'Zidanje Skadra' u Kragujevcu, tržnice čija obnova traje godinama

Kada je pre više od tri godine počela rekonstrukcija zgrade tržnice u Kragujevcu izgledalo je da će to biti rutinski posao, koji će vratiti stari sjaj jednoj od prvih pokrivenih tržnica u Evropi. 

Međutim, ubrzo su počeli da se ređaju problemi koji su ceo projekat doveli u pitanje.

"Besan sam na sebe zbog Tržnice", izjavio je 8. avgusta na konferenciji za novinare predsednik Srbije Aleksandar Vučić, priznajući nesposobnost i ljudi i projektnih rešenja.

U međuvremenu, opozicija u ovom gradu u centralnoj Srbiji organizovala je i proteste.

Projekat predviđa izgradnju nove zelene pijace sa mlečnim paviljonom pored nje i podzemne garaže sa 53 parking mesta.

Ovaj projekat okalno nazivaju "zidanje Skadra", po srpskoj epskoj narodnoj pesmi iz 19. veka koja govori o višegodišnjoj neuspešnoj gradnji grada na reci Bojani. 

Kragujevačka Gradska tržnica, jedna od prvih zatvorenih pijaca u Evropi sagrađena 1929. godine, pripada Miloševom vencu u kome se nalaze najznačajnije građevine iz vremena kada je Kragujevac bio prva prestonica moderne srpske države.

U tom kulturno-istorijskom delu grada nalaze se Stara skupština u kojoj je 1835. donet Sretenjski ustav, Prva kragujevačka gimnazija, najstarija gimnazija južno od Save i Dunava, Konak kneza Mihaila, prvo pozorište u Srbiji – Knjaževsko-srpski teatar, Knežev arsenal, prvi industrijski kompleks na Balkanu, Stara crkva, poznata i kao crkva kneza Miloša  (Hram Svete Trojice), Spomenik palim Šumadincima u oslobodilačkim ratovima hrvatskog vajara Antuna Augustinčića, i mnogi drugi objekti koji su pod zaštitom države.

Među njima je i Gradska tržnica koja se, kao spomenik kulture, nalazi pod zaštitom države.

Rekonstrukcija je počela u maju 2020. godine, a svečanom početku radova prisustvovala je premijerka Vlade Republike Srbije, Ane Brnabić. Tada je saopšteno da će radovi biti gotovi za nešto više od 200 dana, odnosno najkasnije do kraja te godine.

Daleke 1929. godine Gradska tržnica je izgrađena za tačno 100 dana, zbog čega su stigle prve zamerke u pogledu roka za završetak rekonstrukcije.

Međutim, prvobitni rok je više puta prolongiran i odlagan, pa su se radovi sa planiranih 200 dana protegli na 1.200 dana, uz neizvesnost kada će projekat biti završen.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić je 15. februara ove godine, na centralnoj proslavi Dana državnosti, govoreći o investicijama u Kragujevcu, najavio da će Gradska tržnica koja nekoliko godina ne radi biti završena do kraja ove godine i da će biti najlepša pijaca u Srbiji.

Takođe je obećao da će država otplatiti i pola kredita koje je Grad Kragujevac uzeo za izgradnju tržnice.

Gradski odbor opozicione Narodne stranke u Kragujevcu je u novembru 2022. godine saopštio je da je vrednost radova u međuvremenu uvećana za dodatnih 879.000 evra, pa će ukupna vrednost dostići 3,87 miliona evra.

Tek što su radovi počeli dogodio se prvi veći incident. Prilikom iskopavanja za podzemnu garažu, urušio se deo zida i fasade jer, po mišljenju stručnjaka, izvođač radova nije dovoljno tehnički osigurao zid i temelje. Struka nalaže posebnu opreznost kada se vrše radovi na kulturno-istorijskim spomenicima.

Potom je otkriveno da je na zgradu Gradske tržnice, koja je istorijski spomenik kulture pod zaštitom države, stavljena hipoteka što znači da bi, u slučaju problema sa otplatom kredita, lokalna banka koja je odobrila kredit mogla postati vlasnik tog značajnog objekta.
Kada su radovi na izgradnji podzemne garaže bili pri kraju, neočekivano su, ispred frontalne fasade, pronađena dva velika betonska bunkera, koji su, prema oceni stručnjaka, narušili vizuelnu vezu sa Starom skupštinom i arhitekturu kulturno-istorijskog kompleksa Milošev venac.

Na kraju se ispostavilo da bi uklanjanje galerije unutar zgrade tržnice moglo da ugrozi njenu statiku i da dovede do

Grad Kragujevac već godinu dana nakon isteka dvogodišnjeg grejs perioda, otplaćuje rate kredita od 30.000 evra mesečno.

Prvobitno je bilo planirano da se kredit isplaćuje sopstvenim prihodom tržnice, ali s obzirom da je ona već tri godine zatvorena, a da se isto toliko čeka na završetak radova, na zelenoj pijaci nema prihoda ni od izdavanja u zakup pijačnih tezgi niti od izdavanja prostora, pa je ta obaveza prebačena na gradski budžet dok će, prema najavi predsednika Vučića, država otplatiti polovinu kredita.      

Ali nisu na gubitku samo grad Kragujevac i Javno komunalno preduzeće "Šumadija". Već godinama gubitke nižu i mnogobrojni poljoprivredni proizvođači iz sela oko Kragujevca, koji su svoje proizvode plasirali na centralnoj gradskoj pijaci.

"Proterani" sa svojih pijačnih tezgi i štandova, mnogi prodavci nastavili su prodaju na trotoarima okolnih ulica, na improvizovanim tezgama ili prosto stavljanjem proizvoda na asfalt.

Projekat rekonstrukcije Gradske tržnice bio je u više navrata meta kritika stručne javnosti, nevladinih organizacija i dela građana koji su tražili odgovornost za propuste i hitno zaustavljanje daljeg ruiniranja tog kulturno-istorijskog spomenika pod zaštitom države.

Tim povodom su se u više navrata oglašavale i kragujevačke opozicione stranke, pre svega Naroda stranka i Stranka slobode i pravde koje su ukazivale na propuste vezane za realizaciju ovog značajnog projekta.

Gradska uprava uglavnom nije odgovarala na kritike i optužbe, ili je reagovala saopštenjima u kojima je tvrdila da se sve odvija po planu i po zakonu, sve do trenutka kada se gradonačelnik Nikola Dašić odlučio da obustavi radove.

Koliko je Gradska tržnica važna za građane Kragujevca potvrđuje i podatak da je jedan iz serije protesta "Srbija protiv nasilja" u avgustu 2023, bio posvećen "višegodišnjem nasilju vlasti nad tržnicom, ali i drugim nedovršenim projektima".

Građani su svoje nezadovoljstvo odnosom gradske vlasti prema Gradskoj tržnici izrazili protestnom šetnjom i performansom ispred ulaza na gradilište gde su ostavili poruke sa  zahtevom  lokalnim vlastima da "konačno pronađu rešenje" kako bi se Kragujevčanima "vratila" Gradska tržnica.