu političkih nauka (FPN) u Beogradu. Upravo to što najviši nosioci najodgovornijih funkcija aktivno učestvuju u širenju neistina, naša sagovornica vidi kao jedan od glavnih problema.

„To što državni zvaničnici direktno učestvuju u proizvodnjio takvog ambijenta, to što koriste i podstiču medije da to rade je mesto na kome se urušava demokratija. Mislim da je kumulativni efekat svih ovih novih pojava činjenica da se javnost oseća krajnje dezorijentisano. Tu je i opšte urušavanje poverenja, ne samo u medije nego i u sve demokratske institucije i u demokratiju kao takvu, kao i širenje apatije“, kaže Milivojević.

Kiosk, ilustrativna fotografija

Osim apatije, jedan deo medija u Srbiji gotovo svakodnevno objavljuje dezinformacije kojima se širi panika. Tako, tabloid „Informer“ (u vlasništvu firme Insajder tim d.o.o.) u jeku zategnutih odnosa između Srbije i Kosova objavljuje naslove u kojima se pogrdnim imenima nazivaju narodi, posebno Albanci, a koliko daleko ide pokazuje, na primer, naslov od 4. decembra 2018. „Rat na Kosovu počinje 15. decembra“.

Portal Fake News Tragač je utvrdio da je ovaj dnevni list prošle godine objavio 362 lažne vesti na 302 naslovne strane.

Podsetimo, u 8. članu Kodeksa novinara nezavisnog regulatornog Saveta štampu za navodi se da novinar ne sme među ljude da unosi neopravdan strah, niti da uliva lažnu nadu.

„Novinar koji namerno, naročito zbog „atraktivnosti“ teksta/priloga, podstiče neutemeljene strahove i nade čitalaca/gledalaca/slušalaca, na najekstremniji način krši etički kodeks“, stoji u ovom dokumentu.

• PROČITAJTE I OVO: Kada iz državnih medija pozivaju na linč novinara

Borba protiv lažnih vesti je u fokusu brojnih evropskih država, ali i same Evropske unije. Evropski zvaničnici zatražili su od internet kompanija poput "Gugla", "Fejsbuka" i "Tvitera" da mesečno podnose izveštaje o napretku kampanje izbacivanja "lažnih vesti" sa njihovih platformi, a uoči izbora za Evropski parlament naredne godine. Komisija je na sastanku održanom 5. decembra Rusiju označila kao "izvor širenja lažnih vesti" u Evropi.

U Srbiji je ministar za tehnološke inovacije Nenad Popović polovinom ove godine obelodanio svoju inicijativu za formiranje radne grupe za borbu protiv lažnih vesti.

Kako je kasnije objasnio, njegova ideja odnosila se isključivo na dezinformacije na društvenim mrežama, a nakon informacije koja se širila na internetu i SMS porukama da je u Beogradu zatrovana voda.

„Ja sam alergičan na svaku vrstu uticaja države na medije“, kaže Vladimir Radomirović, predsednik Udruženja novinara Srbije (UNS).

„Mislim da bi bio potpuno pogrešan potez da država treba da pravi nekakvu strategiju u borbi protiv lažnih vesti. Država treba da prepusti tržištu da reguliše te stvari i da koliko može pomogne tamo gde tržište ne vidi interes da podrži izveštavanje koje bi bilo u javnom interesu.“

• PROČITAJTE I OVO: Potapanje medijske imperije Radoice Milosavljevića

Radomirović dodaje da se protiv lažnih vesti treba boriti profesionalnim izveštavanjem i jačanjem kritičke javnosti, što je, prema njegovim rečima, dugotrajan proces.

Iako su društvene mreže jedan od glavnih kanala za širenje lažnih vesti, za njihov procvat je dobrim delo zaslužno i urušavanje glavnotokovskih medija, podseća Snježana Milivojević.

Nalazimo se u vremenu otrežnjenja u vezi interneta i novinarstva: Snježana Milivojević

„Mislim da je sada planetarno postalo jasno da tradicionalni profesionalni mediji kakve smo znali odlaze ili se urušavaju uz vrlo visoku cenu. Ta prva decenija radosti i oduševljenja koja internet pruža zamenjena je ovom decenijom otrežnjenja u kojoj tek počinjemo da shvatamo šta znači gubitak odgovornih, profesionalnih i pouzdanih medija“, kaže Snježana Milivojević.

Sloboda govora mora da postoji i niko ne sme da cenzuriše novinare, ali takođe moraju postojati i neka pravila šta se sme a šta ne, kaže potpredsednik NUNS-a Željko Bodrožić.

„Ono što je takođe bitno jeste da sudovi moraju da budu ekspeditivniji kada su tako očigledne laži u pitanju i moraju da budu stroži prema onima koji su recidivisti, koji dolaze na sudove po istim pitanjima. To je u uređenim državama i tako rešeno“, smatra Bodrožić.

Evidencija o tome koliko koliko je medija završilo na sudu zbog objavljivanja neistina u Srbiji nema, time ni prezicne statistike koja bi ukazala na efikasnost ili neefikasnost pravosuđa u ovoj oblasti.